20. oktobar
-
(Рад Јоза Јанде)
пева знаци спољнитактлнн ага: |
Нова грчка влада
ОАЛИЦИОНА влала генерала Пластираса претставља неус-
, пех маневара грчке реакције
да осујети образовање владе која би боље олговарала расположењу народа израженом на изборима од
5 марта. Влада гемерала Пластираса састављена је од група такозваног
центра у које се убрајају Пластирасова Прогтресивна унија, Либерална странка, Сопијално-демократска странка Мапандреуа, Демократско-прогресивна странка Цудероса ми још две-три мање групе које су биле у опозипији према монархофашистичком режиму.
Као што је познато, странке центра већ сутрадан после избора на-
правиле су споразум о заједничком ·
учешћу У влади под претседништвом генерала Пластираса. Оне су истовремено објавиле и програм који ће спроводити у влади. Протрам је у унутрашњој политици предвићао давање широке амнестије лолитичким кажњеницима и постепену демократизацију државне управе, а у спољној политици луну сарадњу у ОУН у циљу јачања мира и неговања добрих односа са мирољубивим суселима у интересу отклањања политичке затегнутости на Балкану коју је изазвала монархофатиститка диктатура.
Резултат првих парламентарних избора после грађанског рата наметао је образовање овакве владе. Међутим противио општем очекивању до њеног образовања није одмах дошло. Закулисни фактори и главни посилап монархофашистичке диктатуре Малдарисова, странка Популиста, која је ма изборима претрпела тежак. пораз, настојали су свима силама ла очувају своје властодржачке позиције, Палдариг који је први после избора добио мандат да образује нову владу Морао је да врати мандат јер нико није жтео да сарађује У његово) влади.
Пошто нису могли више директно да врше власт коју је народ осулио на изборима, Малдарис м закулисни фактори настојали су ла услове пбразовање једне владе ко. ја би фактично зависила од њих и преко које би они и даље спрово“ дили своју ранију политику. У хоме су тривремено и успели, Вођа Либералне странке Софоклес Ренизелос попустио је под притиском од горе и пред интригама 'Популиста и пристао. ла. образује. „мањинску владу, састављену од чланова само његове странке. Венизелосова хомогена влада претстављала је кРршење споразума странака центра о образовању Пластирасове коплици-
оне владе који је п Вепизелос лично потписао. Његова влада могла је ла се држи ва власти само подршком Цалдарисових Популиста и крајње десничарских група одговорних за страдања којима је грч. ки народ био подложан за врема грађанског рата. Овакво „решење кризе" претстављало је отворено изигравање народне воље изражене на изборима.
образовање _ Вепизелосове владе изазвало је. бурно. нетодовање У грчком народу. Напредна јавност је жигосала његову владу као послушно оруђе у рукама најцрње реавкције и заузела према њој непомирљив став. Влада је примљена с 0 читим негодовањем и од пријатеља грчког народа у иностранству који су у изборном резултату прпели на ду у политичко оздрављење Грчке. Венизелосова _ влада отстрањивала је све наде м она је за кратко време свог трајања довела Грчку, и у“ нутра и споља, у још тежу, ситуадију од оме у којој се налазила пре избора. Брзо се показало да Вени. зелос не ужива ни подршку своје сопствене странке. Група од 14 ли“ бералних посланика отворено се изјаснила против овакве владе и тра• жила повратак на споразум странака центрума. После три медеље мучног натезања, Венизелос је под притиском јЈавиог мњења и поли. тичке стварности увидео заблуду ИМ поднео оставку уочи самог састанка новот парламента, Тако се изјаловио један маневар грчке реак= ције.
Пластирасова. коалициона влала састављена је према поменутом сто разуму странака пентра. У њој учествује и Либерална странка. Венизелос, као и други вођи коали" пионих странака, добио је у ново, влади положај потпретседника, 2 генерал Пластирас му је понудио и ресор спољних послова. Међутим, вођ либерала сматрао је за нужно да претходно оде на Једномесечно отсуство у иностранство.
