20. oktobar

о |

ОФ

___ШРЕЊЕ_И УСПЕСИ Б КОШАРКАШКОГ СПОРТА

О СКОРА непознати спортови: хокеј на трави, кошарка, рукомет и други, за кратко време освојили су симпатиЊ је наше публике, и по својој

у популарности сврстали међу најпо-

. пуларније спортове наше земље.

Брза, динамична, ·пуна лепих комбинација, кошарка је брзо сосвојила нашу омладину. У свим градовима наше Републике, кошарка, захваљујући пажњи народних власти о физичком развоју наше омладине, сваким даном стиче све већи број љубитеља, Готово сви градови имају кошаркашке екипе, док извесни, као, на пример. Чачак претстављају највеће центре ове врсте у. нашој земљи.

У Народној Републици Србији кошаркашки спорт је ове године постигао значајне резултате, Успеси у раду нису се одразили само у формирању нових клубова и секција, већ и у подизању квалитета истих, путем разних – такмичења. Поред лиге, која је уведена као стална форма такмичења, Кошаркашки савез Србије је у току ове године организовао велики број сусрета у форми турнира.

Роклицер — „Црвена Звезда“

У погледу пораста броја теренских организација, дате обавезе не ј само да су испуњене, већ су и премашене, Ако упоредимо број секција у 1949 години, са бројем у 1948, видећемо да је у 1949 години број далеко већи. У 1948 години на територији Србије са Косметом и Војводином — број регистрованих секција износио је 44, док данас број премаша 70 са преко 1.600 рекистрованих чланова.

Савез је раду секција и клубова пружио пуну подршку слањем по. јединих чланова из руководства Савеза, инструктора и квалитетних екипа на терен. Упознавањем и исправљањем грешака у раду од стране горе поменутих другова, У Е многоме се допринело организационом учвршћењу појединих клубова и секција.

Посебну пажњу Савез је обратио питању подизања и оспособљавања ___ објеката који служе за тренинге и такмичења појединих екипа, У то___ Ку ове године оспособљен је већи ___ број терена и сала. Укупан број расположивих објеката износи 30.

ЏМоред ових успеха, у раду Кошаркашког савеза Србије било је и _ недостатака. Ово нарочито важи за Е ~ _ рад Извршног одбора Савеза и Те-“ ___ жхничке комисије. Поједини чланови

“(и | Извршног одбора _ неозбиљно су | ехватили своје обавезе и нису ис-. пуњавали дужности којих су се. · примили. Не долажење на састан_ ке, не извршење датих обавеза, и не вођење рачуна о раду Савеза, лавни су недостаци у раду ових

угова. Овакав став и рад поједи"них чланова Извршног одбора и личке комисије, довео је до то-

та да је целокупан терет рада у Савезу пао на двојицу чланова. · ПУН оћ, коју су пружили виши

форуши, Кошаркашки савез ЈугоФИСАС-а бил

и Организационо одељење иу

Га

о је непотпуно

бин ове је омела правил Ма Са-. = веза. Годишња скупштина кошар___кашког Савеза Србије решиће ар

___ развоја кошаркашког спорта у на-

Ми

~ . „а“ или 7

Х КА

| |-Ј

А ч" – = “. . , 4 _ АЗДА РАДИСАВ "је човек старог кова. Кафеџија је и механџија. Гледа свој посао, ради

см '

__ кад се ту скоро сликао, и слика му изложени "била у излогу, сви су казали; „Ево бурске фамилије!“

"Од" му „Бурска кафана“. Па и због тога, а и иначе, као поштен човек и добар Србин, природно је било сасвим да је силно симпатисао маленим и јуначким Бурима, јер је налазио велике сличности између Срба и Бура, а још веће између Турака и Енглеза. “те _ Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице.. Мала, чиста кафана, са четири — пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда _Радисав, за своју душу, и по један добар- избиран комед ужичке пршуте, печенице назване. Мала каЈфаница, али добро ради. Ту долази разноврсна публика. И отмена, која зна шта је добро пиће, и сиромашнија, којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету. Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро ниће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне чаше, него да слушају празне разговоре. Другим речима, људи који обично поручују по чашицу, тек кад се дигну да плате — а они плате лепу сумицу. Седе тако, па сваки усамљен. За сваким столом по један. Пије сваки соло, па изгледа"ју као болесници у каквом бањском парку који пију и

неуморно и савесно, а није му до шале, јер има _ даисхрани неких деветоро своје, деце, с којима,

а су њега и прозвали Радисав Бур, а кафана

полсушно издржавају лекарем прописану им дијету..

