20. oktobar

Асфалтирају се улице у центру Земуна

ЗА УРЕЂЕЊЕ ГРАДА

У ЗЕМУНУ ЈОШ УВЕК НЕМА ПОТРЕБАН ЗАМАХ

Чисте се само злавне и прометне улице, а периферија је и даље прљава

Земуну, у центру града, пред

поштом, стоји велика паро-

ла: „Учинимо све да наш град буде уређенији и лепши". Међутим, ако се прође градом видеће се да се ово односи само на простор ужег центра. Као и у већини београдских рејона, и овде се приступило "чишћењу и уређењу само тлавних и прометних улица, док је периферија, и даље остала нечиста и прљава. Свуда по улицама и плацевима који се налазе на крају града расуте су гомиле шута, цигала и разноврсног смећа, које ту стоји месецима.

Шта је до сада учињепо на уређењу Земуна

Према плану, који је израдио Одбор за уређење града предвиђено је: редовно и свакодневно чиш“ ћење тротоара и коловоза улица, кречење зграда и оправљање фасада, ограђивање, чишћење и нивелисање празних плацева, избацивање смећа из дворишта, уређење излога и постављање лепих фирми са одговарајућим натписима, изградња дечјих вртића, уређење ке“ ја и разна друга побољшања.

План је доста обиман и обухвата, као што се види, уклањање свих оних недостатака који кваре и руже изглед Земуна. Међутим, када је отпочела акција за уређење града, није се придржавало плана. Ради се „од ока", што се стигне и што се сматра најпотребнијим, У већини случајева иницијатива за поје“ дине радове потекла је од стране појединих чланова Фронта и основних организација, које народним властима пружају обимну помоћ.

За два месеца изграђена су три дечја вртића, од десет колико је планирано. Вртиће су изградиле Пета и Осма основна организација, док је један изграђен у парку „Калварија". Захваљујући грађанима, који су правилно схватили значај ове акције у већини улица тро“ тоари се редовно чисте. Најчистије улице су: Улица маршала Тита, Лењинградска и Карађорђева. Такође фронтовске организације затрпале су јаму У Лењинској улици, која је претстављала опасност по здравље грађана. Од стране Повереништва _ комуналних Калдрмисане су и уређена улице Добановачка и Цара Душана. По“ ред ових, учињени су и неки мањи радови као постављање фирми и уређење излога у продавницама У центру града, постављене су цигле по тротоарима мањег броја улица, где су недостајале, Најбоље резултате показале су Пета и Прва > сновна организација, које – поред редовног изласка на рад, контролишу чишћење улица и изглед радњи на својој територији,

Ово су углавном резултати _поститгнути у току двомесечног рада акција за уређење града. С обзиром да је акција наишла на добар при“ Дем од стране грађана и да је властима пружена свестрана помоћ од фронтовских и других масовних организација, постигнути јрезултати нису задовољавајући. Много ни је учињено, Тако, на пример, иако су до сада грађани неколико пута предлагали, иако је предвиђено планом, јиш увек се није приступило оправљању ограде, стубова и капије на улазу у парк. Још увек нису очишћене и редовно се не чи“ сте улице: Свињска пијаца, Стаљинова и Бежанијска. У предузећу „Стеван Дурић", и поред настојања надлежних органа, до сада није ништа учињено да се из дворишта уклони смеће и шут. Исти је случај и са Домом ученика У привреди и двориштем у основној

· школи у Домбаској улици.

Прилаз пристаништу на _ коме пристаје бра» за Панчевачки Рит налази се у веома лошем стању. Власти нису ништа предузеле да

се ово отклони. Ови примери нису,

усамљени и једини, свуда, по свим деловима града, налазе се гомиле смећа, отпадака, цигала и друго.

Шта кочи пун успех акције

Недостатак креча, фарбе, цига' и осталог материјала умногоме ом' та правилан развој акције за уре' ђење Земуна, Међутим. потреба» материјал могао би да се набави ако би надлежни органи, а посебно чланови одбора за уређење града. показали више интересовања за

рад,

послова _

. Једна од главних кочница развеја ове акције је слаб рад Одбора за уређење града. Откако је основан, овај Одбор се свега неколико пута састао. Поједини члано“ ви не показују довољно интересовања, и не само да ретко излазе на терен и контролишу рад, већ уопште не помажу фронтовске организације и грађане. Одбор је састављен од претставника масовних ор“ ганизћција и повереника комуналног и грађевинског као и отсека индустрије и занатства, Уколико би чланови одбора показали више интересовања за ову акцију координирали свој рад и правилно искористили фронтовску помоћ, резултати акције за уређење града у Земуну би били много бољи.

