20. oktobar

Омлалннско друштво „| В 0-ЛОЛА-Р ИБАР“

свечано је прославило своју петоголишњицУ

дане од 28 до 26 овог месеца о-

младинско културно-уметничко

друштво „Иво Лола Рибар" забележило је богатим концертним програмом петогодишњицу свог 0снивања, За протеклих пет година друштво је одиграло значајну улогу, на само у културном животу омладине, већ и у јавном животу целе земље, Проширујући традиције и искуства првих културно-уметничких екипа из Народноослободилачког рата, друштво „Иво Лола Рибар" успешно је проналазило најбоља изражајна средства за тумачење, приближавање и омасовљавање свих грана уметности код најширих народних маса, а нарочито омладине. Својим искуствима омладинско друштво је помогло и каснија оснивања синдикалних и других културно-уметничких друштава, нарочито својом узорном организацијом секција и избором репертоара.

Кроз друштво је до данас прошло преко 1.800 омладинаца и омладинки, који су у разним крајевима нате земље и у иностранству дали 543 приредбе, што износи око 110 приредби годишње. Највећи успех постигао је хор „Иво Лола Рибар" када је освојио прво место на омладинском фестивалу у Прагу, а тиме и пехар Светске федерације демократске омладине. У броју професионалних уметника које је дао „Иво Лола Рибар“, Ово друштво премашуја сва културно-уметничка друштва у земљи. Преко 150 данас професионалних књижевника, глу= маца, играча, музичара, певача, диригената, режисера, били су чланови „Иве Лоле Рибара". То је најбожљи доказ правилног уздизања ка= дрова у друштву. и брите за њиховим стручним, уметничким усавршавањем. Високо признање дато је омладинском друштву приликом додељивања награда Владе ФНРЈ за 1949 годину, када је фолклорна секција награђена другом наградом за неговање народних игара.

У прослави петогодишњице оснивања учествовало је свих 350 активних чланова друштва. Прослава је отворена _ свечаном академијом у дворани Савезне планске комисије 23 овог месеца. Сутрадан, читани су литерарни радови Душана Костића, Славка Вукосављевића,. Мире А» лечковић, Воје Петровића, Слободана Марковића и изведен други и пети чин Цанкарове драме „Слуте" у Дому културе Четвртог рејона. Следећег дана изведен је у Дому УДБ-е концерт хора и солиста, где је између осталих тачака отсвиран И Бетовенов дует за кларинет и фа= тот. У среду, 26 априла, изведено је у Коларчевом народном универзитету по подне вече народних игара. Увече истог дана дата је завршна приредба, која је била најбогатија и најразноврснија по програму. Те вечери симфониски оркестар „Иве

Лоле Рибара" извео је Бахову сим-

Фонију Д-Дур.

Фолклорна група „Иво-Лола Рибар" ' на прашком фестивалу

У СВИМ

Изградња Високе железничке

школе на Бановом Брду (Рад Олигере Букашиновић)

филмском граду на Коштутња“ ку последњих дана влада велика живост, У огромном атељеу, високом преко 25 метара, снимају се последњи кадрови „Чудотворног мача“, свакодневно се руше и подижу нови објекти за филм „Дечак-Мита“, док се У канцеларијама врше припреме за почетак снимања _фуилмова „Последњи " дан“, „Жетва“ и „Ратни другови“.

Чудотворни мач

|АЗАТВИ објекат који је подигнут у Филмском граду је „Баш челиков град“. Мрачна зграда, ши“ роких и тремих стубова, високих стражарских кула које доминирају читавом околином, са тешким лан цима за подизање висећег моста подигнута је — без иједног камена, На платну се то неће приметити, Гледаоци ће добити утисак огромног замка симбола тираније и насиља.

