20. oktobar

РА ВИР ЈР ЈГ ЛЕКА РА

ХИГИЈЕНА УВА

код болесних и код здравих

аразне болести, акутне се

У зонске и епидемиске (као што

( | су: грип, кијавица, шарлах и друге оспне акутне инфекциозне болести) често у прелазним добима (у пролеће и у јесен), могу да се компликују отитом или запаљењем ува. Ово запаљење ува, после оздрављења. може некад да проузрокује глувоћу, често непоправиму. А то је довољно да се укаже на потребу и оправданост неких хигијенских мера, једноставних али ефикасних, које сбично нису познате или се пак пренебрегавају. У спољни део органа или чула

слуха спада ушна шкољка — чија је улога да хвата и прикупља звучне таласе; ушни канал — који

спроводи звучне таласе до бубне опне; затим имамо унутрашњи део органа слуха, који се састоји од средњег и унутрашњег ува. У средњем уву налазе се слушне коштице које продужују и омогућавају пренос звукова Тек унутрашње уво је звуко-пријемни орган, а служи И као орган статичког осећаја и раввотеже. Бубна опна је мала и танка еластична мембрана, која трепери на звучне таласе и која одваја спољни од унутрашњег дела ува, одно-

' сно 'од средњег ува. У бубчој пту-

" пљини средњег ува завршава се је дан узан канал. дугачак око четири сантиметара, који се назива Евстахијева труба; овај канал је У вези са носном шупљином. т! са

| спољним ваздухом. Ора веза је потребна да би бубна опна могла да трепери на звучне таласе. Зато ако

_ се овај Евстахијев канал запуши на пример, кад неко има јаку акутну кијавицу, услел отечене слузокоже, којом је собложен — онда може настати привремена пригпувоћа — коју су осетили сви они који су имали акутну кијавицу И бан тим путем, Квстахијевим каналом. могу ла пролру патогени микроби из залњег дела носа до бубне шупљине срелњег ува м да изазову акутно запаљење средњег ува (отитис). То је честа компликација заразних акутних болести, које смо поменули у почетку; ово запаљење средњег ува често је изазвано, само зато што се онда нос непотребво и неправилно испира, или зато што се јаким усекивањем носа и то притиском на обе: ноздрве у исто време, утера заразни гној из носа У уво. У почетку ово запаљење ува је само катарално, то значи без гноја. Али често, ако инфекција дуже траје или је јача, онда се затноји, убрзо настају јаки болови са повећаном температуром. Тада се. треба брзо обратити лекару —

__ који ће отворити бубну опну и вакуисати гној, ако нађе за потреб· но. Иначе, инфекпија (гтнођ може да се прошири у коштани лео и да . изазове: тешко обољење (мастоили; тисј); а онда је операција (трепана'ција) за: шупље кости, иза ува, не опходна — јер је то једини начин ' да се'спречи да гној продре у мозак “и да проузрокује запаљење мож"оданих опни (менингитис и смрт.

Зато, на пример, родитељи не тре-

. ба никад да се само задовоље — да _ би ублажили и уклонили акутне, 6олове код њихове деце — средствима

' која се често употребљавају: облоге, сипање зејтина у уво или не-

ких других капљица, Они ризику-

ју да им деца допније остану глува

и опасност да се развије много опа-

" снија болест. Ово често запаљење "правилно лечено траје три до шест "недеља (сада се то лечи много 6р- же пеницилином); иако за то време'оно може да гноји (да уво цури), > ипак може потпуно да се излечи без икаквих последица, Али ако је на-

205 МАРТ 1950

. Одговорни уредник Драгутин Шолајић. Улица Драгослава Јовановића МУ • Те лефон 20-443 • Чековни рачун 103-90 60386 — Поштански фах 752 • Штампарија

„Борба“ — Београд, Кардељева 31. Ру.

кописи се не враћају.

пуштен, отит постаје хроничан, дуго гноји, уво сваки час процури, може да проузрокује потпуну или делимичну глувоћу. Цурење ува у овом случају није болно, нити је увек обилно, деца се обично много не жале, оно се открива често само мрљама које остају на јастуку после спавања.

Из тих разлога треба знати и добро упамтити, да се глувоћа у овим случајевима — а они су најчешћи — може спречити ако се благовремено и правилно лечи узрочна 60лест; међутим, теже је лечити болест ако је узела маха — кад је пропуштено право време. Онда свакако не треба кривити лекара и медицину — по обичају. Колико би било мање глувих да су се лечили правилно код лекара у почетку њихове болести ува!

