20. oktobar

Зе зр-- МЕ ЗА А све

Београдска предузећа

У ТАКМИЧЕЊУ ПРЕД ПЕТОГОДИШЊИЦУ

__ ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

акмичење у част Петог конгреса КИЈ, такмичење у част Првог комгреса ситдиката, у част Другог

конвтреса сипдиката, а сала так-

мичење у част Петотод штњице ослобођења шашег главног прада, развило је још жешће так-

„мичење које својим замахом аа-

хвата свако радно место, сваку бритаду и ноједишца. Борба ва високу продуктивност рада, бор 684 ва превремено меагтуњење планских задатака, борба за што љу радну дисиицливу, шротив неоправданог изостајања са посла, за што бољи кваљитаг раде, за уштеду материјала — сви те задаци које пред себе постављају колективи наших предузећа у велшком Ракмичењу пред ослобођење Беотрала сливају се у један велики подухват — покасаће шта су све способва да учине трудбеници наше земље у изградњи социатиоама, Гутем Апице Костић, дванаесто струке ударсите, ва предузећа. „Партизанка“ која свој дневни план извршава са 174 од став а тим успехом аоправља _Алиђу Стротановаћа | — као и шттем дугих о ударанка и удариица, мту многи наши радници и радвиче у племенитој утакмици које јео све жешћа што се више светла годишњица. Миота предјувећа испуњавају пре времеча своје голттшње планове које стварају трудбентиа сваки на свом радном месту. „Авала“ Па ар си тко ли . ларско- о „Про — све су то предузећа које бу већ током августа = сељтембра истутила своје годишње прлаеноувиа,

"је иадивидуалне обаведе пеле

сет а пет од сто радника 4 рад шеа. Нека ба опих предузећа ст извршаваља а далеко према. алата своје леве планове. Мавренење планова у овој тра: на наше производње лолазило је од добре организације раде, лобре очигледно агитацијо н ко ришћење шуног кападнтета машина. Као што смо већ навелм, варочито добра организација раде провода се у предузећу „Партазанка“, гле се распламсав покрет ва високу продук“ тиавност рада и обухватио скоро рата предузеће.

Велики допринос растламсавању такмичења И учвршћивању радних _ бригаља дало су неко радно бритаде из упупрашњоети које су дошле да измењају искуства са радницима главног града а тиме учинило да ко убрза извршењо планова пре рока. Мора се напомешути да због честих прекида електричне епергаје, а варошто у „Октобарској слободи“ где машине некада нису радиле по пет до шест часова дневно. дневни планови шицу могли бити извршавани.

Радници и намештонипи у трровинским предузећима узели су, треко пет хиљада обавеза, које се, захваљујући њиховој режл“ носта н правилном схватању са мих радшика, равномерво иоврштевају. Градско прељузећа за електрона материјал љељо је обавезу ла ће свој плам иавршита ва дан Метотодештњише ослобођења Беотрала. Беотралска магацин а Градско предузеће ва текстил обавезали еж се ла ће своје годишње ила“ нове извршити 29 новембра, на лав проглашења Републике.

_ Меиота предузећа равломерио езвршавају планове, а варочито Београдски магатан, у коме не а на једног члана предузећа која со не такмичи. Поред тота, четира стотине Рана 5 алтусбеника премило је Мидивидуалне обавезе које се извршавезу. То је углавном уследило због тога што је пен. с овог предузећа раИ инсо агитацију. ТБеним је велики број члапства па раду У Народ. пом фрошту. У току такмичења чланова овог волектива дали су 9560 радних часова на комузал н 734 часа на уто.