Сви ћуте и слабо се један с другим разговарају. ;

А и сам газда Радисав воли то више него вреву и галаму. Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме — ни да чује! Ко хоће песму, мислио је и резоновао честити газда Радисав, тај је може чути само уз гусле које су му висиле у кафани на зиду иза келнераја. Њих би давао добром певачу, а овај би тада загудио и запевао, а гости су слушали. Управо морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао. Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту и остати. Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и брзио свакога ко би поручивањем збуњивао певача и прекидао му песму. У тој су се кафани певале све

наше јуначке песме, и оне старије и ове новије, А ка-

ко је сада интересовање за Буре било врло велико, то није ни чудо што су се у „Бурској кафани“ почешће певале уз гусле и слушале песме о бојевима и победама бурским над Енглезима. Сам газда Радисав спе-

вао их је јужним наречјем, а Клемпо — чувени гуслар.

који је опевао неколико партиских митинга и гунгула — он их је уз гусле гудио. Једна таква бурска песма, сећам се почиње овако:

У хиљаду и осмој стотини,

Деведесет деветој години,

Књигу пише јенглеска краљица,

Главом млада дилбер-Викторија.

"п

Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се итде, то се вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре. Дакле, није нужно ни да кажем да је крај много деце — и много брите имао. Али овде је било још нешто што морам нарочито да кажем и да истакнем. Кад ту гомилу деце поделимо на две неједнаке гомиле, па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете, Марјана, или „мајкиног принца“, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више брите и већу муку задавао него свих осам девојчица из оне друге гомиле,

Син му је био ђак. Отац та је одмах на рођењу, чим му је фрау — Хелене Цвилингсрозе, општинска дипломирана бабица, јавила да је добио мушко, одредио за „инџилира“. Кад га је уписао у први разред

мназије и кад је положио школарину, рекао је газда Радџсав господи професорима: „Ево вам га! Бог вам и душа вам! Ваше месо, моје коске" Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалад старих благих обичаја, клечања, пацке, апсе, виргаза, да је та шибљика „у рају узабрата“.

Поштовао је професоре свога сина искрено и тако је био частан изузетак од оних силних и тако честих и обичних наших очева који обично тврдо верују да им је дете врло бистро и врло осетљиво, али да професори терају пизму. Није таки био газда Радисав. Он је трезвено гледао на ствари, и, у сукобима и парницама између сина и професора, увек је држао страну професору. Знајући свог сина, његово је начело било да је син његов увек крив, и према томе, да професор вазда мора имати право.

А син му је био несташко и окаченик, тако да се забринут отац често запитао: „На кога се уметло, ако ко бога зна!“ Зато се газда Радисав старао и размирао и за учење и владање Марјаново, и кажњавао га редовно и немилице за рђаво учење и лоше владање апсом, виргазом и удаљењем од очинског стола за време ручка и вечере.

Тачно се морао знати час и одласка и доласка његовог. За свако задоцњење у школи бивао је кажњен од професора, а за задоцњење код куће од оца. Не треба ни да кажем да би Марјан дао три казне професорове за једну очеву.