КРОЗ ПОЗОРИШТА И ДОМОВЕ КУЛТУРЕ

„Ревизор од ГТогоља

синдиналног позоришта ,„Абрашевић“

— пова претстава

О што данас талентовани радници могу да играју у свом сталном позоришту, о коме су њихови предратни другови мотли само да маштају, значи, пре свега, правилност и победу линије Партије и народне власти у шир>» кој популаризацији и омасовљавању уметности, нарочито позоришне; то је најречитији доказ да су услови под којима раде хиљаде радника — аматера по драмским секцијама штиром земље оријентисани на могућност · прерастања драмских секција у самостална позоритмта. Ову могућност први су претворили у стварност чланови драмске секције КУД „Абрашевић“; претворили су је у стварност, захваљујући не само напорима своје секције, већ, пре свега, живој активности целокупног друштва и квалитетном уметничком домету свих грана уметности негованих у друштву.

Унутар читаве ове моторичне ак= ције људи из „Абрашевића“, издвојила се, ево, једна изразитија, богатија, амбициознија и довршила се тамо где се продужава још одреплоднија, дивамичнија тамо где почиње права позоришна уметност. А то није случајно За драмском речи жудили су већ први аматери у најранијим радничким друштвима. Жудили су јер им је она највише требала у борби која је претстојала. Ни слика, ни музи«ка, ни песма, нису могле тако јасна, борбено, мобилизаторски, да одушеве масе као драмска реч.

Није случајно, дакле, што се из драмске секције „Абрашевића“ . родило самостално позориште. Није случајно јер ћемо сличне победе драмских секција У другим друштвима брзо доживети. Секције „Горана“, „Бракуса“ и друштва из Земуна даће ускоро Београду још три самостална позоришта,

Своје прерастање у позориште забележила је „Абрашевићева“ секција 23 овог месеца у Синдикалијм дому Гогољевим „Ревизором" и тиме исписала прву страницу историје самосталног позоришта. Ма да није уобичајено да се пише о јубиларној — првој претстави, осврнућемо се на њу са неколико речи, јер она још носи у себи неке недостатке секциског рада. У режији Предрага Динуловића „Абрашевићев“ ансамбл остварио је у целини пласти.чну, чак подвучену слику рускот бирократизма с" средином прошлог столећа, уметнички сажетој у Гогољевом делу. Комедија је играча са правим поззришним жаром, и~-

Где год или гдегодг

Кадгод јеи

Е разумем то. Волео бих ја да имамо тачно одређено кад шта треба писати, како шта треба писати. А не да ми свакипут треба да питамо професора, Ни њих нема на сваком кораку, а и не можеш за све питати“ стид је човека, Али нам је потребна књига која би нас брзо и лако обаве-

стила ,«. •+•« "А сад да видимо и твој задатак. Ти си написао: »тдегод га видим, ја му се јавим...", а професор ти је. испра+ вио: „Где год га видим ја му се јавим.." Видиш, овде је жод тебе гдегод, _ код професора

где год. Ти запажаш и кад ја изговарам, да друкчије наглашавам кадгод, друкчије опет кад год. Једанцут је наглашено где, другипут опет год,

и значења нису иста. Тако, ти си мислио кад си писао: свуда где га видим на сваком месту где та видим — ја му се јавим. _У таквим се случајевима увек одваја речца год од речи где, па. имамо; где год, Про сто, дакле: кад је наглашена речца год она се пише. одвојено, Ако је пак наглашена реч где, онда се пише састављено, дакле: гдегод. Тада реч гдегод зна> чи негде, дакле није тако од“ ређено значење као кад кажемо где год. Упоредимо још неколико примера. Каже се: Ко год зна нека се јави, Написали смо одвојено: ко год. То значи: свако ко зна, сваки који зна,.. Али кад кажемо: Знаће когед да ми каже, то је нешто друго, То значиг знаће неко да ми каже и слично. Е

Упоредићемо неколико примера, Из њих ћеш. најлакше запазити У чему је та разлика, пТде тод се ради, ту је задо“ вољство, то јест: Свуда где се

ради...

о „Кдетод ћемо се и.ми срести У

животу, то јест: Негде ћемо се

и ми... , 3 оо

Кад год. та видим, ја се обра-

дујем, то ЈЕ У |" ад та видим... он погрепио, то јест Некад је и он погрешио.