Странке у коалиционој влади имају у парламенту 136 посланика. од укупно 250. У опозицији према, влали су десничарске странке међу којима је најјача Палдарисова.
Образовање | Пластирасове владе радосно је поздравила грчка натредна јавност, Верује се да ће она значити корак унапред ка демократизалији Грчке за коју се народ из јаснио на изборима. Истина то.у“ верење прилично је помутио маневар с Венизелосовом пладом који је, мако неуспео, показао колико су и после изборног пораза реакционарне снаге активне и утицајне,
у Њу Делхију одржан је састанак између претставника владе. Индије Панлит Неруа претседиика владе Пакистана Али Кана, То је први састанак тефова милиских влала од поделе Индије прошле године на две самосталне државе: муслиманску Пакистан и хиндустанску која је задржала на зив Индије.
Од проглашења њихове самосталности односи између лве индуске државе стално су се поторшавали. У последње време чак оне су једна другој стварно претиле ратом.
Један од главних узрока раздора је укорењена верска нетрлељивост између муслимана и хиндустанаца. Та нетрпељивост је тешко наслеђе вековног колонијалног робовања. Да би лакше влалали овом огромном земљом, британски колонизатори, нарочито у ранијим периодима, подржавали су и умногоме распиривали верски фанатизам многобројких индиских секти. Верска затупаност и нетрпељивост главни су разлог зашто Индија, кад је извојевала право самоопредељења, није о“ стала јединствена што је идеал свих просвећених Индијаца. Муслимани који су у мањини (претстављају око трећину пелокупиог становништва)у плашили су се да живе заједно с хиндустанцима. Тако је лошло до издвајања муслиманских провинција у државу Пакистан, Али подела није могла да буде потпуна, јер у многим провинцијама припадници обеју главних религи2 живе измешано. Сем тога остало
е нерешено којој држави треба да припадне Кашмир, једна од најбогатијих индиских покрајина. Обе државе покушале су насилно ла је присвоје им само. енертичилз ингервенција Савета безбедности спреми ла је избијање рата између пакистана и Индије,
Верски погроми лобили су страховите размере нарочито у птровинцији Бенгалу која једним делом
Две Индије - једна против друге
После | завршене _ конференције Неру је изјавио вовинарима да сто разум постигнут између њега и
претседника · пакистанске . владе значи „заустављање на самој ивици понора". б
Питање је, наравно, да ли један споразум између шефова влада може да премости понор који је ис. копало дуго колонијално ропство. Верски фанатици и с једне и с друге стране већ воде дивљу хајку против споразума и у измешаним провинцијама погроми се врше 6 неумањеном жестином.
Статистичке СЛИЧИЦЕ
а време Другог светског рата Београд је тешко страдао од бомбардовања и других разарања. О овоме се наравно није могла водити стална евиденција али је после ослобођења установљено да је у току рата у Београду потпуно срушено 4905 зграда са око 11.500 станова, да је теже оштећено 2162 зграде са 7250 станова а да је лакше оштећено 4541 зграда са 12.886 станова. Укупно је дакле било оштећено и срушено 11.608 зграда са 31.036 станова. .