Једног дана дозна газда Радисав на свој ужас да и из нижих разреда ђаци посећују кафану „Код руске круне“. Док су посећивали само они.-из виших разреда, газда Радисава се то није баш много ни тицало: али када чу да поче и она боранија из нижих разреда да следује примеру својих старијих коншколара — већ није могао бити равнодушан, А тек како

"се згрануо кад је Чуо и . "тов слатки син, „мајкин принц“,

"зије, — него други кајиш,

· жеш да стигнешт7

ИЗ СТАРОГ БЕОГРАДА ——--—

"билијарску чоху,

пиво

из

џ :6 Њо! :

Е у чи У

ју их

ВАН |

дознао, и уверио се, да и њепосећује «афапу, па чак научио и билијара да итра! Па и због тога што није лепо да балавци посећују кафане, а после и из бојазни да не мора плаћати таком поцепану зелену "и сад под старост, носити зелене је“ герске панталоне. — због свега тога био је газда Ради- | сав на сина љут као рис. али исто тако и притајен као рис; и чекао је само прву прилику кад ће опако на његовски начин дочекати Марјана гимназисту и билијаристу. | , 1 А | И једнога јесењег дана по подне, прошло већ пет сахати. Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се'они што траже ракију; већ пола шест, а његовог Марјана никако! Газда Радисаву се само кува. А спремио је кајиш, али не онај којим се опасује, тај је, рачунао је он, за ђаке до другог разреда гимна-, К шири и јачи. Узајмио је од шлајфера, ту на углу што је сваки дан оштрио ножеве, па чека сина. Таман паде мрак, а Марјан на праг. У таквим приликама и син је по инстинкту знао и „предчувствовао“ шта га чека, и обично би одмах узимао књигу и задубљивао се у њу, а мајка би обично бранила „тати“ да му не смета, јер се задубио у науку. Тако је и сада радио, неопажен се ушуњао у собу и сео за сто, отворио књигу и занео се у науку, тако да је два очева позива пречуо. :

— шта радиш ти, море; — викну отац.

— Шта питате, слатки отацг — запита Марјан, “= Питам-те; шта радиш 1

| Учим. . .

— Шта учишт

— Учим рачуницу!

— Е баш добро! — вели Радисав. — А кад.учиш рачуницу а ти да ми израчунаш нешто!... Колико има одавде, од наше куће до твоје школе; За колико мо-

— За по сата! љи на столици. = А натрагт ; .

— Толико исто! — вели испусти руке до седала. "__ А колико има од оне „Руске круне“ до наше кафанег

— Не знам где Марјан, и пребледе. ·

— Али ја знам! — рече Радисав и исука онај грдни шлајферски, кајиш, па стаде макљати и преко и уздуж младог билијаристу. Кад га добро истуче, запита га опет: : б

— Па кол'ко има7 Знаш ли бар сад:

— Не знам.

— А знаш ли зашто сам те биот

— Знам. | .

— Е, кад знаш, а ти сад ајд иди па вечерај! А знам да си при добром апетиту! Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит,

рече Марјан, и стаде да се врпо-

је „Руска круна“ — прошапта

ту

Ето, тако се понекад, или, боље рећи почешће, разговарају отац и син. Јер син, како је брзо схватао, тако је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања, можда већ и зато што је то општи закон да У свету оно што је често постаје и обично. Па тако је било и са Марјаном; после неколико недеља паде он у исту погрешку и задоцни се још више, тако да је отац сада отишао у башту и отсекао нарочито бирани прут, окресао га и очекивао тако сина.

Било је увелико пролеће, при концу маја месеца. Већ се смркло, сто већ постављен још за вида, јер је газда Радисав миловао за вида вечерати и раније лећи. Чекају само сина. Мајка, узнемирена као квочка, не зна шта да ради, чуди се што га нема. И прво-што јој паде напамет, као свакој мајци, то је да се дете није отишло купати! Теши се да није, јер је отишао без крајцаре, али ипак слути беду која јој чека љубимца. Одуговлачи са јелом, радија је да је она крива и да је она одоцнила са вечером, само да јој синак за времена дође. .

Сви већ поседали за сто, па чекају.

— Шта је с том вечером7 Шта си се сплела као да банкет спремаш! — виче љутито газда Радисав, ош трећи „Ффедермесер“ о тањир. Дај шта има, ма и не било све готово!.. Не могу више да чекам.