Ко год ради не боји се глади, то јест Свако ко ради не боји се глади.

Когод Може јест: Ма ко, мислити,

Што год се деси, ја сам го тов да поднесем, то јест: Све што се деси...

Ако се не деси штогод ето ме к теби, то јестт Ако се не деси нешто....

Чега год донесеш, ми ћемо јести, то јестт Свега што до несеш, ми ћемо јести.

Донеси нам чегагод, То јест; Донеси нам нечега, ма чега,

Какав год се човек обрати, ти га лепо прими, то јест Кеји био, сваки, ма који се човек обрати...

_ Доћи ће какавгод човек Е нама, то јест: Доћи ће неки некакав човек и к нама,

Могли бисмо као правило рећи да се различне речи пишу зајед» но с речцом год кад је значење те сложене речи неодређено, уопштено. Ако је реч написана тако да су издвојене обе просте речи, тада је значење јако наглашено, истакнуто, одређеније, знатно о“ предељеније, Тако треба и поку“ шати да се у тим случајевима место издвојених речи узме друга реч сличног значења, па ако је у тој замени више наглашавања, онда обе пррџте речи треба писати одвојено, ко је више неодређености, онда се обе речи пишу заједно, Дакле: гдегод — негде, тле год — свуда где; когод — неко, ма ко, 6о год — свако ко; којигод — неки, ма који, који год — сваки који, чији год. — ма чији, нечији, чији год — свачији (Чији год друт дође, ви га лецо дочекајте, то јест: Чији' био друг, свачији друг...)

помислити, — то неко може ло-

мала је свој ток, темпо (нешто развученији), динамику која расте до завршне кулминације у петом чину. Тај оквирни план, структуру претставе, режија Динуловића није увек успевала да испуни одговарајућим ликовима, носиоцима идејног ткива Гогољевог дела. У жељи да подвуче Гогољеву намеру да открије неправду баш тамо где сеу име ње изричу казне и намети, и да разобличи лажан морал ондашњет провинциског друштва Русије, заснован на хијерархиским лествицама и новцу, режија а и сами глумци излазили су из оквира вероватноће изгледа таквог друштва. Тако су, на пример, старатељ болнице (Никола Спасић), школски надзорник (Иван Војиновић), поштар и нарочито Бопчински и Допчински про сто уживали да сами себе прикажу што гротескнијим, смешнијим, преувеличавајући своје накарадности. Та тежња за карикирањем, на коју упозорава и сам Гогољ у напомена. ма глумцима, вуче порекло из драмске секције, | 3

Због понављања неких детаља, који треба да одреде извесно новонастало стање, забуну, изненађење, сметеност, ова су губила на уверљивости, животности, претворивши се у сценски трик. Тако свршавајући пету појаву првога чина начелник узбуђено даје последња наређења писару и три — четири пута одлази из собе и враћа се, настављајући као да се присећа шта све треба да се уради, Из невезаности овог дела говорног текста, као и из пометености начелника у спољним гестовима (ставља кутију на главу као да је шешир), јасно и довољно је наглашена близина сусрета са ревизором — успон хаотичности у начелниковој глави. Зашто је сад по-

требно подвлачити ово стање одлажењем и враћањем, које, једанпут учињено (као што је у тексту) још и значи један детаљ више, потпунију слику усковитланих мисли, слутњи и стрелњи, али три — четири пута поновљена она убија илузију збуњености, остављајући утисак унапред смишљеног ефекта. Ово недовољно осећање мере такође вуче порекло из драмске секције и карактеристично је за секције осталих друштава.

Делимичним импровизацијама текста, уметцима, „украсима“ нема ме-

"ста у позоришту На пример, Осип

завршава четврту појаву трећег чина: „:..има ли тамо неки други излаз, на другу улицу, шта“ Зашто „на другу улицу“ кад тога нема у тексту, а и сувишно је. Или, Хљестаков у петнаестој прјави четвртот чина начелнику, тражећи руку његове кћери- „Ако ви не пристанете да дате руку Марије Антоновне, врат ће знати на шта сам ја спреман... Ја ћу да се убијем па ћу вас узети на одговорност(!), Слична, реченица јавља се тек касније и гласи- „Кад се убијем, вас ће на суд“. Ове и друге импровизације последице су недовољног владања текстом и обичаја да се то може, који се зацарио у културно-уметничким друштвима.