За обнову и новоградњу, која је одмах по ослобођењу отпочела пуним темпом и успешно се спроводила, утрошена је до 1949 године огромна количина материјала и то: око 250 милиона хомада цигала, око '300 милиона килограма цемента, око 53 милиона килограма бетонскот гво-
жђа, преко један милион кубних ме-
_ пријатне сцене саобраћајних песре~
· Последице ових несрећа су често те-
ВИОЛИНА
Друга узастопна победа = југословенске шаховске репрезентације
Бечу је, при повратку из Швајцарске, гостовала југословенска шаховска репрезентација и одитрала реванштни двокружни меч на десет табли са репрезентацијом Аустрије, Прошле године на утакмици у Загребу Јутословени су добили меч против Аустријанаца _са 16%:3%. Овога пута, у реваншу у Бечу, Југословени су, победили са 1232 : ТУ», Чињеница да. је наша мајсторска екипа поститла слабију победу него проптле године може се: објаснити тиме, плто су отсуствовали наши) врхунски итрачи Глигорић, Пирц и др Трифуновић, затим што је аустриска екипа наступила у појачаном саставу. | Меч Југославија — Аустрија одигран је у просторијама. шаховског клуба „Хицинт“ у Бечу. Првог дана Југословени су однели победу са 6:4, а другог дана са 6742:3",, тажо да је укупни резултат 12/::7% за нашу екиту. Од наших мајстора најбољи резултат у овом мечу постигли су Милић и Вуковић са по 2 поена, Видмар млађи и Пуц са 1%, затим Симоновић који је итрао само у другом колу и добио поен. Нерешени резултат са једним поеном из две партије имали су др Видмар, Рабар, Матановић и Ивков, Јаношевић је у првом колу ремизирао а у другом изгубио, док је С. Недељковић наступио само у првом колу и изгубио. Међутим ова двојица су се истакли у претходном мечу против Швајцарске, када су све партије добили, · И поред тота што је у мезу против Аустрије, а такође и против ПШТвајцарске, постигнута мања победа него што је случај био прошле године, показало се ипак да јутословенска репрезентација може да успештно наступа и без својих врхунских играча. Шаховски покрет ФНРЈ располаже данас низом одличних и изједначених играча, који могу да замене најбоље грепрезентативце. АНИНА ИМАМА
РА
«
Ј =: ПРРРЕРРР ЕР УРРРРРРРРРАРСРРВ РО ОРАО СТРУЈУ РОЈ ТРЕСРОСЕСРСР РРРРРРОДТОСОСООО
теријал из разних крајева наше земље у Београд било је потребно толико вагона да би они, постављени један до другога, сачињавали композицију дугачку 2253 километара.
У Београду је сваким даном све живљи саобраћај. На већим раскрсницама често се могу видети и мале шаљиве сцене као, на пример, да нека бака никако: не: сме да прође улицу, већ чека да се прекине низ возила која у трку дефилују испред ње. И тако чекајући бака се сећа „доброг старог Београда" када је мирно и достојанствено могла да прелази преко улица без икакве опасности. Г ј
Могу се на улици видети и не-
пизавеввавевв верио но лашавнна
ћа, које су углавном дошле. услед непажљње било пешака или возача.
даба рива вивтртараввриор авина роаквпониви ноте а а апа и давао
„а мизазииниевимитиавизааапалапанезанввивезпинввиеикиуинеЕ2 дигли дигне инв
' у | 5
ОдАНОГО смо чудних наставника имали у предратној про Меко гимназији. Они нам нијесу изгледали само
чудни, већ често туђи и мреки. Свахи на свој начин,
сем оних „наших". они су слијепо извршавали једну „вишу вољу“. А у нашим очима личили су на пауке који су хтјели да нас оплету мрежом лажне науке и лажног морала. , |
— Гледајте овамо овога старог; магарца! — крештао је ћелави, увијек глатко избријани:. католички _распоп Иво Учелини, — Гледај овамо и пази, е ће ти на'опако битј Латински језик није шиптарски!
_"Спустио би своје наочаре при дну носа и гледао преко њих по разреду, који је сав гтрцао од пригушена смијеха. Ловио је својим ситним, злим очипама сваки покрет наших усана, сваки наш трептај. А ми смо сједели усправно и гле-
дали та право у очи. Извјежбали смо се у томе. Био је бољи „мајстор онај ко се могао са више успјеха уздржати од смијеха.
ХУчелини је имао врло необичан „метод“ испитивања. Прозвао би ђака, унио му се у лице и низао питања о деклинацијама и коњугацијама. А онда би се нагло окренуо на пети и уперио прст на једну ученицу у првој клупи.
— Верица Радовић! Шта сам питао
Верица би слегла раменима и гледала беспомоћно по раз“ реду. Али суфлер није на вријеме дејствовао.