У чему се састоји основна хигијена ува код здравих

Треба сваки да зна да у уво не треба никад увлачити ни воду, ни шибицу или неки други предмет да би се очистио ушни канал. Сваки такав поступак може да изазове многе непријатности, од којих су најчешћи: запушивање уптог. ка нала нагомилавањем масти (церумена) — које може да проузрокује потпуну глувоћу (али се отклања истирањем ува од стране лекапђа) или гнојни чиреви, који су врло болни, или екцем. који изазива неподношљив свраб. Уствари хигијена ува састоји се само у прању и сапуњању _ спољног дела ушне шкољке и у брисању пешкиром и ништа више, У случају свраба 6оље је обратити се лекару.

Независно од ових савета, најбољи начин тредохране да се спречи обољење средњег ува јесте да имамо исправан и. здрав нос (и њега. не треба испирати, јер у кијавици мо же да инфицира уво, а уобичајено испирање може да смањи чуло мириса). Зато при усекивању носа то треба урадити увек само са једном ноздрвом (једну запушити прстом, а на другу дувати) и нарочито не јако кад се има кијавица.

· др, ВоТ.

ба концерта Ансамбла народних игара ФНРЈ у Народном позоришту

__На трунеји по Швајцарској Ансамбл народних игара ФНРЈ, који је. састављен од ансамбла Србије и Хрватске, здао је осам концерата. У Цириху три,

два у Лозани, у Берну, Базелу и Же-

неви по један концерт, Са својим интересантним репертбаром, у номе се на-

лазе врањанске итре, далматинска поскочица — Линџо, врљичко коло, посавски плесови, српске Игре, банатско момачко, гламочко коло, буњевачко коло и друге игре, знсамбл је привукао велику пажњу штајцарске публике која је у увек пуним дворанама са отво-

: реним симпатијама 'дочекивала наше |

играче,

По повратку у земљу Ансамбл народ“ |

них игара ФИРЈ „који броји 160 игра-

ча, приредио је неколико концерата, |

У београдском Народном позоришту и Коларчевом народном универзитету, На слици: Посавски плесови.

Изборне слике

Трг Републике био је већ пос ле девет часова готово сасвим испуњен непрегледном масом народа. Општи збор

требало је да почне у 10,30 часова. Вели ки број људи испунио је и сквер код Дома Југословенске армије, а неки довитљиви дечаци попели су се на дрво да боље виде читав Трг и говорнике, Чак су и кровови кућа прекопута Дома Југословенске армије били испуњени многим посматрачима.

Неколико поедлота

АШИ градови се нису разви-

јали напоредо са техничким

развитком промета, јер бур-

жоаски систем, то јест, трговина парцелама и скупи терени, нису условљавали стварање широких улица и тротоара. У неким старим градовима постоје улице од више стотина година, које су потпуно неподесне за промет новим превозним средствима.

Па ипак, не можемо се помирити са чињеницом, да се услед тога одрекнемо увођења нових прометних средстава, која су неопходна многохиљадитом граду, као што је Београд. Потребно. је, да се увођење савременог промета прилагоди условима и могућностима код нас. Нужно је регулисати улице и тргове да би се промет што боље обављао.

Нарочиту пажњу у регулисању промета великог града, треба посветити оним местима, на којима се промет возилима укрштава са прометом пешака. Нађи добро и корисно решење овог проблема није лако. У великим европским и светским градовима, решење је дат на тај начин што су подигнути мостови преко улица и великих тргова, а исто тако прокопани су и тунели под земљом.

Међутим, то су мере клима се прибегава у крајњем случају и у условима који постоје у милионским градовима. Код нас се решење може наћи у регулисању стражарских места на улицама и трговима и са сигналним лампама, које наизменце пропуштају публику и возила. ;

Ретулисање самог промета у граду то јест улица, мора се плански проучити, Постоје главне и споредне улице. Да би се промет у њима добро обављао, треба тачно опџенити капацитет могућности примања возила у главним артеријама, тако да оне буду као реке које примају притоке и истовремено се шире. Јасно је, да се код бочних улица то не може применити, јер оне не могу да се шире. Али, због тога треба регулисати промет у споредним артеријама које пресецају главне. У некима од њих треба потпуно обуставити саобраћај, а где је то немогуће одредити правац кретања возила само у једном правцу, :

Због учесталих саобраћајних .не-

Зи А . ,

НУЛТУРНЕ

Вести

ивриптнанивинну | савез културно-просветних друштава

| Србије, организовао је У предизборном

такмичењу турнеје културно-уметнич ких група по Србији. Једна од тих група, састављена од чланова културно-уметничког друштва „Полет“ и народног оркестра Радио-Београд посетила је

"чачак и Ранковићево.. На приредбама,“

које су грађани дочекали одушевљено, било је око шест хиљада посетиламџа.