тим "вару а истовару робе. |

СУ кожарским предузећима У такмичењу су увели учешћа, сви Око седамдесет пет од о радника узело је личне н колективне обавезе, које се У полшуности и извршавату - Сва предузећа ове гране ваше привреде извршавалу своје дневне. планове захваљујући доброј оргамизацизи рада 4 правилном схватању вначаја такмичења ол стране радника. Нарочито се распламсао покрет за високу про

тивност рада У п 3 т „39 новембар“ = „Пролетер“. У пре ћу „29 новембар“ радник. Ивав Шкрбић успео је, 84" хвањујући новом начицу рада, да своју дневну норму изврши

| за три сата. Његовим примером

ПОШТИ и остали радници овог колектива. И у предузећу

„Пролетер“, радећи по новом начишу рада, поједини радници

су испуњавали норму са 260 ло 280 од сто. У вожарским цредузећима план се често виорсо пребатује, са ретким изузешима тодбацивања, због тога што се стровине не достављају на време из унутрашњости,

инчење је обухватило скоро све радне колективе, По предувећима су узамане личне, одељењске и бригадне обавезе, што је допринело равшомерњом извритењу плана. Такмичење се одвија између појединих бригада и одељења, као ни ивмеђу предувеа. На премашење плана поједимих предузећа нарочито је утицалто узимање обавеза о лавању добровољних радних пасова у провзволњи. Тако је Геопрафсеп институт дао 798 добровољних часова.

У. штампарији „Просвета“, /з сапласност синдикалне тодфужвице, партиске и омладинско ор танизацие, испитане су све мо-

зоста и извршене сво припреме за покрет за високу продуктивност рада. Бригаде формиране у том циљу отпочеле су борбу 18 нв 17 прошлог месеца 8 постигле одличне резултате, тако ла је читаво прадувеће тих лава о истунило _ свој — лневии план већ до 10.80 часова. Примером „Просвете“ пошла су и остала графичка предузећа. Међу тим предузећима највише се отичу „Култура“, „Рад“ и „Задружина књига“.

Јот света неколико дапа. леде нас од дана петогодишњице ослобођења Беопрада. Наша пре дузећа дочекаће тај дан са ведиктм побељема у проневодњи.

Делатност 1 проблеми Наде

бо ућ чдусљриски базе Раковице стално се развија и проширује ми има своје 0собене проблеме, што је наметало образовање посебног одбора власти у овом насељу, а исто тако и одбора Народног фрошта. Одбор Народног фро:та насеља Раковице формиран је још 13 марта. Насеље Раковеша обухвата Раковицу, Кошутњак, Кнежевац и Кијево.

Нова одбор Франта имао је да решава низ проблема и да се ухвати у коштац са многим тешкоћама. Село Киежевац, где се стамовништво бави пољопривредом, а већина је укључена у имеудустриђу, и велика инпдустриска предузећа са хиљадама рашника, имају разнолике и сложе“ не проблеме које треба да решава _ организација _ Народног фронта у овом делу Београда.

Непотпуп апарат Фронта са отапа службемицима који би обављали послове у одбору између седница ометао је бољи рад одбора насеља. Комисије при Извршн:ом одбору Народног фронта образоване см, али у њи ма 1 су лушки преоштерећени радом у одбори. ма основних оргамизација. Због овако нетравилиот набоја ли, неке каомисмје, Кео, ма пример, ва влеолљошњко-васлиштеи ред, организашиона, за плац евиденперу и неко лртто нису ЉОВОЉ> но радиле п нередовно су се гастајале. Маоље ради комистја село-трад, која руководи акцијом помоћи | соцтјастостичком преображају села. У базену Раковице пеколико предурећа је угело патропат нап пет седачких радних задруга у Качареву.

Пошто се у овом крају један део становништва бата пољопривредом, формирана је м ко“ мисија ва пољопривреду која је требало да преко организације Народног фромта објашњава п0зодано мере у пољопривреди н важне. кампање. Ховкие ен љатривреду Но 2Киви ј Еви организацијама добро су радили им успешно спровели кам-

пање 2а сетву, жетву, о као 4 потис 0 овркао, с. Касже-

Идеолошко - 1 правилно се развијао, али су извесне форме овога рада биле запостављене. У Кнежевшу постоје читалачке групе, а у Раковица и Кошутњаку радио је до априла месеца света један курс Мародно + ослободилачке борбе. По свим основним арганизацикама одржавајусе јељанпут месечно предавања и поли“ тичке информације о најновијим политачким догађајима. Кружока је било само у Раковтци и Кошутњаку.