— Сједи! Ево ти још један кец- — товорио је Учелини, цинички развлачећи читаво лице. — Ево, ево... Тледај 'један, два три, четири... пет кечева! Као мираз их мужу однеси, као мираз... 6
А на другом крају учионице већ се водио гласан разговор, као да нема код нас наставника. Ониски Арсић, који је имао срце на десној страни, те су о њему и новине писале, питао је Кадовића: = Колико:имаш из латинскогт — Једамаест хиљада сто једанаест... А тит Нећу вам причати о нашем ратовању са Учелинијем, о томе како смо регулатор на „Краљици пећи" окретали на услабо“, те се учионица пунила црним димом, нити о баца» њу гуме на угријану пећ.
Куд би нас то одвело:
Нећу вам причати о нашем добром другу, високом Црмничанину, Милу Машову, који је имао обичај да каже скупившти љутито танке обрве:
— шта ће нам ово7 Збир углова над катетама јелнак је... Зар ће нам то требати у борби са буржујимат А онда Гаврило са цитатима: Ако све језике анђеоске и људске говориш, 8 љубави немаш, онда си као звоно које звони и прапорац који звечи,,, Ето ти мудрости!
Нећу вам говорити 0 небројеним облицима наше борбе противу разних назадних „мудрословаца“. Та борба није никад престајала, Она је живјела у нама. Њом смо живјели.
А имали смо много непријатеља. пријатеља — премало.
Васовић, „србиста“, знао је да се „натреска ко мајчица“. Он би застао испред нас. Трепавице су му се слено везивале једна за другу, тешко се сводиле. Нос му је постајао модрикаст и руке му дрхтале од најмањег узбуђења,
— Сједи дрво на дрво! Какви „наши народи“7 Има само делан троимени народ. А ви сте — мнтернационална копилед... Слушај ти, дохввтићу те за врат, јадна ли ти козкица твоја, па — кврц! нема ту шале...
Видовић је сматрао себе дијамантом у Ђубрету.
Врло често је настојао да нам то стави до знања. Хтио је да нас порази својим „европским манирима“.
Раније је живио, у иностранству и напајао се, кино ли-
мунадом, малокрвном и декадентском културом запада... 'Узгтред буди речено, једном је већ преживио тежак „нервни слом. , и
То се на њему осјећало. Једно око било му је штетно. Оно друго — мутно, безизразно. Израз гадљивости скоро увијек му је лебдио на лицу. Чинило нам се да му тај израз није 'итшчезао чак ни у оним ријетким тренуцима, када би па да се осмијехне некој својој „француској“ досјетки. ..
— Овај ђак или нешто зна, или се прави да зна, — рекво би он, кад би му неко од нас добро одговарао. Иначе, био је спреман да нам по читави час говори о лијепом понашању и да нам пребацује наш „бвлканско-шиптарски анархизам".
— па, и Шиптари су људи — добацио би увијек озбиљми, али врашки немирни Кадовић, кога смо, због њетове жуте косе, звали Жућко.
— Добацивањет... Да, да... За вас су сви — људи!
У учионици општи покрет негодовања. Немир св преносио од клупе до клупе.
А Видовић забаци главу и дигне нос, ваздуха осталом свијету непознате мирисе.
као да хвата из
— Овдје се осјећа нешто труло... Дв, да... Балкан,. револуција... манијаштво... ,
Кадовић устаје и, снажно ширећи ноздрве, мирише ваздух.
— Ја не осјећам ништа, господине трофесоре!
— Сједи! — цикне Видовић. ·
А кад се у учионици захори смјех, ом се просто загрцну од једа. Дрхтавим рукама је развлачио кравату, као да се туши и зшиштао:;
— Чопор бизона, дивљаци!... Валканци, шиптарско племе!... а треба да знате... Не, ви то нећете никад знати!,,., Балкан је црна мрља на карти цивилизоване Евролеј
Оваквој фели наставника припадао је и Хофман,
Само, он је био најљућа звијерка.