У циљу популарисања нових књига

- по синдикалним подружнимама, Повере-

ништво за културу и уметност ионо-а, приређује кратке, лепо уређене. изложбе књига. Таква једна изложба отворена је сада у столарском предузећу „20 октобар", у Шестом рејону.

При Повереништву за културу и У“ метност ИОНО-а Ђеограда. осоразовани су кратки семинари за оспособљавање омладинаца који ће руководити библиотекама на Новом Београду.

Оперски ансамбл Народног позоришта У Београду употпуниће свој репертоар приказивањем домаће опере „Коштана" од Петра Коњовића и Бетовеновом. опером "Фиделио“. Ускоро ће бити пре-

мијере. ж

У циљу упознавања наше публике са радовима славних француских мајстора — сликара Курбе ви Делакроа, отвориће се ускоро изложба њихових радова У Уметничком "павиљону на Малом Калеметдану. Радовм кој ће _излагати, стижу ових дана) из Париза. | у

Завршено је снимање уметничког филма „Језеро" по сценариу Југослава Ђорђевића. Режију овог филма водио је Слободан Ђукић. Филм је рађен У атељеима Савезног филмског предузећа „Звезда“ — филм у Београду. Ускоро ће се приказивати: у београдским биоскопима.

жх џ

Фрилмско предузеће НР Србије „Авала"-филм отпочело је снимање документарног филма „Уметничке школе У Народној Републици Србији“. Филм 0о6раћује подизање уметничких кадрова У нашим школама. Сценарио је написао Миодрат Николић, који режира филм.

ЗА БОЉЕ РЕШЕЊЕ | ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈА

срећа, види се да проблем промета није добро решен. Требало би, да се код Управе. градског саобраћаја, образује специјално одељење за регулисање прометом. Уколико такво одељење постоји, онда треба побољшати његов рад, јер се на терену не осећа.

Сигнализација са стражарских места, свела се само ма регулисање промета возила, без обзира на пешаке: саобраћајац даје знак за покрет превззним средствима, без о6бзира да ли се у том тренутку на сред улице налазе деџа или остала публика. Неопходно је потребно да се ово што пре поправи Уколико нема техничких могућизсти да се одмах поставе сигналне лампе, проблем треба решити на тај начин што ће саобраћајац имати дужност да обуставља промет пешака у тренутку кад наилазе возила и обратно. У Београду има велики број дугих прелаза прек) тргова (на пример, железничка станица) и улица на којима нема простора за одмаралиште публике. Због тога се дешава, да се грађани често нађу на сред улице, између камиона и аутомобила, и само невероватном спретношћу, за коју сви нису способни, успевају да се докопају тротвара. Често је баш ово повод саобраћајним несрећама Пошто је 2дређивање простора за одмаралиште публике једноставна ствар, треба га што пре створити.

У случајевима саобраћајних несрећа шофери се често изговарају на неисправност возила. Да се то не би догађало, потреби) је да имаоци возила, предузећа и установе, спроводе свакодневно, пре коришћења, преглед својих камиона, аутомобила и осталих превозних и транспортних средстава.

Београд се непрестано шири, стварају се нови блокови кућа и нове улице. Исто тако се и број становништва из дана у дан повећава. У град, углавном, долазе људи из унутрашњости, који нису научили на велики промет и многобројна превозна средства. Да би се све то уредило. најбоље, требало. би да надлежни: органи ИОНО-а поведу најсзбиљнију бриту и посвете више пажње решењу свих проблема у вези са прометом.

~ у

д' Ка лана“)

ДОДА ЗАМЧИ ЕЛАЉАОАНЕТАА ПГАБАЈ Гушење радничбих праба у запално-ебропсвим земљама

последица нифомонроовсне политике

У радничким покретима на Западу. као последица злослутне политике информђироа, рекапионарни властодршци У западисезропским земљама сват. но искоришћују за гушење борбе радничке класе за боље услове жи“ вота. Тако је пре кратког времена