За оцену ове претставе морало би се говорити о многим успелим детаљима, нарочито режиским решењима појединих сцена, о интере.сантним ликовима, језику, дикцији и другим појединостима. Зато ово и није оцена, већ неколико примеда»ба уз прерастање секције у позориште, када се кроз овај формалан чин не могу аутоматски отклонити све погрешке ранијег рада, али на које треба указати још на почетку.

Вече шпансних игара

у Дому културе

Дому културе Четвртог рејона једна млада група играча извела је прошле суботе тринаест шшанских игара. Овим програмом они су, без сумње, освежили уобичајени репертоар музичких и драмских вечери које се изводе по рејонским домовима културе и пружили прилику, ма да у скромним могућностима, многим трудбеницима овог рејона да се упознају са штанским играма. Иако ове игре нису биле на довољној уметничкој висини, а негде ни веродостојне, У застоју какав влада у делатности наших п играча штанских игара (којих у Београду има неколицина), оне значе замашан напор у неговању ове богате области балета. 7 Има још неколико момената у раду младе балетске групе, који се, такође, не могу искључити при оцењивању њених извођачких достигнућа. Прво, група је саставље.на од људи који су запослени. Марија Поповић ради у Интерној клиници, Олга Марјановић, члан јеансамбла народних игара Србије, Ми ра Замуровић је као волонтер асистент Средње балетске школе, Воја Арсенијевић члан је позоришног балета, а Добрила Солдатовић студира оријенталистику. И, друго, они раде под врло тешким условима. Игре увежбавају у једној кухињи, која нема више од дванаест квадратних метара, а материјал за ко-

стиме набављају помоћу својих тек- _

стилних тачкица. Па ипак, од 1945 до данас, они су дали око хиљаду бесплатних претстава.

Међутим, о недостацима који су запажени на њиховом концерту прошле суботе, треба рећи коју реч, тим пре, што ови нису неотклоњиви. У свим џишанским играма, какве их данас видимо, ударци петама смењују се са ударцима прстију. Чар птанских игара скривена је дели. мично баш у техници комбиновања ових удараца. Њихову широку и разнолику примену видели смо, недавно, у виртуозним играма Кармен Хозелите. У игри „Мата ла арана“, на пример, (Уби паука), где су смењивања пета-прсти богато ритмички повезана, долази до изражаја витална снага дрхтања читавог тела, тако карактеристична 38 шпанске игре. Ови ударци, сем тога, својом звучношћу уносе посебан страствени колорит, без кога би у многоме осиромашила лепота и драж штанских игара. А то се м догоди~

Четвртог рејона

ло у играма поменуте групе, јер је свима недостајао баш овај ударац петом и прстима, Ако је негде и у. потребљен, био је без ритма, равнодушан и статичан.

Други недостатак заједнички целој овој групи је недовољна и повр.. ттна употреба кастањета. Кастањетама су обично једноставно тактим рали по музици, остављајући започету ритмичку фразу недовршену. Без динамике, са равномерном јачином, кастањете су губиле свој смисао потстрекивача на темпераментнију игру и претварале сеу и. злишан акустички реквизит игре.

Ова два недостатка оставили су публику неодушевљеном и прилично равнодушном. Озбиљније увеж бавање удараца ногом и употреба кастањета омогућило би овој групи занимљивија и веродостојнија ос. тварења шпанских игара.

Сем тога, скоро су се све игре завршавале са прегибом тела унатраг и ту се осећала извесна нестилска намера да се постигне завршни ефект. Уосталом, у шпанским играма има таквог превијања и оно са. мо по себи није изопачавало карактер штанске игре. Али, овде, док се заузимала та фигура, не баш такс вешто и гипко, ми изашла из такта игре, осећала се намера за чистом позом која је, напротив, због свог одуговлачења остајала без еђекта.