— Ама још није готово! — виче из кујне домаћи-

а. 4 — Дај, какво је даје! Знам ја твоје ујдурме!.. Опет због оног „твог принца“ што се задоцнио.

— Није, богами!.,

— Дај амо, кад ти кажем, — осече се домаћин, Не чекам ја више, па да је мој венчани кум, а не твој балави син!.. ;

Шта ће жена, него изнесе јело, а „принцу“ — што бог да! Уосталом, њему је кришом оставила на страну,

ШАХОВСКИМ

Загребу ће се 28 децембра одржати трећи пленум Централног одбора Шаховског савеза Југославије, на коме треба да се донесу важни закључци у погледу рада У идућој години. На пленуму ће бити састављен шаховски календар за 1950 годину, који ће обухватити сва наша домаћа и међународна такмичења. посебна тачка дневног реда је свет-

ти 1950 године у

зи са

земаља света,

месту тдв се с

У алиловинимилинииимнинимивеинемввенимамвтни

"спасе, Шта је она

"мио!

"А, голубе7

стоном на који се морало одговорити. ТЕ

скад добр

ска шаховска олимпијада, која ће се на основу одлуке ФИДЕ одржа»

пленуму ће се одредити место, ' евентуално и време одигравања 0лимпијаде, надаље треба да се реши низ техничких задатака у веорганизовањем Очекује се да ће на суделовати око 40 екипа из разних свака са по четири

ада подиже палата „Југословенске књи ге“

паж 5 и ок, И ХК и Кро | 4

га била само на то управљена да га ставила за сина, то ће он добити, бије и оно што је тата за

а сад јој је сва бри

само сад да не до

вечера. И газда Радисав оде и седе у аввечере протеферичи мало; да попије та'мо по обичају једну кафу, а ваљда и да му не макне Неопажено давно очекивани „принц. мрак падне на земљу, и пун месец се издизаше и Карабурме, кад се на авлиским вратима дојави Рана прилика рамајући и вукући једну ногу. Газда роса одмах познаде слатког сина свог, јер се овај У позно доба увек некако тако, с обешеном руком, повезаном главом или ћопавом ногом, враћао, Радо би Марјан и сада по обичају ушуњао се у собу, па читао лекцију, или, још боље, одмах се сподбио у кревет, а. џабаисао и вечеру — али сада то никако није могао, јер с врата још опази оца и чу га како срче кафу. | А где смо до ово доба"

· Син ћути, у — А који је ово сатг А7 Онај ни речи. " о — да не славимо сутра који крам, — па те зауста-

вили попови на бденијуг Је иу Аз Товори! — Не слави! а — Па где си био; МУ — Задоцнио, „и БИМ. — А тде си задоцнио7 у За г = Нисам могао да дођем. Ка – —– А што ниси могао да. дођешт Јеси л' погубио стокуг Ја л' овце..па их тражио,.па се смркло док си их покупиот А7 37; џ — Боле ме нога. Ди | — А што те боле7 Да те није почем ударио „шлог“

·_Сврши се лију да после

ма

— Није.

4 ге. — А колико ти је, кућо моја, година“ — запита

— Тринаест! о И У тим годинама је, ви-

— Е, хоће у тим тодинама!..

· диш, мој отац умро од „шлога“!

" Настаде подужа пауза. | — Па како се осећате7 — прекиде је газда Радисав. То „перси“ у разговору између оца и сина није ни-

о значило, то је Марјан из богатог свог иску-

ства знао. Увек су после те и такве учтивости следо-

'вале бруталности.

"_ Па како сте то оболели, кин принчег7 |

— Пао сам! — прошашпта Марјан, јер је после тих титула следују (батине.

— А где си пао, благо мениг

— На тротоару.

— Е соће то. 'Оће: дице; па. се омакне човеку нога; и тада има смртних случајева! — рече газда Радисав па А син разумеде додро тај покрет, и одмах се уза зид да склони леђа и све што је тим покретом оче-

ваше сијателство, мај-

знао да

Сад у мају су најописпије поленајвише устаде. намести

вим било угрожено и у опасност дошло. — Него доста је било комендије! — вели газда Радисав. А сад да ми одмах кажеш људски: где те оћопавише и каког Где си. се и с ким си се тук'о2 Говори! — грмео је отац.

