20. oktobar
Има науке — има и олуке
МПретседник Удружења ауто-таксиста Радован син нонаћ даје
шоферима упутства за изигравање прописа 7“
...' , када вам грађанство. тражи вожњу“ не примајте ако није повратна. Сватовб возите удаљевн један Од другоћ на сто метара. |
. Иг Свв: је педагог). Мораћемо. да диода
та поставимо доживотно ва рукаво“,
Бет
"| Мене управе предузећа намарно се односе | “_ћрема домовима ученина. у - привреди
нашој земљи се од стране ; М највиштих државних ипар8 тиских руководилаца, као и - од . органа Народне власти, посвећује велика пажња васпитању и животним условима ученика у привреди. Омладина. која данас учи разне занате, оспособљава се за рад у производњи, у којој ће једног „дана наследити старе раднике,
Половином фебруара месеца одржана је седница ИОНО-а Београда, "на којој се опширно говорило о ста• њу у домовима ученика у привреди. Највећа пажња поклоњена је овима, тде просторије и услови жи= вота не одговарају нашој) данашњој, стварности. Пошто је пажљиво пре. тресен цео овај проблем, закључено је да су многа предузећа, сан. влабно, дивље, без ичијег од и“ знања, смештала своје ученике . | у просторије које томе Иеодаварају.
"Да би се свему овоме стало на пут и Та Рђава пракса прекинула, донете су многе мере, које треба да помогну да се стање, које је на не“ "ким. местима страштно, што пре поз прави.
Поред примерних домова, у које несумњиво " · спадају „Александар Ранковић", „Петар Велебит", „Неимар", Дом београдског гвожђарског
предузећа и други. има, на жалост, ,
јотт увек известан број таквих; који, свакако, не би смели да постоје У нашем граду. Страшна слика коју они пружају; најбољи је доказ
таквих кућа, у Улици Љубице Луковић | «број 19, налази 66 дом ученика Градског електромашинскот
· предузећа. Када би се одговорни ру-||
ководиоци постарали, то би био, и поред многих недостатака, пријатан дом.
Међутим, управа предузећа. се слабо о дому брине, а умравник не може сам да побољша стање. Дом располаже великим бројем светлих
и пространих одаја. од којих најве~ |
ћи број служи за спаваонице ученика. Недостатак смисла и жеље:да се' средина улетша, осећа се на сваком кораку. Истина. сваки учевик има своју постељу, али су оне све, без разлике. врло нечисте. Поједини кревети немају јастуке, а многи су без чаршава. Тамо где их
има, толико су прљави, да је стра= шно и помислити да на њима леже деца. Ћебад су праштвава, поцепа“ на и масна. На појединим кревети=
ма ученици спавају на голим слаг |
марицама. ЈУ дому има неколикоо оболелих
ученика, О њима се такеђе не води | брига. Ученик са водом у колену, лежи у истој прљавштини. "Пошто. управник дома није ортанизовао до-ј
ношење хране, брлесни ученици У принуђени да сами одлазе са О ног Булевара до Дорћола за
никалсву.
моћ у раду. Врло честд износио зе. пред домски савет стање у коме беј
налази дом. Давао је: и предлоге ка-
завета ирб униформу
ј аљкавости управа предузећа који“ ма припадају. у ТУ центру града и данас с налазе мноте куће, боље рећи сграћаре, наслеђе прошлости, до којих фронтовске и омладинске бригаде још нису ститле, То су кућерци. које су штпекуланти градили само ради профита, не водећи ни најмању бриту о онима који ће ту живети. Легла ној полружници преко" секретар тамади, јоти од давних времена, те- Жлрнића, "међутим, су у ови сиз шко је уништити док (се све, те " дали одтоворност са МЕЗЕ: ЈЕ: вали га на друте. |
зграде не сруше. | на • Има више од два блесћии ка
"На тавану једне такве куће, на управник лома предао управи
углу улице Јована Ристића и мМар=' пузећа требовање, којим |
"ректора. Млађана, зије један мсти- одговор. ТОВ
високој закупнини, 4 у дом и упућивао га на АОР — Паве'ренитштво за комуналне послов
"секретару _ партиске организације Жарку Папреници, као и ти
ко да се онб поправи, али јеод ди“ _.