Осим ових заједничких недостатака било је и појединачних. У једној од најтежих Јота игара — јота Арагонези појавила се соло Мира Замуровић. Изворно ову итру игра пар играча, обучен у ношње аратонских сељака, који своје покрете прате неуморним кастањетама. Мира Замуровић у игри без партнера нарочито није остварила рустичност ове итре. У Болеру. Воја Арсенијевић није имаз довољно замаха грудима и раменима, па је „Вуелта дел пеко“ (покрет грудима), карактеристичан за Болеро, тек незнатно дошло до изражаја. У многоме је клавирска пратња Наде Вујичић, 6без икавих динамичких, и ритмичких нијансирања, спутавала и ограничавала играче.

Сви недостаци углавном су последица недовољног вежбања. Нестабилност и спорост у окретима такође су последице тешких услова за рад. Зато би требало овој групи омо_ гућити озбиљнији рад, јер је то у интересу и наше публике и њих са-

мих, ~»

7 Пронзводња нових фил

у Народној Републици Србити

На овом објекту извршена су миога снимања. Ту се догађа једна од > вих сцена филма — када мали е бојша (младог Небојшу игра ТА дишњи Иван Предић, а одраслог аде Марковић) улази У запуштени град и ослобађа Ваш-Челика; ту се одиграва и ецена када Небојшу, који још: не поседује чудотворни мач, заробљавају Баш-Челикови војници; ту је сниматељ филма Миша Стојановић снимио једну од последњих сцена филма: двобој Небојше и Баш-Челика.

„Чудотворни мач“ се снима према народној бајци „Баш-Челик“ и другим народним придоветкама и бајкама. Међутим, режисер филма и писац сценарија Воја Нановић поставио је „чудотворност“ мача, кога Небојша задобија на двобоју у земљи „иза девет брда“, на реалну основу.

„Мач је овај чудотворни, каљен

Патњом тешком, мукама и знојем.

Мач је овај сложних руку дело

У невољи сковаше га борци.

На силника кад се пође смело “

Сви су мачи — мачи чудотворци .

Тако гласи натпис на мачу. ТУ је истину Небојша открио своме народу, том истином он је и победио Баш-Челика.

Снимање _ филма — „Чудотворни мач“ биће завршено у мају. У атељеу Филмског града подижу се преостали објекти за снимање неких сцена. За снимање су остали још и неки екстеријери.

Нови уметнички филм — „Последњи дан“

рЕжИсЕР „Приче о фабрици“ Владимир Погачић ускоро ће почети снимање новог уметничког филма „Последњи дан". Сценарио за овај филм написао је Оскар Давичо, по чијем се сценарију снима и „Дечак-Мита",

„Последњи дан" бића наш први филм који приказује пожртвовану и самопрегорну борбу припадника Државне безбедности против страних шпијуна и саботера, Наша публика ће имати прилике да присно осети сву величину подвига људи који рескирају свој живот да би омогућили неометан развитак социјализма у нашој земљи. Кроз ликове мајора Динка и његових помоћника Петра и Николе, филм ће да-

„ Још један нови филм — „„Кетва".

К РОЗ месец дана почеће снумање филма „Жетва" према сценарију Југослава Ђорђевића, а у режији Мирослава Пејића. ,

Ово ће бити наш први уметнич. ки филм о социјалистичком пред, бражају села. Радња филма се б диграва у Војводини и у веома интензивној радњи, која траје свега три дана, биће приказане тешкоће с којима се боре задругари, грешке до којих долази у току рада, борба против непријатеља и победа напредне мисли на селу, Поред основ. не радње филма биће прихазано и неколико личних драма које се у. плићу директно у сам драмски заплет, Снимање филма, и екстеријера и ентеријера, мзвршиће се у Чуруту у Бачкој, Пошто филм има више великих масовки, чланови радних задрута из Чуруга биће статисти, Због тога ће један део екипе отићи месец дама пре почетка снимања на терен и кроз више предавања упознати сељаке са филмом и са улотом коју ће они одиграти у њему, Поред тога у штаб екипе ући ће не. колико претставника. сељачких радних задруга, који ће дати корисне

савете, а такође и помоћи у органи~ |

зационим питањима. Ово је редак случај, али врло исправам, где сами људи о којима се говери у филму учествују директно у његовом стварању, његовој реализацији. Сниматељ филма је Бркић Вели-

бор.

