20. oktobar

те пилане

_Е Нека искуства са Е бавезне смотре · Е културно-уметничких ЈЕ друштава _

ивииииниотновиииРР Рив

“.. у = = =

АДИИМАМАНИАМАИААМАКАМАМААНААНАМАМ

РВА савезна смотра синдикалних културно-уметничких друштава, одржана у Београду од 18 до 25 јануара, забележила је на свечан начин петогодишњицу оснивања Савеза синдиката Југославије. Ова смотра најбољих секција синдикалних друштава претстављала је смотру резултата ,из с културно-уметничке самоделатности радничке класе Југославије од ослобођења до данас. Она је, поред масовности, показала да су квалитет и ниво уметничких до а наших трудбеника до-

| стигли завидну висину, висину која

збиља може да репрезентује полет и успехе у омасовљавању културе и уметности код нас. У том погледу многе секције нису презале да обраде и високо уметничка дела која се иначе налазе на репертоару професионалних уметничких ансамбла. Тако су драмске секције извеле комаде „Мале лисице" Л. Хелман, „Малограђане" Горког и друга дела драмске литературе. Хорови и орке-

'"стри изводили су, такође, првораз-

редне композиције из репертоара професионалних музичких тела. Уметничка остварења на овој смотри потстакнуће сва културно-уметнич+ ка друштва на још веће напоре у савлађивању техничког израза појединих уметности и већем продуб-

Не пореба. поноћи

-зању културног „родних маса. |

·ба утолико пре указати, -претстоји још фестивала, као што је

_учесника, популаризација, |

њи |

а ЛАТ пр попивни

коб ај | 9 ' а.

АМАН + ! | 1 1

пратио оре ~

да убљене слабости,

љивању садржине дела — у поди-

г нивоа и укуса на-

"Али, смотра је поред позитивних

· резултата показала и извесне сла-

бости које су у крајњој линији организационог карактера. На њих трејер нам

омладински, пионирски и кроз који дан републички, који ће имати сличне организационе проблеме; смештај једнаке техничке услове за наступ и друго.

Најизразитије слабости показале су се на изложби ликовних секција у Уметничком павиљону. После изложбе, коју је организовао Савез културно-просветних друштава Београда септембра прошле године, на којој се јасно запазио напредак нај-

млађих секција друштава, ликовних |

секција, изложба у оквиру савезне смотре требало је да прикаже корак даље у омасовљавању секција и постигнућу уметничке и идејне висине достојне наше изградње. На изложби је учествовало петнаест друштава са седамдесет излагача и 140 радова. Толико излагача и толико радова било је и на изложби само београдских секција из свега пет друштава. То значи, да су на изложби у септембру ликовне секције иступиле масовније.

КА И РИВЕР ПЕВАЛА АЕН х

Такмичење сенција за народно просвећивање

— треба да помотну све масовне оптанизације

досадашњем раду Савез

културно-просветних дру-

штава постигао је значајне

резултате. Он је, обједи-

њујући уметничку делатност у београдским друштвима, усмерио скоро сву активност многобројних секција на неговање углавном домаћег репертоара музичке и драмске литературе. Али, форсирајући обраду уметничких дела, стављајући проблем репертоара и квалитета његовог извођења у први план, Савез је запоставио културно-просветни рад. Ако имамо у виду да је интензивнији културнопросветни рад са широким народним масама, подизање оног оснозног културног нивоа, првенствени задатак Савеза, онда је овај пропуст тим већи, значајнији. Иако то није типично за Савез, јер су и остале масовне организације скоро редовно запостављале питање народног просвећивања, Савез је био првенствено дужан да линију народног просвећивања учини незаобилазном, неопходном. Он је често пропуштао прилику да то учини иако је имао занимљиве форме рада кроз секцију за народно просвећивање, кроз њене активе, кроз ликвидацију неписмености, просветне течајеве, библиотеке, читаонице и народне универзитете,

Ни за једну од ових могућности не може се рећи да је у потпуности претворена у стварност. За већи број синдикалних подружница питање описмењавања придошлих радника било је једно од спореднијих питања. Предузећа „Пролетер“, Стругара „Макиш“, „Октобарска слобода“ нису посветила ни ону најпотребнију пажњу овом горућем проблему.