Француској донет закон о сузби= ању саботаже. Овај закон дрлкор. ским казнама ограничава право радника на лемонстрације и штрајкове, Као што је познато, франнуски радници се. боре за пољишење својих надница које су несразмер“ но мале у односу према скупоћи животних намирница. Непрестапо је. долазило "до штрајкова који су често били и крвави. Постакнути од информбироовског руководства Комунистичке партије Француске штрајкачи су по кат-калд прибегавали и тешким изгредима који су дали повола влади ла лонесе закон о сузбијању саботаже и да на том закону добије велику _ већину У парламенту. Француска влада је о вај закон приказала не као уперен против борбе _ралника за одбрану својих класних интереса, већ као одбрану националних интереса Феранцуске од политике садашњет руководства Комунистичке партије које се потпуно ставило У службу хегемонистичке совјетске политике и слепо извршује наредбе информбироа. Изјаве неких комунистичких првака које су створиле утисак да информбироовци У воћству Комунистичке партије претпостављају интересе једне стране силе, односно Совјетског Савеза, интересима ФРранцуске, много су допринеле да влада добије широку подршку У парламенту за доношење овог антирадничког закона.

Сличним мерама против радника прибегла је сада и италијанска влада де Гасперија. Влада је донела низ ванредних мера за . обепбећење сигурности земље." У владином 0о6бразложењу ових мера истиче се ла је влада решена да у интересу „јавне безбедности и очувања поретка" прибегне угушивању ралничких лемонестрапија „свима расположивим средствима и на најодлучнији начин". У ту сврху образован је један специјални министарски комитет у који је поред министра унутрашњих дела ушао и министар војске. Префекти су добили овлашћење да — противно уставу — на подручју под њиховом надлежипошћу и према свом слобедиом нахо. ћењу забрањују митинте и демонстрације. Прекршење наредбе о забрани демонстрација најоштрије се кажњава.

Нове владине мере тешко погађају италијанске раднике који се боре против беспослице и чији је сопијални положај још много гори него њихових другова у Француској.

' П РЕВИРАЊЕ које је настало

Али антирадничке мере италијан« ске владе нису уперене само про, тив индустриских радника, већ џ нарочито против радничког покрета на селу који је у последње време узео необичио широке размере,

Милиони италијлиских сељакл, по. љоприврелних радника и беземљаша. већ годинама пате од беспо.слице. док великопоседничка имања стоје необрађена. Великопоседници не обрађују своја имања делимичнио због несташице ловољних финансиских средстава, али у глав, ном због тога што сматрају да им обрада земље не осигурава довољан профит. То је довело до наглог пораста беспослице на селу и до нензрециве беде оних сељака који уопште немају земљу или је не. мају довољно ни за прехрану сво. је породице. Сва обећања италијанске владе да ће изпршити аграрну реформу и необрађену великопоседничку земљу лолелити сељацима остала су па папиру.

Тако. се спонтлио јавио покрет сељака. за самовласно заузимање необрадипе земље, Покрет се најпре јавио у Јужној Италији, на Сицилији. где је беспослина и беда сељака највећа, али је временом обу,. хватио и Средњу Италију и све више се шири према северу, Сељаци у великим групама, злједио са женама и децом, и сбично ноћу долазе на необрађена великопоседничка имања, раздељују земљу међу собом и одмах почињу да је обрзђују. 0 ни сматрају. да на тај мачин не збрињавају само себе и своје породице, већ обралом напуштене зе мље унапређују производњу и користе целокупној илродпој злједници. Влалина полиција на захтев ве. ликопоседника да оОрани _ њихову приватну својину _ супротстављала се окупацији земље ол стране сељака. Долазило је до честих и врло крвавих сукоба. Сеља"л гу "порно брапили земљу, решени пре да на њој изгину нето да је напусте, Више хиљада хектара необрадиве великопоселничке земље претило је тако у руке сељлка.

Италијанска глала није смела директно ла иступи протит сељака, Она је зато покрету сељачког про летаријгта за добијање земље дала политичко обележје и огласила га за опасаи по „јавну безбедност и поредак у земљи", Притом она се исто као и француска влада користила изјавама и поступцима извесних руковолилаца Комунистичке партије Италтје који су открили њихопу намеру ла сељачки покрет | стави у службу Ипформбироа чије су се нарелбе обавезали да 6езутлопче испуњавају.

Италијанска Конфелетапија рада позвала је све раднике на једиодневни генерални штрајк у знак протеста _ против антпрадничких мера Де Гасперијеве владе.

по + 4=———————

Краљебсво питање изазбало тешру политичру Вризу “ Белгији

М Белгији је дошло до тешких

политичких трзавица због

настојања краља Леополда да се врати на престо.