— Нисам се тук'о! -

— Јеси!

— Нисам! 5

— Шта велиш, ниси2! — викну и извуче из мрака, свеж, окресан прут. Нећеш да кажеш

— 'Оћу: казаћу.., Казаћу одмах! — убрза Марјан кад виде како отац бира коју страну прута да употреби, тању или дебљу, што је бедном детету подједнако

страшно и сасвим свеједно било.

Казуј, дакле!

Играли смо се...

Где:

На Врачару.

Шта сте играли2

Играли смо се рата.

Срба и Туракат А7

Јок! Играли смо се Бура и Енглеза. Тукли сте се. Па јесу ли се сви разишли ћопати, благо мени |

Нису!.. Ја сам био барјактар!

А био си Орловићу Павле Пат -

Па се око барјактара највише туку...

А, а. Па ти испео ка“ неки нови "Катанићу Ниси дао барјак, 27

— Па тако добио каменицу у ногу..

— па на чијој си страни био7, Чији си био барјактар, благо мени:

— Био сам бурски...

— 27 Баш бурски...

— Богами, бурски, тата! Питај децу!

— Твоја срећа! — рече вртећи главом, али одобровољен отац. А да си био енглески -— ја би ти сад ту другу здраву пребио! Ајд, вуди се унутра! Насто, подај му негу и дуплу порцију!

пи 1

Х ДНА

ИДУЋА ГОДИНА ОБИЛОВАЋГ

ПРИРЕДБАМА _

играча и једном резервом, вођом екипе и секундантима. На олимпијаду ће такође доћи низ најпознатијих светских шаховских струч= њака, као и новинарских извешта~

на а

нашој земљи.

вијала потребно је створити кадар

олимпијаде. руководилаца и судија. У том ци-

олимпија јади одредио да се у току од 29 децем-

бра до 17 јануара одржи на Сљемену крај Загреба први течај за шаховске руководиоце, судије и ин-

структоре. На течају ће учествова-

ти слушаоци из свих народних република, који ће на крају полагати“ и писмени и усмени: испит. , 7 ЛПаховска олимпијада се И одржава у једној великој двор , тако да у њој има места за (ве ежипе, Столови за играње су Распоређени у групама од по четири. Сваки играч има поред, себе своју националну заставу, | Систем по коме се одигравају олимпијаде у многоме се разликује од система са интернациопллних мајсторских турнира. пре свега на олимпијади је темпо игре бржи, обично 20 потеза на један час. Постоји један, највише лзол слоболна дана у средини или на завршетку олимпијаде. Међутим ни ти“ дани се не користе за одмор, него разгледање места м његовим знауменитости, за излете у околину или нешто слично. Природно је да брзи.

Ен пНИе

ва и у партијама. Ниво партија са

због тота потпуно мерити ес оним са. интернационалних турнира. Ту нема оне велике мајсторске препизно- | сти и технике; али су те партије“ с друге стране зато пуне живота и ботате су занимљивим комбинацијама. На олимпијадама 'претеже комбинациони шах, па'се млађи и талентовани "мајстори могу ту лак-. ше да истакну, ар! Победник олимпијаде је она. па која постигне највећи број ва а не она која добије мечева. Иста одредба ва даљи пласман екип у таб

| ДАЛИ

Београд, 24 децембар 1949 го, ви уредник Дратужин Толај гослава. Јовановића МИТУ " Те

_ Чековни рачун 103—9060386 • "7152 + штампарија „Борба“ дељева 31. Рукописи

ме

ВАТА ТАТА АТИНА АРАА АВА

ча. Да би се такмичења уредно од-,

љу Шаховски савез Југославије је :

за .

темпо итре замара, што се изража-

лаховских олимпијада не може се '

АЛПА А

: ,

мирније

зна

ПИ ННВНННИн