Ра

ЗА ОДГОВОРНИЈУ БРИГУ О ЉУДИМА

У ПРЕДУЗЕЋИМА ГДЕ СЕ НЕ СПРОВОДЕ ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

треба строго назнити директоре

Д ослобођења до данас по

стигнути су велики и зна-

чајни успеси у здравственој, хигијенској и хигијенско-техничкој заштити трудбеника. Ти резултати сведоче о бризи народне — власти и новом односу који је створен према радницима. Брига о сваком човеку – појединачно, о условима његовог живота и рада, постала је права и најважнија дужност свих привредних и синдикалних _руко водилаца.

Међутим, има, нажалост, још у“ век знатан број људи, руководилаца појединих предузећа, који овим питањима нису пришли озбиљно и савесно. Због тога се дешава да радници |" живе у нехигијенским становима, раде у нечистим просторијама, и рукују недовољно заштићеним машинама. Због тога се де“ шава да они побољевају, а услед незаштићености машина дешавају се повреде и несрећни случајеви.

Да би се нехату и неодговорнасти појединих управника и директора предузећа, који су најпозванији да брину о стању и условима под којима се ради, стало на пут, донет је низ законских мера за заштиту радника. Комисије, састављене од чланова Инепекције рада и синдикалних функционера, обишле _ су предузећа и упозориле на утврђене недостатке. На свим – местима, где су нађени и најмањи пропусти дати су рокови за њихово отклањање. Свакако, мислило се на могућности, а узете су у обзир и об.

јективне тешкоће, где су оне постојале. Па ипак, иако су рокови били

реални, иако се за отклањање хигијенско-техничких недостатака од стране народних власти пружа свестрана помоћ, постигнути резулта“ ти не задовољавају. Још увек се

тРри ПИОНИРА

| течнек Тео

— Штампаћемо довољно форму лара за универзитетске дипломе, до због њих не чекају студенти месецима на запослење, о»

Помоћ синдиката у улепшавању Беотрада

ШТО ПРЕ ДОТЕРАТИ ИЗЛОГЕ, ПРОСТОРИЈЕ И ДВОРИШТА БЕОГРАДСКИХ ПРЕДУЗЕЋА

ЕЉИ, да наш главни град буде што лепши, мора да тежи сваки грађанин,

У такмичењу пред Шрви мај, У многим београдским — предуз спроведено је чишћење и уређење просторија и дворишта,

Међутим, касније је све опет 3апуштено. Изузимајући неколико великих трговинских радњи и угоститељских објеката, свуда се повратио немар и аљкавост. Излози су поново прашњави, у њих се, без смисла за лепо, трпа разна неуредна роба, пренатрпани су и ружни. Још горе од трговинских предузећа изгледају угоститељски објекти. Њихови излози нарочито падају У очи, јер су их замазале муве а на њима су често нечисте завесе. Редовна је појава да је под нечист 2 о столњацима не треба ни говорити. Грађани се сасвим умесно питају: кад се они мењају и како се перу, кад су редовно нечисти,

Исто тако, у центру града налазе се и мале занатске радње, чијем се изгледу мора што про обратити већа пажња. Ту су, пре свега, обућарске, _ браварске, шеширџиске, кројачке и томе сличне радње. Њихови излози обично служе као место за остављање разних непотребних ситница, које ружно изгледају. Има и таквих, где се голинама није брисала прашина и-због тога паучина царује. Код обућарских радњи карљктеристично је и то да су у излогу скоро па свим местима пожу“ теле кутије од обуће са поцепаним

етикетама, _ калупи и прашњаве празне стаклене полице.

