20. oktobar

ЕР БР СР а ==

И ЕШ 7 Е

Пи

о =

== | = Да =

с“ ~ —_ =

· као угледии

ми 500, прође дневно 1.000

О неким проблемима угоститељства _ |

последње времб се кроз наату штампу много писаљо о угоститељству. По овоме питању се обично заузимао критички став, који је, с једне стране био оправдан, док с друге, ако се узму у о6– зир све чињенице, ако се прати развој угоститељства од ослобођења на овамо, може се кон статовати да је оно, м поред садашње ситуације за коју се Не може рећи да је вадовољава-

јућа, постигло извесне успехе. Пред наше угоститељство по“ стављали су се, после ослобођења, тешки и сложени проблема, Када се зна да су приватии власнити, после ликвидације ка питалистичкот сектора угости“ тељства, оставили низ објеката који, на по свом изгледу, ви по местима на којима су се налазили, нису одговарали | новим условима живота онда су полтдушо јасне тешкоће кроз које је пролазило и то данас про“ лаза, наше угоститељство. Бед ве прчеарнице но нехигијенске куђне смештене по подрумима » страћарама у које је радни човек бивше Југославије једино и свраћао, затваране су, а неке до темеља рушене, јер нису одго“ варале потребама данашњег рад ног човека. МИ лок су, 2 једне стране, уклањани ти објекти који су, уствари, бели ругло Београга и давали му обележје пр“ љавог а запуштеног града, до“ тле су, са друге стране, посред“ ством лтжавног сектора угостиг тељства оправљани и уређивави озн локали која су мотла тако ша се преуреде ла булу достојно место за разоно“ ду н обрепљење лапашњет труд беника. Тако су потпуно рано“ вирави и прилагођени потреба“ ма данашњег човека ресторани „Скадарлија“ (бивша „Бајлоно“ ва пивница), Калемегданска те“ раса, „Таковски – прм" (бивша „Колићева пивнтца"), „Јадран“ и други. Данас се у там објектима моту добити разна јела, а веки, као што је „Таковски ». обиле“ њиховом разно“ вреношћу. У развоју нашег уто“ ститељства, – поред градских, значанту улогу _ одиграла су и 'рејонска | угоститељеска трелузећа, која су, свако на своме рејону, имала пуну #нишија“ тиву у ово: грани наше привре“ де Затварање разних прчварни“ ца, колих је, као што смо навели, по ослобођењу било скоро на сваком кораку, изискивале су и потребе новот човека који данас своје слободно време же“ ли да проведе у пријатном и светлом локалу, а не у неком ћумезу. | Али, у тој тежњи ла се на“ шем радном човеку створе што пријатнили и што уређенији локали у котима ће се моћи пријатно да осећа, отишло се до“ некле у крајност, Затварађући прчварнице и ћумезе, дешавало се да су неки локали КОЈИ би већим преправкама могли да Фе оспособе и оллично послуже “гоститељски 96јекти: претварани у магацине 84 смештај робе, ауто делова ИТД. "Тако је кафана „Три шешира, која је везана за | У ' уметничку прошлост Београда и од које би се могло направита угледан угоститељски објект, алужимта као магацин ГОСТИ тељству Првог рејона. Исто тако џ, свима Београђанима _ по" знатој хладовитој башти „Трандафиловић", смештена је продавница предузећа „Јуто-ауто". Или, у бившој кафани „Париџа « у Душановој улице, предузеће „На-Мма" прави ре“" кламе за своје продавнице. Међутим, _ нарочито овај _ локал, који има пространу кујну сву У плочицама, могао би се одлич“ по употребити као угоститељски објекат. У већини случајева долазило је до сужавања угости“ тељске мреже због тога што се бежало од обимнитих отравки. Због толиког сужења мреже дошло је лдо преоптерећености постојећих локала, а што је по“ вукло 8а собом немогућност потпуног одржавања хити јен“ ских услова по локалима, каот немогућност избора у храни “ пићу. На пример, ако кров 15 дан локал, који може да при“

а ба, нема могућности дал а, он не то јест да: од У ДОВОЉВИМ разне врсте

добар избор јела, меса које добија количинама _ прави печења „париске" и фаширане панишле, омлете итд., већ при“ бегава казанским јелима. Пре“ оптерећеност локала једним де лом утиче и на ње нерво“ ве у угоститељском, објекту, из чега промзилади четријатељски став келнера према потрошачима, недовољно одржавање хжигијене, некултурно услуживање пи др. И недостатак ситног инвентара: прибора за јело, шут љег стакла, чаршава салвета, у многоме омета да се услужи“