Комисија за народну ипспекцтју била је веактивна. Народ“ ни ниспектори су изабрани они у омо време када 2 Раковипа спадала под руководогво Мародног одбора Седмог рејова. Надлежни органи власти мису позвали народне инспекторе, #ите их упутили у њихово задат

Совјетски Савез пуди САД уступке на Балкачу под условом да се Југославији — онемогући „избор у Савет безбедности: Јо

ке, ће они до сада нису пишта радили. Сада тек добијају легитимације и упутства за рад. У добровољним бригадама по основним _ организацијама _ има просечно двеста педесет до трнста чланова Фрошта. Рад бригада је у извесној мери кампањски, нису образоване чете, а штабови још нису права организоваша руководећа тела. Раковица нема неких већих успеха пи резултата у добровољном ралу. због тога што у овом крају нема довољно објеката на којима би чланови Фрошта могли да раде. Бригаде раде углавном па изградњи _ стамбених аграда у · Маричкој улици и на Канаревом Брду. Ускоро ће бригаде помоћи изградњу две нове сташбене зпраде на Канаревом Брду и' радити на регулацији Топимљерске Реке, која је у пиролеће приликом поплаве причинила приличне штете. Бригаде су помагале и у преношењу материјала код прадувећа „Дело“. Неки чланови Фронта су критикоали што су неправилно употребљени на раду, јер је шети материјал неколико пута преношен са једног места ма друго. Извесмп одбори основних организатија Сите су позивапи ма отулитте Мавриштог одбора насе-

проста слобољног пих 84 певачких

пљају У

| 74 слођо Иви са О ЛИЛА

— Изволите господо,

едапаести октобар — дап оружаног усташка македонског народа фашистичких _ вавојевача обележен је и ове, пете године живота македонског великим такмичењима фолелоних, тозортш , хорова и оркестара. То су радосни фестивалаки дани, који окуСкопљу трудбенике из свих крајева' Македоније, да на свим скопским позорницама и подтумима, у салама м паркома, прешесу песме, птре то сттрку свога крега, да прикажу свој рад на подмоању

3 ЛЕЈН САНСЕСА ТЈ

има робе и испод

ДНОГ Пронта

ља, на колима је претресан њихов рад. Главни недостатак У раду основних организатија је у томе што је пџео рад у одборима пао на леђа неколико љњуди 3 одбори у целиши не раде. Народна фронт у Раковицћ организовао је разне претставе у селу Кнежевцу, тако ља је м сеоско становништво могло ла вала културне приредбе које се организућу У граду. Приређења је једна биоскошека претстава, често се одржавају добра предавања, а куштурноуме вис друштво „Рашоје Дакић“ дало је Тадну срирешбу. а

Организација Народног фронта у насељу Раковици до сада се борила да реши основне тешкоће у правилном организовању разноврсне делатности На-

родног фронта. Главна тешкоћа

у овом крају је недостатак простори:а за састанке одбора осмовних организација и за масовне конференције и приредбе. Тако Трећа осмовна организа ција држи састашке одбора У Серберској рашњи, а конференције у градској кафани, Организатије Фронта имају уошште много тешк у проналажењу простореја што много смета У ем

устетнијем раду. НИНА НИВА РАДОМ НИ АГРН ННАНАНМАММРМ РННРАМАРРРРАНМ НАНРНННИ

4 "

Н 5 51 = О С > њ А ђ

ЧПЕЦИЋ

тезге!

| РУЖОВИЦЕ

Организација Народног фрошта у насељу Раковица има да реши још многе проблеме да би могла да још боље и више њапредује у раду У црвом реду треба да правилно распореди рад, прошири круг активиста к0ји ће учествовати у раду актива, јер не вредни залагање неколицене чланова одбора који бу претрпани _размим задужењима.