И :В ки [-- 3ом: Ми копра и хабању одеће, као ИОНО-а. Поред овота."жалиб се и|_ а Ц
шала Тита, са дворишним улазом, ја А најнеопхолнијер. сместило је Предузеће за друштве"ну исхрану Трећет рејона своје ученике. Узаним, стрмим. прљавим степеницама, долази се у бедну малу одају У којој се налази једна за постеља. . На том кревету -етавају два дечака, разуме се у 0Делима, јер немају никакву пре“ О чаршавима нема ни помена. Говоре, да их та постеља није никад ни имала. У десном углу је стовариште тоцепане обуће, нечи= стог одела: и разних лругих отпадака. Ваздух је затушљив у овој изби, јер је прозор сасвим мали и никад се не отвара. ' Ниским, тесним пролазом. испод се у другу: простори“.
Ју. ју. исто ико ко врло малу, у којој. за.
"разлику од шрве, постоје дрвени. двоспратни кревети. начињени од рапавих дасака. Остало је све исто
кво у првој. Они који спавају на
постељи; жале се Ла имају
„РОрЊњО]
разбијена колена и лактове. јер до и сте
"касније, кал «
"сантиметара. | турни
"То је слика пелот лома. Свуда је нечистоћа уља
таванице нема више од шездесве
исто: и паучина. | ЈУ дому смо затекли неколико у“ ченика, Они су болесни и 'нису на радним местима. "Најетранија-осуда за руководств о предузе: су речи ови» дечака. У лепа су им трљава; они сами неокупани И неочетљани, Сапун "лобијају само | ва купање, које се обавља врло рет“ ко, Пешкира има неколико, тако, да де; витпе њих. у један, или "а "одело. ~
'· Поред света. овдви: счнауити нри= сте дворишни нужник заједно са осталим становницима који. је' јако; ЕВЕ Можто ЊЕ а. 3е нове ЗЕН А тетком животу ове леце.
права предузећа, нарочито њен
директора „Раденко Костић, Васпи-
но, тражећи помоћ и подршку, се тешко стање поптапи, али; одто-
вор уопште вује добио, Претседник с
подружнице Светислав. Милошевић
тредлагао је па бе ол Прелузећа за.
утоститељстао тражи јелан локал. ради бољег смештаја деце. Међутим. и то је било УЗА Луди но.
па
На Северном“Вулевару: изграђена · 5. велика радничка ол
жају пријатну слику. У једној
„че и раде,
Због тога, була је небрита руководства оста-
Велику 78 одговорност за ово стање сноси у- порности појединала.
а Дабић и помоћник
"Стеван Ољача. обраћао ·. им се' много пута, у молити
тв" лепе, светле. писту , Чру: ·
Али: посал' по упитао: Када |е кумовину четкица и пасте "за зубе. као и четака "за обућу. главни књи= говоћа. Апа Петровић, не размишљајући уопште о могућности ла се мекако ипак све то урђели. оптоворио му је ла може купити шттогОл жеће ако МИСЛИ ла плати из свога пепа. јео гтелузеће нема новапа 32 тате ствари".
Међутим, познато 1е да постоје
мноти Фоклови из којих се подмигиу овакве потребе У те фондове спадају Фонл за узлизање кадрова евонл руководства и трути. Јасно је
да је ова! одговор пезултат општетј
нехата и несарбсности. према учени- | чима.
"У тако, због аљкавости поједина“ ма, пол оваквим условима живе, усто двалесет им четири "печата, који су дошли у Београл ЛА се оспособе за стручне раднике
васпитање, како би бррасту. постали Мулчланови лрупттва. .
# "сви те убмови . изтледађу исто
„вила ла булу прљеви, неснабдевени и лопте организовани. Између оста: лих, текив је м дом ученика Препузећа за холонијал Лрутог рејона.
У Улипи Воћбле Лобртла, Рпбуо.78- ||
"ко је мрло:ионст и лом метални
з
и предузећа „Шумадија“ 0
сви ови случајеви покавују дај. -
се депи, која су лоптла у Беотрад ла уче занат, не посвећује свуда до-
| вбљива пажња, ученици нису дужни "и
ла трпе због несавесности м неолто“
што , пре. посветити нај пажњу личној хитијени ученика. Гдер је она често повеп обољењима, „Разни изговори и правдања ли-
не-ла ттипрко помоћну оваку акцију ла "побољттање стања У домовима. Пошто 16" 'ретседништво · ИОНО-а
расправљало о теткоћама У ломо- ||
вима. ученика, значи ла постоје Ун
и. ти вак
тима. све је остало по старом.