Нијемац. Дебео. Сав округао као лопта, Кратко ошишане косе, свјежих румених образа. Ниједан његов покрет није био сувишан. Као да је све унапријед прорачунао. Није био случајан чак ни трзај лијевог угла његових усана, кад би му се на образу појавила рупица. Тај трзај, ако га преведемо на наш језик, значио је: „Шта ти ја могу — не знаш, није њемачки језик створен за такве." (
Одмах нам је постао мрзак. Не само зато што је Нијемам. Мрзјели смо подједнако и њетову надменост и његову тачност, Он није, као други наставници, полазио из зборнице пошто одјекне „мнаставничко". Полазио је увијек рвније. Шетао би ходником, док не зачује „наставничко" и одмах У ИРА АИ
Никад се није десило да он закасни.
Никад се он није разболио.
Никад се није опио.
— Вријеме треба цијенити — говорио је. Сваки секунд је скуп. Ред. Рад. Тачност. Ето у чему је суштина свега. Ето у чему је тајна успјеха. Да Хитлер није био такав, зар би од њега дрхтао свијетт
Хофман је долазио на бициклу. Носио је качкет који му је стајао сасвим равно. Ми на једну страну није био макренут, Свеске и своје биљешке носио је у ташни. Она му је увијек сијала, као и врхови његових ципела. И очи су му сијале. Никад нијесу биле мутне, А то значи — био је увијек испаван; Р
Нијемци су се у то вријеме грозничаво спремали за поМЕ Чехословачку. Напрегнуто смо. пратили развој. до-
Што су вијести биле невеселије, Хофман је све више дизао главу. Чинило нам се да јаче блистају његове очи, ти ташна, и бицикл, и — његове ципеле. М
Мржња је расла у нама. Г Био је толико педантан у вршењу своје ' дужности, да'му нијесмо могли пронаћи „Ахилову пету", .:
А'тражили смо је. 4 9: | ; | Еем
„Једног часа деси се, неочекиван обрт. Хофман сиђе са подијума катедре, избаци руке на леђа'и пође између ре-
"је из другог
Али нијесмо је могли искалити.
Послије два дана имали смо опет час њемазког. Прије нето што је ушао Хофман, у разреду је владала необична
= Да ли ћеш одговарати на њемачкомру — упитахж друта Жрана, који је сједио испред мене.
- Ни сам не знам ~— одговори он. А знао је добро њамачки. Имао је петицу и могао је сваку лекмију без погрешке да исприча на њемачком. Без рјечника је читао
"
Ма. што та неће шлог ударити прије часа! — викну
краја учионице Жућко.
Сви се некако преко воље осмиехнусмо.
"Сваки од нас избјетавао је да себи постави одређено ће бити ако 6вш мене првога прозове7
питање; „А шта Појединачно, нијесмо у себи донијели никакву чврсту одлуку. А осјећали смо јасно да боли, да ћемо бити осраме"
„зајаше" са његовим њемачким је.
хофман ПеИ ако Не Ф' ријеме, када Хитлер удара чизмом
зиком, И то баш у исто в гу врата ратскога дома.
а Важио се час кад ће ударити да Хофман већ шета ходтиком. Кадовић изненада уст ;
– ругови, шта мислите: зар ћемо се пошвабитит
тишина, у
— Ја први нећу! — јави се мали Арсић. Ом је и насту. Вивао да ће бити први прозван.
— ни ја... |
— Ни ја! |
Одјекну наставничко звонце. Хофман упаде.
Ми се још нијесмо договорили, Још нијесмо учврстили одлуку, какав Њемо облик борбе примијенити, Загледали сма се, Један другог смо потледом увјеравали да се нећемо ати.
Склонисмо са клупа све уџбенике и свеске, На клупама су почивале само наше руке. Прсти су нам немирно подрхтавали, лупкали по дасци, Не од страха.
Хофман кашљуцну и полако, са уживањем, отвори прозивник. — Арсић Илија!
Арсића,. малог. Македонца са српем на десној страни, звали смо чокалија... Он се није љутио, јер тај надимак мо изражавао наше потсмијевање, већ, напротив, симпатију према њему. “ '
Чокалија устаде.
— Заген зи мир етвас
Чокалија ћути, Нетремице трепће.
Друго питање.