Шјестомесечно такмичење секција за народно просвећивање, које је Савез покренуо прошлог месеца, треба до јула да отклони ове слабости. Ево, још неких од њих. Просветним течајевима, који су логичан и нужан наставак аналфабетских течајева, не посвећује се довољна пажња. Већи број библиотека и читаоница има знатан број · књига, али не и довољан број читалаца, наречито радника. Предавања на народним универзитетима не одржавају се у свим рејонима редовно.

Рејонски савези културно-просветних друштава неће моћи само да се боре против ових заосталости. Ко се ту још такмичиг Укратко, све масовне организације, Али, јануар је за неке од њих већ изгубљењ На рејонским пленумима негде није био претставник АФЖ-а, негде Народне омладине, Народвог. фронта и Савеза бораца. То значи да појединим рејонским одборима масовних организација још

увек нису познати задаци и про-

ОЛИМ Вас да ми објасните ко-

је је боље изнешен или

: ј изнесен, Ја сам налисаМ да у задатку: „Застава јеношена пред војском, а кад се

бој заврштио, она је изнешена пред све војнике, па су је они дуго поздрављали и с њом се праштали.“ — То се мојој наставници није свидело; каже ми: „знаш, ти лепо пишеш, имаш и израЂену: реченицу али имаш и језичких грешака. Не каже се „изнешен“ него изнесен...“ — нам је, додуше, објашњавала нешто и о некаквим гласовним променама али је ја нисам баш "добро разумела. Питала сам је: откуд имамо ношен а откуд изнесенг

И 'зар то нису сродни глаголи, сро~

том и: однешен, пренешен, принешен, разнешен и сл... — Тако ми је писала мала рођака. Она

( "писменом ђ к мени.

6 дни по значењу, па ће им ваљда и 06лици бити сличнит! Мислим: носити ношен, изнети — изнешен, а по.

је, додуше, тен у првом разреду гимна_зије, доста је читала, лепо говори, па и пише доста добро, па је била увређена до срца кад је прочитала оцену на свом задатњу. Она је потом дошла

Стота смо узели задатак и писаљку и

позиције такмичења, иако оно траје већ више од месец дана.

Градска такмичарска комисија састављена од чланова Савеза, Месног синдикалног већа и свих масовних организација не може овако приступање такмичењу препустити савести неких рејонских одбора, и не сме јер је ствар потпуне ликвидације неписмености у 1950 години обавеза свих наших народа. Градској такмичарској комисији нужно претстоји да заоштри ова питања, као што је то случај код неизвршавања обавеза производног плана,

У оваквим условима какви су засада неће се свуда остварити пропозиција такмичења да се придошли радници укључе на аналфабетске течајеве и да их заврше до јула, а да се до 15 априла изведу на испит сви они који су похађали течајеве до првог јануара, као и сви неписмени грађани Београда. За просветне течајеве треба спровести потпуно евиденцију оних који су завршили аналфабетске течајеве.

Библиотеке и читаонице, као и секције за њихову популаризацију треба чештће да организују предавања о нашим и страним књижевницима, књижевне вечери и изложбе књига,

Шеестомесечно такмичење треба нарочито да оживи рад народних униварзитета, Али, без свуда формираних актива предавача немогуће је то остварити, Предавања у Бе жанији, Кијеву и другим насељима. још нису одржана, Оклевање и изврдавања око њихове организације прате чак и код најодговорнијих другова из насеља пароле о немогућности да се успешно спроводи предизборна акција заједно са неком другом акцијом. Како се ово схватање појавило на више места, изгледа да неким људима није јасно да предизборна акција нема циљ самој себи. Она треба да укаже на резултате целокупне социјалистичке изградње наше земље, на успехе наше производње, као и унутрашње и спољне политике, да кроз примере најбољих радника и фронтоваца мобилишу све трудбенике за још веће напоре у савлађивању тешкоћа које нам се супротстављају, предлажући за изборе оне људе који ће сигурно бити у првим редовима борбе за Петогодишњи план, Иначе, ови појединци личе на човека који је стао на аред пута да докаже некоме како он жури и да не"ма времена за задржавање,

У овом такмичењу Савез очекује велику помоћ и од рејонских одбо"ра Народног фронта, који треба да помогну рејонским савезима у оснивању културно-просветних актива на територијама основних организација, а при рејонским савезима. С обзиром да ће се преко актива спроводити најмасовније посете музеји-

• ма, изложбама, рејонским концертима и предавањима и да ће се пре-

ко њих организовати семинари за

друштвене и природне науке, врштити агитација за течајеве страних језика и уопште сав културни живот у основној организацији, рејонски одбори Фронта треба што пре да пронађу људе којима ће овај посао одговарати. %

Југословенско драмско позориште приказало је У среду, 1 овог своју четврту премијеру из националног репертоара, „Перу Сегединца",

дију од Лазе Костића, Насловну улогу носио је првак. позоришта

Живановић.