Завршен, је докумвнтадни филм „Изградња (Радни наслов)

ОВИ документарни филм „Ава“

а-филма" „Изградња“ приказаће нашој публици постигнућа наших радних колектива у трећој го дини Петогодишњег плана, прика« заће нове фабрике, ливнице и хидро-централе које се граде у Срби“ ји, Главни део филма приказује неколико великих градилишта која су најзначајнија и најкарактеристичнија за изградњу индустрије у нашој Републици. Екипа на челу са режисером и писцем сценарија Пе ром Стојановићем снимила је гра-

Љубиша МЏавловић као Црни Витез у филмској бајци „Чудотворни мач"

ти реалне ликове људи који осигуравају развитак социјализма, даће њихов интимни живот, њихову љубав и човечност и чврст и непоколебљив став према непријатељима. Ово је можда први домаћи филм који обрађује у целости лик позитив“ ног човека нове Југославије.

Поред тога филм ће дати и читаву галерију негативних типова, али треба подвући да миједан од њих неће бити приказан шаблонски, круто и безживотно. Аутор сценарија тежио је да што више оживи ликове својих јунака да избегне све грешке које су се до сада провлачиле у уобличавању ликова, ка“ ко позитивних тако и негативних.

Режија овог филма носиће неколико особености којих до сада није било у нашим филмовима. Тако на пример, „Последњи дан" биће снимљен готово без музике. Изузев штице, неколико момената у току радње и краја филма, неће бити музичке пратње. Зато ће велика пажња бити обраћена на шумове, Поред тога број кадрова у овом филму биће знатно мањи него у другим, Док су обично наше књиге снимања имале до сада око 500—600 кадрова, књига снимања „Последњег дана" има их свега око 300. Ово ће бити постигнуто покретном камером и дубинском мизан сценом.

Главне улоге у филму тумаче; Марија Црнобори, Карло Гулић, Виктор Старчић, Страхиња Петровић, Дејан Дубајић, Тито Строци, Јован Милићевић, док за неке улоте још нису дефинитивно одобрежи пуан,

дилиште велике хидро-централе која се подиже на Дрини, Борски рудник и Нови Београд. Поред из“

градње огромних објеката филм приказује и ликове раца за социјализам, њихов елањ

напоре и успехе,

Документарни филжо ви „Авала"-филма 30 1950 годину |

П РЕМА сценарију и у режији М. Николића снима се нови до кументарни филм „Уметничке пио“ ле". Овај филм треба да прикаже одгајање нових кадрова за све тра“ не уметности. Екипа је већ снимиле Академију ликовних уметности, А“ кадемију примењене уметности, ПФ" зоришну академију, Школу за ФУ“ лиграмске радове у Пећи, и друге школе и мајсторске р це, Такође се снима и документар“ ни филм „Шуме Србије" према сценарију 'Теодора Лауде, а у Ре жији С. Косовалића, Овај 4 треба да прикаже експлоатацију наших шума, прераду дрвета, вели“ ки значај дрвне грађе за друге при“ вредне гране, место које дрво 387 зима у нашем извозу, а такође И штиту шума и пошумљавање ти. Екипа на челу са режисер. Косовалићем и сниматељем И. МУ летином налази се на терену. ___ Поред ових укоро ће почети С мањи документарних филмова » дустриске школе" сценари Теодора Лауде, „Мајка и дете" пр ма сценарију Бранислава Вучкови“ а У режији М. Михајловића,

пушеа и Беине 7

за"

многе ·

жоУ"