лика)
на грађебини
НЕ може се за београдске жене рећи да нису вредне и уредне. Напротив. Обе стижу да, д свог
" домаћег посла и бриге око деце, раде активно по задацима Фронта и
· АФЖ и да на Тај начин пруже и
заједници свој радни допринос, Па ипак, као последица мучног живота за време окупације и због послератних преоптерећености у дужностима, јавио се, у погледу чистоће и
„реда у београдским домовима, изве-
стан јавашлун, неко осуство интеребовања за уреднр и лепо.
Не упуштајући се у питања реда им чистоће у самим становима, чиње-
_ ница, да сб попустило у реду и чи-
стоћи, може се констатовати већ по на изгледима зграда; прозори
и, ролетне аљкаве, у прозоаи не стоваришта разних флаша, четака и замстуљака, а балкони са уличне стране употребљанају се.за смештај дрвета, кофа, сандука и метли, кад и за сушење рубља, Ово ружи, не само изглед куће, већ и читавих улица, и за осуду је, јер илуструје непоштовање околине, и читавог града,
Посебно питање су улази у згра"де и степеништа. Мало је кућа У Београду У којима су они у реду. Овај немар долази, пре свега, од аљкавости пазикуће или сопствени-
6
ои паљења
јка си“ су дужни З 4 иђортог 'ријама воде рачуна) а онда и од не|брижљивости и непажње станара,
| Најчешћи је случај дљ се, прили-_
1
| ком ношења огрева из подрума У
; ротеноре. а исто тако и приликом из
"ношења смећа у дворишта, прљају и
|затађују степеништа. Онај неред.
|повећавају „деце станара, која: се јуре: и играју по степеништима, ба"пај »убомбе" од песка и' блата, ја и мене“ од. хартије, и друге | утатив,
| Скоро: ни Једно: степениште. нема | пљуваоница (малих, уредних санду|чића са песком), тако да су бтепенице пуне упљувака, који се суше, претварају У прашину и непосредно | уносе у домове, И опушци од ци|гарета сталан су „украс“ степени|шта. Зато је на њима ваздух тежак ји рђав, ·
| Улазне капије београдских зграда 'запуштене бу до крајње мере. Окна, |разбијена у току рата, замењена су | даскама, месингани окови и браве не
|чисте се, а све је то покривено пра- |
|шином, паучином и прљавштином, "тако да говори о немару оних, који |треба о томе да се старају.
| Ништа боље-не делују ни подрумјски прозори и створи за убацивање | огрева. пи чВо су шипке поломљене
Отклонимо аљкавост п И „небрнгу
Саобраћајно особље не поклања потребну пажњу свом
спољњем
описну упи пен добија као. радно одела,
тојест, да та носи у радном Сам:
мери: "доприноси
а изи око ње. "Редовна је појава да су наши конпстери и кочничари изгужвани, непагани Да И су им џепови одваље: сена ио с и за жене и за ги за их ајч. су и у косу МА у: . неочен ул а он м
аута |
· са 3 У 4
| То
ког смисла за ке и контролу, |
стране саобраћајних предузећа.
Није, и не може бити свеједно, у-
правама саобраћајних предузећа како изгледају људи и жене, који у радним униформама предузећа, „рекламирају“ каква је небрита поста-
. ла систем и како се тај систем то-
лерира као природан, Зато кривица за ружан, неуредан и прљав изглед нашег саобраћајног особља не. пада само на'особље, већ, у већој мери, на управе предузећа, које су дужне све могуће да предузму, како и „особље имало: пристојан изглед,
Да би се ово постигло потребно је предузети најхитније и најенергичније мере, Пре свега. осббљу "треба дати нужне опширне инструкције о чувању радне униформе, о четкању и'тлачању, б општем олржавању. А онда, пре сваког изласка на рад треба вршити детаљне смотре, приликом којих се мора за један неотравдан радни дан уклонити сваки онај члан предузећа — кондуктер, кочничар или тофер, — који је дошао необријан, неошишан. изгту. ван, одваљеног џепа из. откинутих дугмета. Е
изгледу
| Никако није свеједно како изглеудају ! људи који рукују нашим град'ским саобраћајем, возилима, кроз | која пролазе, журећи својим послом, наши радни “људи. Није свеједно и 'не сме бити свеједно ни једном наишем грађанину да ли прима карту из -неопраних „руку, са -необрезаним прљавим ноктима. Зато се мора остварити и контрола од стране самих грађана. А њихова пријатељска, другарска примедба, треба да буде таква да значи поправни потстрек
"за ове: људе, год к м |зјог небриге их а, до данас није но личне хигијене и уредности.