Са премијере „Пера Сегединац“ у Југословенском драмском позоришту

пау ст

ПИРА

ЗА БОЉУ ОРГАНИЗАЦИЈУ НАФЛУПАЈИЋ ЕФ оГиВАЛА

_ Говорећи о самој изложби било би

погрешно задржавати се само на појединцима (ма да има и таквих који то заслужују, као: Бобић, Цвитановић, Ступар, Боровић, Јовановић, Подгорник итд.), јер је за разлику од изложби Удружење уметника и уметничких школа овде излагало петнаест колектива са предностима и манама заједничким појединим секцијама. Изложба ја показала да је већи број трудбеника-излагача са неоспорним талентом. Међутим, питање њиховог даљег развитка зависи у многоме од плана рада и.педагошких метода стручног руководства. Али, и не само од њих. Са правом се могло очекивати да ће републичка удружења ликовних уметника пружити помоћ секцијама и водити повремену контролу над њиховим радом. Та помоћ је овог пута изостала. Републичка удружења нису уочила да ликовне секције могу да послуже као одличне форме за омасовљавање ликовне уметности и као жаришта бројних и упућенијих посетилаца изложбама и музејима. Ово се показало на изложби у несистематском прилажењу тематици и њеној обради, што је у многоме омело секције да се отртну од дилетантизма. Од секција-излагича једино су секције оба железничка друштва показале изразиту тежњу да се инспиришу темама из свакодневног живота, нарочито онима које су им најближе, које их непосредно окружавају. Чланови „Винка с Јеђута" обрађујући тематику из живота железничара, прихватили су се, међутим, фигуралне композиције у уљу, ма да још нису довољно савладали цртеж. Оваква преурањеност у 06ликовању материје карактерише и друге секције, што, такође, говори да се систематском раду претностављала спонтаност појединаца. У целини, изложби се може замерити њен уређај. Изложени радови нису груписани по секцијама, тако да посетилац не може видети успехе читаве секције и њен напредак у це-

месеца, трагеМиливоје ј Ово значајно дело нашег романтичног репертоара спремљено је у режији Мате Милошевића и сарадњи помоћника редитеља М, Беловића, В, Јабла-

нацртима Мире Глишић . Маске су ра нацртима. М. Шербана, а костими

по

на и Б, Јевтовића, Декор је израђен пођене по скицама М. Ћирића. На нашој слици маске главних јунака комада.

» ТИ ТНЕ ЈЕ: Лао ЈЕ: ЕС ИЛИ | ИЗНЕСЕ 181 >

пишући објашњавали како мислимо да треба да буде. 8

— Ето видиш, — кажем јој ја — гиси учила да је ово трпни глаголски при"дев, Ти ћеш о томе учити у другом разреду потпуније, а после ћеш у сваком новом разреду понешто додавати ономе што с већ учила и овоме што ћемо ми сад објашњавати, Ми ћемо говорити као да су ту само твоје другарице, а не старије, из другог, трећег и четвртог разреда, свакако ће одмах запазити чему је грешка. А ти треба да се ве помало и с њима такмичиш! Ето, зар не видиш колико се пажње поклања језику и у кући и у школи, а опет се чује доста грешака, А све тег решке У изговору дођу и — прођу, али кад се погрешно напише или штампа, онда је готово; то остаје! И ја бих се теби мо-

гао пожалити: и ја се љутим кад се

нађе грешака у ономе што ја нисам ни помислио да може бити. Тако, дакле, и ти; немој се ото љутити на своју наставницу: — није она крива него ти! Ниси добро написала, јер ниси пазила како ти и тата и мама говоре, не го си примила од своје другарице Маре, која чини различне грешке у говору, па, разуме се, и у писању. Стога треба да пазиш како ко говори, не са

мо шта говори па да примаш оно што је добро...“

— Одиста тако говори Мара! Баш се с њом нећу дружити! Нећу јој ићи нити ћу је више звати да к меми дође!