Као што је познато, кад је Хитлер.-19/0. толине. отпочео офанзиву против Францусне и без објаве рата напзо Белгију. краљ Леополд је противно тражењу савезничке команле и саветима своје владе капитулирао пред Немцима и предао се Хитлеру са целом војском. – Цело време рата провео је у јелном замку као Хитлеров _ заробљеник, а после рата отишао је у вазјцарску, јер му је прва послератна белгиска влала ускратила повратак у земљу. Краљевску власт у Белгији врши брат краља Леополда принц Шарл у име малолетног краљевог сина, наследника престола.

Питање краља Леополда постало је опет актуелно од прошлих из. бора на којима је већину у парламенту добила Хришћанско-сопијалистичка странка која је изразито клерикална и десничарска. Ова странка која је У коалицији са либералима на управи земље од пре две године отворено се изјаснила за повратак краља Леополда на престо. Шеф клерикалне странке и претседник владе Ајскенс у неколико махова одлазио је у Швајцарску и водио преговоре с краљем. Међутим повратку краља Леополда на престо успротивиле су се све демократске организације и стран. ке; у Белгији, сем либерала који су били у козлицији са клерикалцима и нису имали одређено мишљење по овом питању. Најзад је у влади постигнут споразум ла се краљево питање, изнесе народу на референдум. Либерали су изјавили да ће подржати у парламенту тражење да се краљ врати на престо ако се за његов повратак изјасни знатна ве-

ћина народа. Од краља је сем тога добијено обећање да ће он да абдицира ако се за његов повратак из јасни мање од 552Д бирача.

Референдум је. одржан претпрошле недеље. Гласање је било обавезно за све белгиске грађане, мушке:' и женске, који уживају бирачко право. Неучествовање у гла. сању повлачило је за собом осетне новчане казне, '

на референдуму се 57,5 од сто свих бирача изјаснило за повратак кра-

ља. Резултат референдума место да реши краљево питање направио та је још спорнијим. Позвајући се на то да је краљ добио већи проценат него што је сам означио као минимум, краљеве присталипе траисе ла се краљ позове у земљу. Краљеви противници опет траже ла краљ аблипира јер се скоро половина п“рола изјаснила против његз. Претселпик владе Ајскенс поново је ишао на консултовање са краљем. Краљ се саветовао и са лругим политичким првацима. После тих са• ветовања он је објавио ла оставља белгиском парламенту да реши питање његопог повратка, узлајући се у то ла клерикалци и либерали и мају довољну веђину у оба дома парламента и ла донесу одлуку У његову корист. Међутим у крилу Либералне странке дошло је после референдума ло подвојености по | краљевом питању. Преовладала је струја против краљевог попратка и странка је наредила својим мини. стрима ла иступе из владе. Тако је дошло до кризе влале и распада клерикално-либералне коалиције. Вођа клерикалапа Ајскенс поку“ шава сала да образује нову владу која би била у стању да кроз оба лома парламента прогура одлуку о краљевом повратку. Криза владе јотп увек траје, али без обзира како ће она бити решена и да ли ће нова влала имзти већину у парламенту, опозиционе странке су одД> лучиле да се најенергичније — супротставе краљевом повратку. Со цијалистичка странка, највећа стран ка у опозицији, чији је вођ Пол Спак, одржала је прошле недеље ванредни конгрес и једногласно донела одлуку да се успротиви краљевом повратку „свима расположи“ вим средствима", Раднички синдиКати такође су одлучили да објаве генерални штрајк ако краљ буде позван да се врати на престо. Већ сада, док је питање још отворено, многи синдикати објављују штрај“ кове. До протестних штрајкова рад“ ника дошло је у Антверпену, Лијежу, Брислу, Генту и другим градо“ вима. ; Многи посматрачи сматрају ситу“ ацију изазвану краљевим инсисти“ рањем да се врати на престо као изванредно критичну. Рачуна се И са изненађењима која могу да до» | веду у опасност и сам уставни поредак у Белгији.

Опасност глади у Кини

(ЛРЕМА вестима кинеске Но . винске агенције Нова Кина кинеска народна влада у Пекингу предузела је хитне мере за ' помоћ становништву у новоослобођеним крајевима у којима се осећа вели“ ка оскудица у храни. Несташица У храни је последица два главна У" зрока; великих природних непогода које су умањиле принос прошлого“ дишње жетве и ратовања, због чега су велике површине остале неза“ сејане. Опасност глади јавила се нарочито у источној Кини, у про“ винцијама Синкјанг и Шантунг, тДе су милиони сељака остали без На основније хране. У многим покрајинама сељаци су појели и семе које су добили за сетву, Упоредо са глађу јавиле су се и епмдемије. Велике екипе лекара послате из Пекинга у угрожене провинпије. Упућен је и апел – Међународном ; црвеном крсту за помоћ у лековима.