У Раковици постоји Много пожртвованих људи који свакопнеавно учествују у разним акписама Шародног фрошта. Многи чланови ће добити значке за добровољан рад, као и за ле даштост џо разним секторима акливчосте Фронта. Међу најбољим члановима Фронта истичу се Михаило Прочковић, из Четврте основне организације, који је добро организовао рад ове ортанизацие, која је најбоља у Раковици; Живко Илић, радвик, «а Мица Стефановић, радница Мадустрие мотора, дали су велики број добровољних часова на изградњи Раковиде, _ Омдадицџац _ Александар Цвелић, из Кисжевца, ради у Итлустрији мотора 8 активно учествује у раду масовних оргамизашија а у селу по у преду зећу.

АУТА и АИ УУ А А А АИ ТТ АИИТРТТР

ИЗ СРЕДИШТА НАРОДНИХ РЕПУБЛИКА

вођене пред хиљадама народа,

лонски — варол стотинама годиша. Те

порођетом

ле земње и гостију из читаве Југославије показале су своју дубоку садржину и снажма осећања, која је доживео макепругискиван оно тлачел

су се тотово кришом предавалте са колена на колено, игране су пети муг од ослобођења слободно м са заносом У повом преОконсву, које се шири, чзра-

У част дана оружаног устанка македонског народа у Скопљу су одржана фестивалсна такмичења

родних есама. Свака та песма говора је о срећној слободној Македонији, о Титу и Партији, о тешко #азбореној и дуго чекатој слободи, а песме и итро које су из

грам

Македопаца из це

песме то ипре, које

Фадјејева,

а истога је дама, од двадосет до двадосет три часа увече, одржан ма коме фолклортих труша. Тако исто, богат про“ грам одвијао се ни деветог октобра, а оба дана су једновремено паступалиа и хорови, позоршшче труле мн рецитатори,

Првог даеџа 12 честупиле су у Народном радне рупе: друштва из села Лашши са девером сликом из

Батоље са драмом „Глава шећера“ од Милована Глашића, друштва „Кузман Јоси-

СТРАНА 3

Поводом тридесето«“ годишњице СКОја

Омладина Београда положила је велики број венаца на Гроб херојског

секретара ОК Ја

Иве Лоле Рибара _

ародна омладина Југославије дочекала је десети

октобар — тридесетогодиашњицу борбе Савеза комунистичке омладине Југославије У јеку азградње своје домовине,

Организација НО Југославијо слави онај велики дан, дан кад је Савез комунистичке омладине стушно у борбу против угњетавања монархије и диктатуре.

СКОЈ је пролазио кроз низ тешкоћа до 1941 године. Требало је одржати черстину органивацеје и омасовити је и поред свих репресалија владајуће клике и унутрашњих – фракциона= зиких борба. Но организација ОКОЈ-а је у томе истрајала и на позив Партије на устанак 1941 године СКОЈ је дао хиљаде бораца.

Данас чланови Народне омла дине Југославије, илући стопама омладишаца — хероја Радомира Ћосића, Марије 1 ђ Љубице Поповић, Стевана Нзумова, Душана Пекеза и осталих, чине херојске подвиге

Широм читаве наше земље тридесетого дипшњила СКОЈ-а слави се све новим џи новим радним победама, новим обавезама и новим залагањима. Све омладишске организације су пред овај дан ваказале такмичење. У Београду је ова! дан исто тако свечано прослављен. На Калемепдану на гробу херојског секретара СКОЈ-а Иве Лоле Рибара лежи велики број венаца, које су до дачас положили М даље полажу омладински активи Беотрада им радних бригада.