— А, не! Ни то не ваља! Она је добро дете! Она је уредна, уљудна, вредна. Још нешто: она је дете чији су родитељи и пре и после подне ван-куће, на раду. А она углавном остаје сама: поспрема чак кућу, готови ручак и учи! Она је добро дете, а ти мораш бити према њој још пажљивија. Зови је к себи, па оно што боље од ње знаш и њој покажи! Знаш Како ће се она радовати кад од тебе нешто лепо научи! Није она крива што њени родитељи нису школо+вани, а из краја су где се не говори најлешшим српским језиком, дак твоји родитељи имају још живе своје родитеље у Херцеговини, а знаш да се тамо ванредно лепо говори. — А кад она научи како треба, и ти ћеш се радовати. Заједничка је радост права радост!... А ми ћемо сад просто, као за први разред, објаснити како треба говорити писати у таквим случајевима. >

— Кад упоредимо тлаголе носити и изнети, лако запажамо да су им значења сродна,. припадају истој поро~

ици глагола, али су им ипак различни

облици. То су два неодређена глаголска облика. Они се, додуше, свршавају једнако, — имају наставак — т м, али је онај део глагола пред тим наставком друкчији: носи-, изне-, Садашње је време носим, изнесем. Ту већ у оба облика имамо глас С, А облик ношен постао је кад се узме облик њоси па му -се дода наставак ен, те имлмо носи-ен. То је тешко изговарати, па се глас И скратио у Ј, те смо добили облик носјен. Али ни то није лако изговорити, па се СЈ мењају у Ш. Тако и добијамо: носи-ен — носјен ношен. Исто тако имамо и: косити кошен, просити — прошен, замрсити — замтпшен, испрсити Ииспршен и сл.

· = Ах, да! Па то је јо,јо,јотјот... стаде да замуцкује моја рођака.

Да да! То је јотопање! — помогох јој ја. — Е па кад знаш нешто и о томе, опда треба да ти је јасније: кад се нађу заједно неки гласови с гласом Ј, вршта се јотовање, тојест сливање у нов глас, Тако је СЈ посталп ТП. па имамо: носјен — ношен, излосјен — из-

ношен и сл. А ово се јато (

врши У случајевима кад се 3 испред наставка -Тти нађе глас И, лакле од износити имамо изношен јер је тамо пред наставком -ти слог см, Тако ће бити и; носити —

љиљан аи.

ИНИМММРММИАААММАМММММ

К КИН КАРИН У

ВИНА

лини, већ само појединаца. Таква изложба нема такмичарски карактер, већ карактер професионалне уметничке изложбе. Оваква претензија је преурањена, тим пре што због касног обавештавања поједине секције нису Мале своје најбоље радове, а неке нису уопште учествовале, .

Изложба је показала да наши трудбеници улазећи у проблематику ликовног обликовања социјалистичка стварности, савлађују поједине задатке са истом оном упорношћу и одлучношћу са којом и задатке у привреди. Али том ентузијазму још увек претстоји правилно каналисање. Иако је оно једнако са линијом наше ликовне уметности уопште социјалистичким реализмом, онда је задатак _ републичких и савезних улружења ликовних уметника, да

- помогну трудбеницима — аматери-

ма да што пре нађу овај пут. За изложбу која ће се приредити у оквиру републичког фестивала, маја ове године, треба користити ова искуства. Друго искуство са Савезне смотре, које је такође једна од њених слабости, показује да је врло тешко одредити пласман друштава ако се она такмиче под неједнаким техничким условима. Ово поготово важи ако се ради о драмским секцијама. Три

АМИН |

| РАЗГОВОРИ

дворане, Коларчев народни универ-.

зитет, Београдско драмско позориште и Синдикални дом ни издалека не пружају сличне могућности за добијање праве слике односа међу позоришним претставама. „Горанова" секција није могла у Коларчевој дворани да да ни приближну претставу као ону, коју је извела пре кратког времена у Београдском драмском позоришту, где је потпуно убедљиво освојила право да репрезентује Београд у савезној смотри. „Малограђани" на сцени Београдског драмског позоришта, по мишљењу жирија и публике, претстављају највећи успех „Горанове" драме и уопште аматерске драмске делатности у нашим друштвима. Али у Коларчевој дворани, где нема ни најелементарнијих услова за извоЂење једне позоришне _ претставе, „Горанова" драма није могла да да више него што је дала. Три првопласирана друштва имала су срећу да своје претставе изведу у Београдском драмском позоришту са свим потребним реквизитима, осветљењем и другим позоришним средствима и да оставе повољније утиске од „Горана". Јасно је какво се искуство за републички "фестивал одавде може извући.