Управе синдикалних подружница. као и месни одбори синдиката, морали би да у најскоријем времену предузму енергичније мере како би се то стање поправило. Ефикасна помоћ сипликата У авцији 38 уређење града била би: да се што пре среди: очисти и улепшла, спољни и умутратњи изглед београдских предузећа. ЈЕ

У многим синдикалним подружницама образоване су комисије _ за помоћ акцији за уређење града, Оне ће одговорити својим задацима само ако буду у најскоријем времену исправиле досадашње недостатке и развиле код свих својих чланова смисао и жељу да наш главни град

буде што лепши и уређенији,

дешавају, нарочито у саобраћајним, грађевинским и металским предузећима, повреде и несрећни случајеви, Због тога је, на предлог инспекције рада, Јавно тужиоштво досад казнило новчаном казном — многе привредне руководиоце, који ни после одређеног рока нису отклонили уочене недостатке, Тако је на територији Београда новчано каж“ њено у првом тромесечју ове године, због неспровођења одлука Закона о инспекцији рада око 450 привредних руководилаца, са износом од преко 400.000 динара. Између осталих, кажњен је новчаном казном и диреутор текстилног пре“ дузећа „Октобарске слободе" Сретен Ристић. Поред тога што није предузео скоро ништа да се 0отклони нечистоћа у Дому ученика и што су поједине машине биле незаштићене, труднице су у предузећу коришћене за рад у ноћној смени. Рђав однос који овај несавесни директор има према радницима илу“ струје и чињеница да је једном приликом дозволио себи да ишамара једног радника. Новчана казна којом је он кажњен блага је, јер поступци и рад оваквог кабадахије спадају у непријатељске. Дужност је органа Инспекције рада да према њему предузму најстрожије мере.. У ливници „Александар Ранковић" нема санитарних инсталација, нема канализације и свуда је смрад и нечистоћа. Директор предузећа је кажњен, а стање се још увек није променило, И у предузећу „Змај", које производи пољопривредне ма" шине и алат, има велики број незаштићених машина. Иако је и овде директор предузећа кажњен, још увек се радницима дешавају по вреде и озледе. Али, поред ових, има и таквих случајева где руководилац предузећа чак није ни кажњен, Дирекцији занатских предузећа Трећег рејона познат је немаран однос према радницима управника предузећа „Сода-вода“, Радована Војновића, а он ипак остаје и даље некажњен на својој дужности, Поред тога што није спровео заштитне техничке мере, није учинио ништа да радници, који цели дан раде У води, добију гумене чизме, Услед тога су многима оболеле ноге, Такође нису спроведене ни мере про“ тев експлодирања сифона. Многи умесни предлози, које су радници давали за побољшање услова рада, као и заштите на послу, остали су, немарношћу овог човека, неискоришћенљ Требало би да се органи Инспекције рада позабаве и овим случајем. : Најчешће се дешавају повреде и несрећни случајеви код грађевлнских предузећа. Одговорни руководиоци градилишта дужни су да спроведу све заштитне техничке мере, као и да потпуно изолују она места на којима су постављени електрични мотори, дизалле и о стале машине, Исто тако, врло је важно да се на свим погонима, на жојима се ради, искључује електрична струја. Нарочито је потребно осигурати рад на дизалицама, чија је неисправност и незаштићеност најчешћи повод несрећама. У отклањању _ хигијенско-техничких недостатака велику помоћ могу да пруже и сами радници, указивањем на све оно што је нужно да се у“ чини. Поред тога, строто и правично кажњавање несавесних појединаца, највише ће допрлнети да се стање поправи и са више пажње и

озбиљности приђе решавању ових.

проблема, што треба и мора да заштити наше трудбенике на раду.

ЛЕВ Е. (4 Ја 2

22 А

Зашто је једна зрада у центру три године без воде

ТАНАРИ зграде у Господар Је“

времоној улици бр. 28 искусили

"су на својим леђима како изгле“ да самово.У власника који неће да по: прави чесму већ три године и који је так отказао воду.

Зграда је стара, приземна и има че: тирн стана са петнаест станара, међу којима пет транспортних радника и је. дно одојче од пет месеци. У дворишту зграде налази се заједничка чесма ко" ја је већ три године покварена н станари немају воде. ·

Чесма је покварена још од 14 априла 1947 године. У то време управа водовода упутила је рачун за утрошак воде који гласи од 3 априла до 6 маја на 300.000 литара воде. Значи ова количина је истекла за свега 11 дана, од 3 до 14 априла. Власник зграде није предузимао ништа да се установи квар, нити је дозвољавао да се чесма оправи, већ је констатовао да су је стана. ри насилно ишчупали! Станари св због овога жале Повереништву унутрашњих послова Првог рејона. Ствар тече и даље. У међувремену од 1 марта до 2 априла 1948 године (ствар улази већ у другу годину своје историје) водомер

показује утрошак од 49.000. литара, а заједничка чесма је још увек покваре» на. Станарп се питају: ко је ову воду источпор На њихову молбу Поверени» штво станова Првог рејона доноси ре" шење да се квар чесме пма поправи» ти на рачун власника.»