Миноти активни Народне омладине Југославије из свих крајева чаше земље неће стићи ла сами положе венац на гроб свог вољеног секретара, али су сви онт заједно положили налвећи венац, највећи завет н обећање да ће пи даље ићи његовим стопама, ла ће остварити дело за која су десетине хиљада скојеваца дали своје животе. Тај венац — завет су тридесет и пет милиона добровољних рад“ них сати, пруга Брчко Банови ћи, Шамац — Сарајево, Никшић, — Титоград, фабрика у Железнику, Аутошут, хидроцентрале, задружни домови, ови Беотрад који ниче захваљујући њиховом труду мн залагању. Наролна омладина Југославије дочекала је овај велики дач баш у доба срамне кампање против наше Партије, а уједно и наше омладине, са новим радним тобедама, новим подкивима. Ова кампања збила је још чвршће редове Народне омладине још ваше потстрекла револуционарни дух наше омладине, која је чврсто решена да иде до краја у својој херојско! борби под руководотвом _ Партије ни друга Тита, за изтрадњу социјализма, стопама својих првобораца, хероја -— омладимаца. да из годиме у годину спушта на тродб овог великог секретара Иве Лоле Рибара нове вешце радних победа.

с н вочерњи проје учествовало дванаест

уччења пред фестивал театру _ позо-

„Младе Гарде“ од лруштво „Киро Дандарот“ из

АНАЛИМА НАМА АВИВА А МАНА АНА БАНА АНА аи ава

нароџине културе. 3

У такмичењима која су се одвијала пред овогошешњу прославу једанаестог октобра, учествовало је већи број фолклорних група него прошле године, а поре. тога, двадесет три хора, осамнаест позоришних група т осам оркестара. То су победници са Илипдетске смотре.

Фолклорпе п позоришне пруше исту. пале су деветог октобра, хорови су се такмичилаи осмог н деветог, 3 соло певачи наступали су до седмог октобра. Десети октобар "био је посвећен одмору и визу притрема за главлу смотру која се одржала па фискултурпом стадиону „Једанаестор октобра."

Скопље је у ове свечане ољтобарске дане било у свечаном руху застава, цвећа и слика државних а полттичких руководи. лаца м народних хероја, кроз скопске укра шене улице пролазиле су поворке од стотина. по хиљада људи, жена н омладине, са заставама и трамспаренштима, уз певање на-

ста и мења. Немогуће је рећи којо коло, која вародна игра, садржи више, пекад спутаваше, чежње ва слободом и размахом, чли више радости што је та слобода дошла, што је ова стварност коју данас ужпва читав македомски нарол. ва Пионирској позорници, У паржу, осмота октобра, од петнаест до осамнаест часова, наступале су фолклорте друште куштурно - уметничког друштва „Ку зман Јосифовски • на Скопља, фолклорма група на Дурачке Реке, мушка фолклорна група из Гостивара, мешовита фолклорна трупа „Памче Пешев“ низ Куманова, мушка турска фолклорна група културно + уметвишкот друштва из око лине Окошља- жемска фолклорна пруша из околипе Битоља, фолклорна група из села Драсловица, турска фолклорна група #8 Ресна, фолклофња прупа из села Ланди из околине Битоља, А група АФЖ-а на Горње Мале у Штапу и пионирска фолклорна група из села Крилетице, из околане Кратова. То је само дневни програм,

ТРН НЕВАДА НЕНА НИНА ЕРЕ А ТАРН

фовеки Питу“ из Окопља са драмом „Пеши Банче“ од Б. Имовског, друштва „Коста Абрашевић“ пз Охртда са драмом „Дошао деда“ од Пикитинла н друштва „Јонче Тесличков“ из Титовог Велеса са првом сликом драме „Једно вече“ од Коле Чаштуда. У исто време, у Фискултурном дому такмичили су се орхестри. »

Главна смотра, одржана једанаестот октобра на фисхултурном стадиону „Је датаеста октобар, чохазала је сав замах и снагу македолс“г песме и ипре, сву лепоту народних пошњи # сва одушевљења које народ Македоније гаји за своју народну републику, за братску ваједницу Југославију по херојску Партију, која је ннспирисала на усташак и руководила њиме до краја. На величанствено: смотри дошла је до пуног израза мополитност македочског народа н његова решеност да у децима тешкоћа и препрека чврсто истраје уз свој Нештрални комитет и херојског вођу маршала Тита. .

пити интиме иииа ееити

МИЧРНАНН ТЕ