Наступ хорова у хладној дворани биоскопа „Београд'. показао.је да велики ансамбли не могу несметано изводити своје програме један за другим исте вечери, Хорови, који су чекали на ред постројени са стране, улажење и излажење из дворане, лупање врата, разговор, шушкање и гурање, ометали су певаче на бини. Добро је да хорови наступају у истој дворани, али не у хладној и исте вечери.

Један од већих пропуста је слаба популаризација наступа појединих секција. Тако за такмичење рецитатора и солиста 23 јануара у марионетском позоришту НР Србије уопшта нису штампане плакате, због чета у дворани није било никог другог осим чланова жирија. Дворана је била хладна, што се нарочито показало у певању солиста. Следећег дана солисти и рецитатори морали су да наступају само пред жиријем. Тако је један део смотре прошао незапажен у нашој јавности.

Републички. омладински, пионирски и други фестивали, који ће се организовати у току прве половине ове године, треба да користе ова искуства како се не би пало у исте грешке, како би они добили што ширу популаризацију. Решење ово неколико набачених проблема, свакака, није довољно али је нужно за успешно спровођење будућих фестивала. _–

Д Д.

МАЛИ РЕЧНИК

Ансамбл француска реч значи целину, скуп, заједницу; затим склад, слагање, слогу. У позоришном смислу ансамбл-игра је ипра више глумаца насупрот соло-играма а взнсамбл-партије у операма су када више од четири гласа учествује.

Антагонизам грчка реч која обележава опречност, супарништво, супротне тежње, делање у супротном правцу, уотиште, супротност, противност, непријатељство борбу.

ношен, косити — кошен и сл,, како смо већ рекли, Код глагола пренети, однети, изнети, снети и сл. немамо пред наставком -ти гласа И него Е, па се не може вршити промена да бисмо добили Ј им потом јотовање, него остаје само: пренесен, однесен, изнесен, снесен ми сл. То је стога што су им ти глаголи некад гласили У неодређеном облику: пренести, однести, изнести, снести и сл. па се после изгу“ било С.

~— Па то је, ваљда, остало и у оном стиху народне песме о Страхинићу Бану „Нека иде, враг је однесао!“

— Дабоме, само ни то није. књижевно него само: однео. — Али о томе ћемо лругипут. Сад ла ти још напоменем да се тај глаголски облик изнесен, пренесен им сл, може рећи и лрукчије изнет, пренет, однет, принет и сл. па је и то књижевно... — Видиш: дакле, твоја је наставница добро урадила што ти је исправила ону грешку. Не ваља, дакле, изнешен нето само изнесен или изнет. Кратко можемо рећи: ако се глагол свритава на - сити, имаћемо јотовање, дакле — носити — ношен, косити кошен и сл, ако је какав друкчије завршетак, онда нема јотовања, лакле

~ изнети — изнесен, однети — од-

чевен, пренети, — пренесен, унети — унесен и сл. — А украђенг — Е, — то ћемо видети ,. | кл.

Мати а ата“.

ОТОНА

Још 0 неоправланом узимању лекова

АЈЧЕШЋА штетност — од

произвољне употребе ле-

кова, без савета лекара —

произлази из незнања да

многи лекови могу бити некад и токсични, шкодљиви. Тако, на пример, сулфамиди (сулфатиазол и други) које смо поменули (види прошли број) нису увек без токсичности, нису увек нешкодљиви. Они изричито не треба да се узимају без знања лекара — који ће правилно и прецизно одредити њихову употребу према случају (колико ће укупно узети, колико свакипут иу које време, на који начин, са ко јом храном и којим другим лехом итд.) који ће у току лечења обавезно и надгледати болесника. Лаици обично не знају какви све нежељени ефекти могу да настану, али још како су забринути кад се појаве: непријатне тегобе, као што су стомачне, услед шкодљивости и рђавог начина узимања или кожне оспе или поремећаји бубрега (крварење)ји у излучивању мокраће итд. Произвољно ·узимање сулфамида може још да проузрокује и друге поремећаје и погоршања; шта више, а то се обично не зна, ти пореме|ћаји на јетри или у крви могу бити и такви да је често и живот у питању. а 5