Чокалија набра чело,
„Треће питање,
Предах. Свима је лакнуло, Значи — нећемо се дати!
Алексић Васиљка! ; =
Прво питање. Друто. "Треће. '
Устајемо један по један, Редом, По азбучном реду. Нико ни ријечи. Повезани чврстим ланцем одлуке, били смо, што но рече теолог Гаврило: „тридесет тијела, а једна душа". Као да смо сви на једном онијемели. , Само Баћо, да би подвукао своју ијекавштину, одговори:
— Нијесам спријемио! у · ! 17
Тако прође час. Прође — У нашем упорвом ћутању, у одлучном нијемом штрајку. у !
Сад смо ми тријумфовали, ~ |
За: чудо, Хофман је. остао миран све до краја. Само се с времена на вријеме. мрштио. Приликом прозивке, погле. дао би свакота од нас одлучно м оштро. На махове било је у његовом погледу надмене петмјешљивости. Као да каже; „Залуд се, рибо, каопрцаш на сувом пијеску... Ускоро ћу
вас све имати". "ла Ми остадосмо на својим мјестима. Хоф.
Одјекну звонце. ман покупи своје ствари и пође к вратима, не потледавши
„ваставничко". Знали смо
фом Виланд!
гледа Хофмана и ситно
мрдну косом и ушима, али оћута,
нас. , 1 Кад је излазио, не устадосмо са својих сједишта. Кроз читаву гимназију муњевито се пронесе глас: „седми прво" штрајкује! |: То је био прави штрајк. Нијеми штрајк! нашим примјером пођоше и остали разреди. Није било ни једног „отпадника." а Послије два дана дође к нама директор. И он је био
перо: Само — тромији од Хофмана. Лукавији не вјерујем да е мо. – = Дјецо моја, је то биб кобан неспоразум, Тосподин чинити за'ваше добро. Јер њемачки јудућности... А. кад нећете — онда ништа. Тураћемо по стером. И онако ће ускоро друго вријеме, када ћете зажалити што нијесте учили њемачки... Ослушните, нешто се иза брда ваља! . Чедо Вуковић
— рече он извјештаченим гласом, — све Хофман је то хтио језик — то је језик
Из Зоолошког врта
»ррнана« ама два мечета
становник београдског Зоолошког врта ути-+ нула је пре дужег времена. Ова нова, набављена је 1945 годиве; и одонда, сваке године, у току зиме, обично јануара, доноси на свет по два младунца. Чтувар Борислав Јекић, који се стара 0 том делу врта и који са љубављу обавља тај
А уском пролазу и степеницама, које воде у онај део Зоолошког врта где су лавови и вукови, окупило се мноштво. Сељанке из Кумодража, две Македонке у шареним шалварама, са пуно ситне деце, и маса Београђана са малишјенима. Иза ограде и решет-
ке. на косом терену, посао већ тринаест гопреко кога протиче дина, прича детаљно: млаз воде, као поток, — Кад Божана треБожана „купа“ своје (ба да добије мале, ја мале: једно смеђе, са сваки дан идем и слу-
шам код отвора пећине, јер у то време медведица не излазифчЧим се мали омеце, чује се: као мачићи да маучу..
белом мрљом изнад левог ува; и друго сасвим мрко. Они се понашају као бебе, иако су угледали свет још тринае-
„Божана" је своје мечиће извела из · пећине
· стое јануара. Лењо ле- Онда журим да свима
же на сунцу, на које објавим: „Божана #8С их је“ мајка извела, је поновила!...“ ) први пут, тек првог а МЕС те прила, и УМРИ се Доручак је завршен. ·левају умивању Божа- Оба мечета спавају. ниног великог језика. Жако Ку сада у с : Постоји опасност да Божана их. њушком, се од тог „нежног“ У- гура на сунце. Ова.