довољној висини. Било је случајева где угоститељским објек тима није пружена помоћ у набавии #нвентара. Али дешава се, исто тако, да руководиоци локала нису унели труда и самониницијативно вршили набавке које су ч границама њихових могућности,

Није редак случај да се по нашим локалима виђађу прљави чаршави на столовима Ме-

"м, угоститељски _ објекти имају довољно сапуна за прање асталоког рубља и кухињских крпа, која добијају од својих рејонских предузећа. Али, неки руководиоци угоститељских 06" јеката не воде рачуна о чистоћи чаршава Тако се десило У кафана »Соко-бања" да су два дана држани столови без чаршава, а трећега дана, на интерветцију надлежних, – изабрати су од прљавих чаршава они мало чистији и стављени на столове. Има, исто тако, доста непраеилности и по питању одређивања пена. Јасно је ла комерцијални сектор угоститељства слу жи ва акумулацију. Али прили“ ком одређивања цена јелима и пићу не води се рачуна да се то одређивање врши на основу калкушација трошка намирнина, трошкова режије п процента који отпада на акумулацију.

је укорењено ла ру" ководтопа прописују пене ол ока. Анализом цена по локалима установљено је да се негде наплаћивало по десет до двадесет динара више по артикту. Руководнопи угоститељских 06

НЕОДГОВОРНОСТ ПРЕМА РАДУ У ПОШТИ

пре седам дана. То значи, да је упутница за пакет, од поште до мене, (уколипоо је Ода послана) шетала недељу дана. |

ОСматрам да је овакав рад на пошти пол пуно неодтоворан, поготово у данашње време кад постоји такмичење ша свим чзоснима и кад не треба, поред осталот, дозволити да пропадају намиреише, Можда би се могло нешто предузети да се оваквим случајеви оне.

ре неки дан добио сам шозив да од маж дођем у пошту на железничкој

јеката ово правдају тиме да не добијају на време цене. То уол ште није тачно, јер сваки руко“ водилац локала може да се оба вести телефоном о висини цене појединог артикла У Многим локалима нема јеловника а и ако га има келнер га, обично, држи у шепу. Такав поступак ствара услове да поједини не: савесни келнери сами повишавају цене и вишак стављају У свој џеп. Такав је случај са келкнером Милутином Петрови“ ћем, запосленим у угоститељском секту „Сокобања“, ко“ ји је наплаћивао тринаест ди“ нара више по свакој порцим, или, као што се ради у Топчидерској ресторацији, гле се пе чење наплаћује сто двадесет динара, па било оно товеђе, свињско, овчије, јагњеће“ итд. На Калеметданској тераси једна врста јела наплаћује се деведесет динара, док је за то је ло одређена цена од осамдесет динара. У аутомату „Касина“ продаје се шприцер ·по осам“ наест, а треба по седамнаест динара, чаша вина по двадесет и два а треба по деветнаест динара. Многи угоститељски 06јекти се жале да немају писаћих машина за исписивање је-

ловника. Та тешкоћа се може лако отклонити штампањем је“ лавника у већем броју, у које би се накнадно убапивале цене. Да би наше угоститељство ол7 товорило у потпуности свом задатку. стално се испитују могућности за проширење посто“ јеће мреже. Већ се врше при“ преме ва пуштање у мрежу ло-

· недостатка материјала. И

кала »„1рт шешира“, – „Нови Сад", „Трандафиловић“ = великог хотела „ елзиор“, на коме се већ завршавају радо“ ви, који су били у застоју због

тако се п доња сала „Кастне" уређује.

Важно је истаћи да наши бифеи немају уствари, карактер бифеа, већ точионице. Нашем. радном човеку потребно је пружити да у преподневним #-поподневним часовима може да сврати у који бало објект % окрепи се хладним јелима ила сендвичима. Што се дешава ла се у београдским бифеима само точи пиће то долази од незалагања руководилаца тих објеката. Од нарочите је важности за отклањање многих недостатака по нашим тејвским обтектима, одржавати честе радне са станке са особљем и нарочито им указивати на то да они служе данашњег радног човека ко“ ји улаже све напоре у изградњи, у бољи живот свих нас, а не некакве беспосличаре и пробисвете. Неоспорно је да је и недостатак стручних кадровау многоме допринео да се наше угоститељство не одвија нормално, Сада се ствара Угоститељски техникум, као и курсеви ва особље, где ће се људи

' стручно 'уздизати за позив који

врше. Алт, а поред струзног кадра, потребно је да и сами руководтоци објеката воде рачуна о понашању осбоља, Директор једног објекта треба стално да обилази простортје у

питсљаљ радиш

мотуће.