(а ад на) У,
Једновремено са одржавањем културно-просветних течајева и курсева о. правилном одндеу према грађанима, нужно је установити и повремене инструкције д отклањању свих врста Аљкавости, као и о бризи за спољни изглед код саобраћајног особља на нашим градским во вилима. Све ове мере, акб им се
"приступи са потребном озбиљношћу
и оштрином, значиће још један допринос. уређењу нашега града.
фр 122
| ТОПЧИДЕРСКЕ МУКЕ
ВИХ дана! отнтао сам са децом у Топчидер, Нажалост, на месту где
има највише света и деце, пред Мило. шевим конаком п око великог платапа, нема довољно клупа, тако да су људи
"прибаљбии да, унорни; излазе на друм
и седају поред Њега, с обзиром ла је
забрањено седање "на траву у самом
Топчидерском парку.
Осим тога; нивам 'могад да одведем дете у клозет, ' јер је овај тако вага. "ђен, да му је немогуће прићи. Разум.
“љиво је, ви; што лепа каљају кутове између шппражја п вабаченије ставе: Како Топчидер треба да буде тто боље посећен, у интересу здравља гра"ђата"'и деде; било ба нужно ове топ. чадерске муке уклонити. ду | М. МАРКОВИЋ
мо.0д' ђ Ојих:
жицама и комадима дасака,
Све'ово треба да претрпи темељне промене, Београдске зграде за становање не смеју остати запуштени сандуци, ружни и прљави. мало добре воље, готовости и труда све се то може довести у ред, Јер неосновано је тврдити како је неизводљиво отпрати прозоре, уклонити
из њих непотребив, ситнице, уреди-- ..
ти-балконе, очистити и држати У Ме" ду степеништа и: улазе, " .'
Ако хоћемо да велика па чи-
у
си:
Пана часа“
писа, , „Београд, У Узун: аи улици број | 10, нај другом спрату, примила 55 не-| давно обавештење од Градског предузећа за водовод и канали_зацију, _оснажено поттисима, шефа рачуноводства, дирежтора, и обавезним печатом; о томе“ | ~
"валдо ва њеном текућем | ну.на дан 31 децембра, 194: дине, износи = нулу. .
На страну чињеница. што ад
. министрација "часописа" теНео-| град" нема и не може да има ма Какве везе са Градским; пре' дузећем зе водовод: и' 'канализацију, занимљиво је да се не“ што тако било. потребно да. ове! констатује на штампаном блан- | кету, комаду хартије (у којој не! обилујемо), и. да је било. нуж-| „но. потрошити времена · да се! блавкет ибпуни, дна пута пот- | пише и удари печат. .., "Ко у времену рационализаци- | % (ја и такмичења тако обилује) Врененом , и материјалом '
с. Ј.
перглпеноелике
шћења и уређења Београда пружи онб резултате, који се с правом очекују; о обзиррм на ширину са којом је замишљена, онда, свакако, треба почети прво од наших домова. Зато, у оквиру својих одбора. основних организација чланице АФЖ треба да поставе ово уређење кућа, а онда и да организују такмичење. Уколико се све то добро и сигурно постави, уколико се Београђанкама, чланицама АФЖ, правилно објасни потреба свега тога рада и предоче његове добре последице, неће бити ни једне наше жене, која тај задатан. неће прихватити са готовошћу и спровести са, максимумом добре воље и разумевања.
Са првим пролећним данима оживеле су стазе Калемегдана, најчешћи пос тиоци овог велибог парка у центру да; обично су мајке са дедом у колици! а и мало старијом која су после дуге зиме, радосно дочекала пролеће.