Али, преварно би се сваки који бин помислио да се ствар на томе заврти• ла. Власник зграде подноси жалбу и наводи да станари нису били овлашће• ни да траже оправку чесме, јер нису закупци станова и немају уговор. Власт поништава његову жалбу. Али власник Се поново жали, наводећи да ова че: сма није неопходно потребна, јер се пред кућом налази јавна чесма, а та чесма није бат пред самом кућом већ пред Вишњићевом бр. 8, на Јованповој пијаци. На крају крајева власпитп се није обазирао ни на каква решења отказао је воду у Управи водовода, на, водећи да воду не трошп. Ово је потпуно противно члану 48 Правилника водовода који гласи: „Вода се може отказати привремено за зграде у којтма нико не станује."

Станари више не знају коме да се жале. Власник је самовољно урадно шта је хтео, оставио их без воде, неће да поправи чесму јер је то за њега јевтиније, а људи нека трче до јавне чесме — то га ништа не кошта.

Господар Јевремова улица налази се у близини џентра града а истовремено ни у непосредној близини Јованове пи» јаце. На основу чега сме власник ова ко да одуговлачи и не поштује решења народних власти н да се такорећи ис“ мева својим станарима кад траже во: ду. Значи ли то да све зграде које су у близини јавне чесме треба да тамо узимају воду, јер је то за власника јевтинијер |

Станари зграде у Господар Јевремовој улици број 28 очекују да ће св ко“ начно наћи неко надлежан ко ће стати на пут човеку који од 14 априла 1947 године не налази за сходно да задо: вољни основне потребе станара.

Кућни савет

Против предрасуда о штетности промаје

„Потребно је уверити народ у нека баш обрнута дејства промаје“

нашем народу је широко укорење»

на предрасуда да је промаја штет.

на по здравље. Верује се да отварање више прозора и врата у једној просторији ствара струјање ваздуха, које шкоди организму и изазива њего: ва обољења. Нарочито су многе мајке истрајне у тврђењу да је промаја уз: рок лаких болести њихове деце — Кпјавице, грипа и сличног. Присталице ове грубе предрасуде посебно су упор: не када се ради о отварању прозора на обема странама вагона, трамваја и других превознпх средстава.

Обратилп смо се др Ванђелу Тасићу. доценту Медииниске више школе же. тећи да изнесе своје стручно тумачење тромаје и њеног дејства па организам.

„Чудна је ова предрасуда — рекао ле др Ванђел Тасић — п занста толико укорењена да је потребно уттџатп на народ да је што пре одбаци. Верује се да је врло опасно отварати истовремено више прозора и врата у стану, пре. позним средствима, и да треба опрез: по избегавати излагање струјању ваз: туха. које се тада ствара.

Но — наставио је др Тасић — требо знати да извикано штетна промаја ни-

је ништа друго до најобичније струја“

ње ваздуха, истоветно са лаким ветром на пољани. Па ипак, зато ниједном проповеднику предрасуда о промајн не пада на памет да ће назепсти идући градом по врућем јулском ветру, јер оправдано — тај ветар може само да умањи испарења тела и тако освежи човека. Исто то је и са промајом.

Алн, нажалост, у нашем народу јот се много верује да је та промаја штетна. У Енглеској, Немачкој па н Фран. пуској већ одавно је одбачено то мн» шљење, а ипак нема више обољења него код нас. Разумљиво да нагло хлађе“ ње прегрејаног организма, на пример „освежавањем" хладном водом, може ла шкоди.

Потребно је уверити народ у нека баш обрнута дејства промаје — нагласио је др Тасић. — Врло убедљив пример ва то су баш ови затворени трамваји, тролејбуси ин аутобуси Београда у летње, запарне дане. Ту промаја неће шкодити ништа, него ће само донети вишеструке користи: освежење путника од страховито загрејаног ваздуха, спречити сувишна испарења ап тим п те. жак, непријатан ваздух, који замара човека, То струјање прочитћава в ваз: дух од клипа евентуалних клицопота, којих се свакако нађе у једном пре. натрпаном превозном средству.