мивања медведић от-
Џ брига изазива одушевкотрља низ падину, и 8
"љење код свих крај 0-
сжене' крај решетака
брину: ' Е | граде. Диже се читава | сте 'Турнуће 'та.:. граја. али она мечићи-
ти Неће... ма не смета. Не смета
: „Разуме се: није. та | им чак ни рикање ла“
турнула; Баш кад су
ови мислили да ће ку- вова што се изненада
отваране
пили нНИонивлннрливЕрЕвнИ ЕНЕН
И ПН
припада Индији, другим Пакиста-
МАДА анистанском делу Бентала Тара шљунка, око пола милиона ки- >» но! МЕ 6 мемилосрдном прогањању изложе- _ лограма креча и око 170 хиљада куб- о и У 6, једног 4 дова клупа. Некако чудно нас је загледао, као кад мајстор драва мрка · разлеже, а на које ревмису хиндуставци, а У нихуском _ них метара дрвне грађе. Уб- _ нрикава садбраћајих пезгода у Без | гледа пирови материјал од ком нашло каерава теби, | се отисне, Божана. је „тира. њихов „отап“ делу муслимани, Само последњих Мала Мо НАЗАОА 5 | | ево, ЕР мо се играли ил ,7— поче он мирним гласом. | моје, · в ац мебеци с извршено је на десетине Да се пренесе целокупан овај ма- _ ограду за последњих четири тодина. и и И Е иаНра Ран часа постављаћу сва | прекорачила мале; —и. Марко, У селен о“ стрњив. Ја нуне. 40 Мле Број судара | Број гажења Остали - - % и Ни = једна српска ријеч! се одтавара само наго наступио је дорумак: У,“ гради. Божана "која је
. а · ) та ајац. -екопи 3 ; А ла : у У г 6 ; Ба замало парити Зиви прве о вука и озледа пешака слан о Ули И ТОША пеш ај че вздрку се осјаане ли ноте | ко меладићи бр Та прва Бад што је ја р , а доћи до експлозије. џ Ма ' 6 1 је.
оу вемо по не лобици су Резе 1947 398 207 123 128 .2 |. Прелазили смо нову лекцију. Онда се говорило о писме- спретно нашли; Наме- ·9Купала и нахранила мере правих сеоба, . 1948 44 195 84 726 2 ли. раси из сувише разметао покретима. лаким, " иштајући се, и сама Бо-- · своју децу, прилази о“
После седмолневне конференције 1949 536 224 139 „799 83 Он је.у себи тећ о је Ут НИ ~ оу жана им је у томе по- ·тради и пружа шапу претседници влада обеју мндиских Ј . чи па -з __А_ ми смо и на самом часу мислили о Чехословачкој. могла: и с и пр разумела 07. 06 ДЕ де Последице оваквих незгода су овако изгледале; 5 Хитлер је нагомилао дивизије на граници, "зар ће прова- .... кроз решетке, брину;
у уће 1 уузбија- ; - лит: вина ~ КЕ | | ; , ње верске нетрпељивости и за си- Смрт возача, Тешке повреде Оштећењево- _ Остале ло- 4 Хакенкројц:, | алеје МЕ ИЕ пау И НИлоа Она стара Божана, '1и се сада за своје БУРТЕ а Споразум предви, Година путника или во а За следице 3 На МОРЕ смо били замиштљени. која је годинама била: лично „благоутробије"
а ошење читавог низа закон- пешака или пе шака еката = _· — Да ли ће Хоф-балон заиста траж а у “ ит. | пада ', Џ Коле ских одредаба и треба ла буде ра- 1946 27 107 5177 87 "аза "њемачком б "о ,. Ја вата јин еј р Ди од 4 Јовичие У 1947 60 168 и ОЊА срба 52 5Т алт: з| ром А на ПОЗВАНИ Ово 4 казе...» у Е
5 4 у ! рачију, :. . ; - у нећу одговорити > а 1 Ј6•
- КЕ _„ДВАВ ~ аде 140 138 395 = = Ех, видјећемо, .. - ПН вон на о Ена Драгослава бир ши И 1949 54 165 188 394 а Уа" поучански фах 152 • Штампарија „Борђа" = Београд манвиаепивназанавиннивизана орао ранинивнинои Кине Кардељева 31, РУ кописи се но вракаје