Статистичке
„,
|; ТОГРАД је велики град, и по своме пространству и по ста-
новништву. Међутим, није тако давно било када је, приликом једног од првих нама познатих пописа „кућа и пореских и арачких глава“, утврђено да Београд има око 5000 душа, Срба, Јевреја и Турака-ерлија. То је било 1820 године, када су Теразије биле ван варошти а сама варош таман толика да би неки делија за опкладу могао и да пљуцне преко ње,
" СЛИЧИЦЕ
се ни краја не види. Он данас обухвата површину од 602,065,160. квадратних метара односно око 602. квадратна километра.
Данашњи Београд подељен је на 9 рејона, од којих сваки по својој површини претставља један читав град. Осим тога у саставу Београда налазе се и Железник и Раковица као самостални месни одбори, који ће се свакако У скорој будућности
развити у самосталне рејоне,
Ево како изгледа структура површине Београда раздељена на рејоне и месне одборе:
Данас, 130 година од тога статистичког догађаја — а 130 година није много у животу једног града наш се бели град Распростро па МУ
"површина у мг
Рејони Копно острва укупно ! 4,238.897 2,026.313 -16,265:210 4,278215 690:553 4,968.765
Ђ 10,754,838 — . 10,754.833 М Па | Ф 28:12 — | .2,628.312 М р ,095.255 — 8,095.255 М то -– 11,701.298 _ уп 38,425.604 2,694.840 7 41,120.444 | Уш 76,585.000 – 16,585.000 Х 395,970.000 — 395,970,000 Железник 19,600.988 – 19,600.988 Раковица 15,206,142 – 15,206.142 Свега 587,484.544 5,411:706 592,896.250'
Када се овоме, дода још и говршина воде тј, површина Саве и Дунава, која отпада на територију Београда а која износи 9,168.910 м“, добијамо укупну површину атара града Београда од 602,065.160 М,
Колика је ова површина можемо видети из следеће мале рачунице: ако би неко хтео да обиђе атар Београда идући дуж његових граница, требало би му 80 сати пешачења и то под условом да прелази 5 километара на сат,
“ • •
С обзиром на величину Београда и сталан пораст становништва, наш градски саобраћај обавља огроман посао у циљу задовољавања потре-
ба грађанства за превозним средствима. Возила градског саобраћаја прелазе милионе километара годишње превозећи десетине и стотине милисна путника. Из године у годину повећава се капацитет градског саобраћаја а с тим у вези им по. гтов рад.
Ако узмемо у обзир незоатуциу мрежу градског саобраћаја, укључујући овде трамвајску, тролејбуску и вутобуску мрежу видимо да св она удвостручила за последњих неколико година, а да се и број мшревезених путника удвостручио. >
Следећи приказ даје нам јасну. слику рада и напретка нашег град“ скор саобраћаја:
~
Година Дужина свих __Бројкола Број пређених — Број превезених линија у км. у саобраћају _ километара путника · 1946 ' та 78 4,388.584 71,284.948 _ 1947 т" 97 6,237.578 90,831.719 1948 95 136 9,354.615 137,874.222 1949 128 149 11,840.902 | 163,863.641
Потребно 1
ТЕ ипак, на извесни ми в- 4]
Културни живот Београда манифестује се у разним нидовима: позоришта, биоскопи, концерти, изложбе, музеји итљ, све су то културне манифестације које мривлане наше ралне љуле сваким ланом све више.
Док кроз наше биоскопе прође ви-
| _ Број претстава Година _— у позориштима 1946 _. 4 13.469 „1947 а 19.829 1948 _ 643 22.255 1949 797 20.675 Од укупног: броја- "позоришних претстава у 1949. год. пвија о је 11 о перских, 34 балетских, 552 драмске и "100: осталих ва. Од укупног броја биоскопских
претстава у 1949 "од, било је посвећено домаћим филмовима 1.829 а
ше милибна људи годишње, стотине хиљаде грађана прођу кроз наша позорутшта гледајући опере, балете, драме и друге претставе. Тај се број из године у годину сталнб повећава, као што нам и показује ова мала статистичка тг бела:
Број посетилаца,
у биоскопима у позориштима у биоскопима
| 812.324 3,252.548 | 389.008 | 5,839.844 " 421.900 7,652,852 | 537.405 8,306,075 "
отрани 18.848 иретставе, Од стра-
= филмова највећи број претстава је било са совјетским филмови ма (6.795), затим са (4.510), енглеским (1.513), (1.315), француским (1.092), (548) и осталим; (8,075),
немачким чешким