Други пример о могућој шкодљивости (интоксикацији) лека, која може да наступи и коју обично запажамо, то је злоупотреба од стране болесника, лекова из серије барбитурата (луминал, веронал, диал и др.) блиских по хемиском саставу, који обично улазе у састав многих специјалитета (за умирење болова, спавање и др). Многи који узимају ове лекове, свакако, имају нејасан појам о токсичности, својственој тим лековима. Опште је познато да ако неко узима ове лекове у великим дозама може и трагично да заврши (наступа прво бесвесно стање и, дешава се често да се тај несретник никад не пробуди из барбитурне коме). Али се мање зна и чешћи је случај да ови лехови могу да изазову и поремећаје на кожи (оспе) или нервне (главобоља, душевне незгоде, несвестица) или чак и зглобне, само зато што се они неправилно и самовољно узимају.

И узимање опорављајућих лекова (тоникум и др) може да послужи као пример у прилог тезе о потреби прилагођавања лечења према болеснику и прописаног узимања одређеног лека код олређеног слабот ста ња. Свакоме је позната не мала наклоност неких за узимање лекова за јачање. У многим случајевима они повољно делују, ако не стално а оно пролазно. Али њихово често произвољно и неконтролисано узимање може ла изазове нервну раздражљивост (централну и перлђерну). У почетку то се тумачи као повољан ефекат, али доцлије могу да настану нелагодности, као пмесаница, дрхтање, лупање срца, мука и др. ови неповољни ефекти погоршавају и ремете равнотежу здравља за неко време. Иако ови лекови (са арсеном, стрихнином, ефедрином и др.) су врло добри за јачање — ипак је боље обратити се лекару за савет. Уствари, сви су лекови добри, само ако се правилно и у право време узимају. А то може да зна само лекар. (Имајте ово правило увек у виду!).

Поменимо, такође и лекове „хормоне“. Опште је познато њихово врло повољно дејство, али они су ипак још обавијени тајанственошћу и можда су баш зато омиљени код лаика. Колико жена радо узимају неке хормоне произвољно и без потребе! Многи, недовољно и погрешно обавештени, имају нејасне и погрешне појмове о дејству хормона на еволуцију извесних тумора код жене и човека, на телесно развијање деце — а ширењем непотпуних обавештења по правилу непрецизних, свакако су штетна јер су повод збрке појмова и заблуда — утолико више уколико ће се хормони у будуће налазити лако у промету и у простијим и одређенијим облицима, Истина, није ·на одмет знати да неки хормони имају хемиску сродност са продуктима којима се вештачки изазивају тумори (рак) и баш обзиром на ово сазнање хормоне треба употребљавати само по савету лекара, који ће њихову употребу свести на праву меру.

Витамини се, такође, употребљавају и злоупотребљавају. Познате су незгоде углавном после прекомерног узимања витамина Д, а он се обично највише даје деци. Њих је нај е узимати у природном стању (разноврсна храна, сирово поврће и воће).

Најзад, чест је случај у свакодневној пракси да један лек преписан од лекара са одређеним циљем и за одређено време болесник сам обнавља више пута. Без обзира да ли је тај лек деловао повољно или

мо лекар зна, после постигнутог ефекта да ли треба лек обновити, укинути или заменити. ' Укратко мислимо да треба паралелно са стицањем знања о здрављу и болести, да се створи код нашег света, пре свега, појам о разумном уздржавању у погледу узимања лекова, а затим сваком треба да буде јасно да лекари имају специјалну и посебну културу, која је резултат научног изучавања болесног и здравог човека. Лекар при преписивању лекова има, прве свега, у виду болесника а не болест, и да су болесници жива бића. За њих никакво „стандард"' лечење није 0 правдано нити да такав начин пре вагне у лечењу. У лечењу се најмање може поставити једначина. То је лаичко схватање, неполисходно У“ блиско је донекле надрилекарству.

Др. В. Т

пи а а

неповољно не треба га обнављати, нити га другом препоручивати, Са-

= —_а-бо- _ == и-_- лисив- _

| _ Ре

њи

и ииш и ни ~ _