Завршићу, још једним, позивом да са треба борити против те страховито нелогичне предрасуде о штетности про“ маје, рекао је на крају др Ванђел Та сић,

По највећој жези тролејбус пролази улицама херметички затворен, а туше и зноје

ПреГЛЕ ЗААЧАЗИЦА СПО ПОЛШТАННЈА ПОТАВИЈ

ТРШЋАНСКО ПИТАЊЕ ПОСЛЕ ИЗМЕНА НОТА

је познато владе САД, Велике Британије и Француске

ао што

одбациле су ноту · коју је 20 априла упутила влада Совјетског Савеза овим земљама по питању именовања гувернера СТТ. Три западне силе одбациде су ноту као неприхватљиву сматрају да оне не крше уговор о миру са Италијом. Совјетска влада оптужила је три западие силе да Трст претварају У

своју „илегалну војну базу" ми захтевала је поред именовања гувернера повлачење англоамеричких "трупа са

стт. на оптужбу и захтеве Совјетске владе, три западне силе одговориле су 16 јуна одговарајући да је утовор о миру немогуће спровести у живот и због тога су, код садашњег стања ствари, дошле до убеђења да сав „мирољубиво решење тршћанскот питања може најбоље остварити споразумом између непосредно заинтересованих страна."

За ову размену нота између совјетске владе и три западне силе по тршћанском питању Југославија је непосредно заинтересована због тога што се ради о решењу проблема који се данас налази у центру спора између Италије и Југославије, и по коме се из Италије води жестока иредентистичка _ кампања против Југославије. Због тога Југославија не може да остане равнодушна према совјетској ноти као ни према одговору западних сила јер се ради 0 предлозима чија би практична примена значила поновно стављање југословенских националних територија и једног дела југословенских народа под туђинску владавину. Совјетска 'мота била је срачуната на то да се компликује тршћански проблем и да се спречи његово решење на бази непосредних пре. товора између Италије и Југославије, на начин који би најбоље задовољио како оправдане захтеве, права и интересе Југославије, тако и интересе Италије, Такво решење тршћанског питања допринело би сређивању политике у овом делу Европе, учвршћењу принципа мирољубивог споразумевања и сарадње међу народима, а самим тим и смањењу међународне затегнутости. Совјетска нота међутим, узела је на нишан управо те принципе непосредног споразумевања између заинтересованих земаља и како је имала за циљ да спречи споразум између Италије и Југославије по овом деликатном проблему, она · није могла да послужи ничему него да тршћански проблем још виша компликује и да га остави нерешеним, како би. та могла увек искористити као адут у хладном рату са САД. | јаз 2---

Став три западне силе, који је изражен у одговору на совјетску ноту води рачуна о садашњем стању ствари и сматра да би се најбоље решење могло лпостићи директним споразумом између Југославије и Мталије. Међутим, становиштев западних сила је истовремено дубоко контрадикторно и нереално, јер се у исто време оваквим предлогом потврђује да три западне силе остају при свом нацрту тројно декларације, наиме да се читава СТТ укључи у састав Италије. Несхватљиво је како се на овај начин може преговарати са Италијом, за праведно решење тршћанског питања када се унапред изјављује да читава СТТ, на којој живи део југословенских на. рода треба да припадне Италији. Такво становиште које унапред онемогућује постизање споразума, јер не води рачуна о етничким и геополитичким правима Јутославије на СТТ, је у најмању руку лицемерно и стварно уперено на то да се пружи подршка оним иредентистичким елементима у Итапији који на жела споразумевање с Југославијом нити сређивање односа између две земље. Тројна декларација, при којој западна силе и даље остају мако се на речи-– ма изјашњавају за споразум између Италије и Југославије, донета је без консултовања и сагласности Југославије и према томв она се ниуком случају не можа прихватити као база за југословенско-италијанске преговоре. Напро+ тив, позивање на тројну с декларацију, која тежи да југословенска територија и југословенски живаљ поново изручи италијанској власти, онемогућава стварање преговора између с две земље. Тршћански проблем не може да буде решен ни на бази предлога совјетске владе нити на бази предлога западних

сила, јер и једни и други прелазе преко основне чињенице у овој ствари: преко права Југославије да свој живаљ и своје националне територије задржи у границама своје државе.

грађани се