ставици и подигнем пакет са намир-

ницама које су ми рођаци послали из Македоније. У позиву је стајало да ако истота дађа не дођем, намирнице из пакета ће бити

продате, да ст не би поквариле.

Одмах сам поскурио на пошту и затра-

баето.

— кед је пакет стигао у Беопрадт за-

питао сам. успоставило се да

ГЕВО ТАЈЕАЛ све.ЗА Јелене!

“

су 17 ДЕМАДРА КА

МЕНЕ ЈА лУфС

5 у.

А = О У. у ЛОГОР О У ВОЗ ТО

мм 2

Текст: Публика унутар и око стадиона —

ве

зашто да четвртком по

подне цео Београд нема цигарета2 |

аведено је већ прилично давно да се

у Беопраду четвртком по подне не продају цигарете. Сасвим је отрав-

дано да и продавци цигарета имају своје

слободно време, али је редован случај да многи гапослени прађани, преоптерећени по

Ре

„три. Мег еатеу ће МАс4 7 Уа

– паваток ЈЕ) ШПРИОЗА Њих

де — то би

михажло Поповић

итустару МЕ ПА У У ФУЛЕЛА.

+ “овеко у 5,

А а А ~

Ем

Ули та ЗСА во ЕУ 4 44

Карикатура М. Пешића

известан број продавница дувана не ради четертатом, а известан број петком по подне.

Жродавци дувана тиме не би губили ништа, а за пушаче — нарочито запослене љу-

Са мало труда, више реда

биоскопу „20 октобар“ нису нумерисана места, тако да је, приликом уласка у салу редовна пометња, а често и гужва. Са мало труда и незнатно материјала могла. би се места обелесжити бројевима, што би мното значило за ред у биоскопу. Исто тако, неоп-

ходав је бар један разводник, ако ни за шта друто, а оно да решава неспоразуме, који се редовно јављају.

којој седе гостт да надгледа рад келнера, а не да се завуче у канцеларију и не води рачу“ на о ономе што се дешава ван та четири зида. Поред мера за уздизање кадрова, расматра се и питање њиховог награђивања према учинку рада. И то ће бити један од начина за бољи и пожртвованији рад

био велики добитак. ш. в.

а вема ни разводника,

Стара београдска кафана „три шешира“

аи

ВБ,

а.

Тратом критике и предлога

нашем листу од 30 прошлог

месеца изишао је допис Ми-

лана Бероње о неким неправилностима у вези са уписињвањем у мензе. Дешава се, на пример, да наши трудбеници одлазе на отсуство крајем месеца (тако их је захватио распоред), или опет, да је неко био на војној вежби, или је, како зшто је то чест случај, службеник отишао на службено путовање итд. Све су то случајеви када човек не може сам да удеси када ће се вратити с пута, већ кад прилике дозволе. Тако се деси да мноти пропусте да се упишу на време у своје мензе. РУ ководиоци мензи су у таквим слу чајевима обично одговарати: „Закаснили сте..." и нису хтели да их упишу.

Када смо по овом питању разто варали са Управом за друштвену исхрану, речено нам је да је то скроз неправилан поступак, нарочито кад се односи на сталне претплатнике. „Трудбеници не треба да дозволе“, кажу нам из те | Утраве, „да се према њима тако | поступа у случајевима у којима || нема њихове кривице. Они морају да буду упорни и да с правом захтевају да их приме у мензу, Укољико им се не изиђе у СУ срет, нека се обрате нама за ин-,

тервенцију.""

Опет о мензама. У нашем ли. сту од 16 прошлог месеца изишао је допис у коме се један грађа нин жали на папрена јела по мензама. Каже, да је то случај нарочито у ресторанима 'РАадуоБеотрада, „Топлица“, Новог Бед-/ града, 8 и у многим другим,

У Управи за друштвену иксжрану одтоворили су нам да се њ када деси да наиђе извесна Колт чина црвене паприке која је доста љута. Када се даје јело без паприке многи претпљатници се жале да је неукусно. Када се зва да у Београду има 250 објеката и | да се не може имати тачан увид и о начину кувања, онда је,јасно да може да се деси да јело буде | папрено. Али, они ће учинити, са | своје стране, да се не претерује | са стављањем паприке.

дунског опет се таворт о менса- | ма. Десило се да је писац допика.|| отишао у ресторан „Јастребат“ који припада Друштвеној ежра || ни Петог рејона, за у коме се ош | редовно храни им није добио жхтм- || плетан ручак, већ само чорбу. У | допису није назначено у колико || се часова то десило. Али, мора да | је било доцкан, јер писац у истом

допису цредлаже да би требало |