20. oktobar
|
изненадним поласком путници остају на папучи.
кота
КЕ СљЉА КИШ
ДА ЛИ ЋЕ СЕ ПОТПУНО УРЕДИТИ БУЛЕВАР ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ,
УЛЕВАР Црвене армије се поправ ља — проширују се тротоарн и коловози, ставља се асфалт, уређује коцка око трамвајских шина. Све је то, уосталом, грађанима већ позна“
. 70.
Али, грађане нарочито интересује да ли ће се, упоредо са уређењем трото“ ара и коловоза на Булевару Црвене армије уредитим неки плацеви, чији з3апуштен изглед то неизоставно намеће, Као пример. навешћемо доста велики простор између Народне библиотеке и Државне архиве, који је обрастао у коров, где се виде вреже бундева, стру“ кови кукуруза, ђубре, старе шерпе са испалим дном, а свето — и дивље цвеће, и лиске кукуруза, и вреже бундева — превучено дебелим слојем прашине. Изгледа да је потребно скренути пажњу надлежним на високо културну намену установа смештених у овим згра> дама, те да и због тога, а и због општег изгледа ове универзитетске чет врти, треба много више пажње посветити земљишту које их окружује. На простору, на коме сада парује коров, могле би се створити пветне алеје, са културно уређепим стазама. То би, у ствари, био прави оквир за зграде на углу Булевара Црвене армије и Карнеџијеве улице. Р. П.
КОЗЕРИЈА Пушачке муке
Д“ заправимо један експерименат, Претпоставимо да је Ђока Ђокић допутовао јутрос у Београд, да је страствени пушач (пуши искључиво „Мораву“) и да је са железничке станице изашво без иједне цигарете у џепу, И, ето, улазимо У главни град наше Републике заједно са тим нашим путником, пратимо га, желећи да будемо сведоци тренутака када ће он принети жртву својој пушачкој страсти.
Осам је часова, (Треба магласити да је Ђока новајлија у Београду и да је уз то приличан оптимиста), И, ено, прекопута железничке станице трафика. Ђожа убрзава корак, али се његов поглед ускоро судара са затвореним шалтером. Зашто се не би обавестио код грађана, који у реду чекају да се појави „двојка“.
— Када се отварају трафикег — Ко ће то знати Требало би да буде отворена, а можда се продавац, ове овде, негде успавао...
— Где је друга најближа трафика7 — Вероватно на углу Балканске.. Нашем страсном пушачу струји при. јатна милина телом при помисли на драг мирис запаљене цигарете. Угао Балканске — затворено!
— Давно је он распродао своју робу и отишао. Нема зашта више да чучи у том дрвеном ковчегу. Свакако је боље отићи на купање. И њему је вруће.
Разочарење је прилично, али оптимиВем не напушта нашег путника — пушача. Хајдемо навише, Балканском. Прва трафика — затворена, друга — „на годишњем одмору сам“, трећа — „отишао сам по дуван“.
Теразије. Трафика испред броја 31. ' Неумољиво затворем шалтер.
— Доцкан сте ви, друже, стигли!
— та какво радно време имају продавнице дувана7
— нико то не зна! Али, ено, прекопута продавнице број ... Она ради од 10 до 14 часова! Бар на вратима тако пише,
Ред пред продавницом 1, дуг је већ десетак метара, иако је тек 8,45 часова. Наш је путник местрпљив. Он убрзаним хораком наставља да обилази остале трафике. Продавница 130 затворена, испред биоскопа „Јадран“ — затворена, дуж Кнез Михаилове — затворено. Само прекопута „Америчке изложбе“ отегао се ред,
— отварају у 1.
'А тек је девет. Опет се враћа наш путник на Теразије. Ред пред трафиком број 1 (која ради од 10—14, како пише на вратима) још је дужи, Поцупкује Ђока и чека. Стрпљење је изгубио тек око 10.30, Врата трафике мису се отворила. А онт Одлази у „Москву“ на чашу пива.
Гужва, али и Ђоки тако пријатан мирис дувана. Ипак ће нови гост наћи једну празну столицу и сести за сто прекопута неког грађанина, из чијих устију куља густ, опојан дим. Који би пушач то могао да издржит
Молим вас, хоћете ли бити љубазни ми дате једну цитаретут Од јутрос нисам пушио, Нитде нисам могао да купим.
Жако је пријатна ова прва цигарета!
ЈА када је човек био тако љубазан и великодушно пружио своју табакеру, онда треба и проговорити коју реч са њим, Испоставило се да је случајни познаник нашег путника — продавац дувама. Тако је на извору Ђока Ђокић, најзад, могао да добије једино веродостојно обавештење, · — ми живимо у слободној, демократској земљи и као трафиканти користиМо на свој начин «чаша грађанска права. Жада нам се не свиђа — шалтери остају затворени. Али смо ипак, према грађаниМа фер. Будите сигурни да је од 6 до 4. изјутра и од 3 до 4 поподне добар део трафика отворен, Остало је наше време, Жоме се не свиђа.., и тако даље — и тако даље..
Жада је после пријатног ка изашао из „Москве“ око 12 часова (разуме се не попивши пиво, јер га је нестало већ око 10), пред трафиком број 1 није било никога Брата отворена, а продавац седи за тевром
— „Мораву“ молим – ке Га пали са Марса Каква „Мотрава“! Будите срећни да добијете »Ддурмитор“! 1 Е
Наш путник је поборник „Мораве, али је ипак био мудар м купио „дурмитор“, Ми смо му захвални за то што је, најзад, успео да дође до цигарета и што мам је омогућио после целог преподмнев“ ног трчања по Београду, да га задовољни напустимо.
А продавци дувана — е, они користе широку демократију неутврђеног радно! времена. НЕ Ј Њ
је
разговора Ђо-
ЈОШ 0 ГРАЛСНОМ САОБРАЋАЈУ Није довољно знати недосташке ·
шреба их ефи
ћ
ЈН плевно је ће писмо: 5 МОРЕ ПЉУЈЕ.., ко часова, 27 јула, возио сам се 0, „Лондона" до Коларчевог тета тролејбусом број 3. За време вожње, охренут леђима кондуктеру, чуо сам да неко пљује, Када сам се окренуо видео сам да то чини кондуктер, сваких неколико секунди. На моју примедбу: да баш он то не би смео да чини, окренуо је главу без речи и — понопо пљунуо. Мислим да би надлежви у Градском саобраћајном предузећу требало да поведу више рачуна о „хигијенском понашању" својих службеника,
Х
Да ли је овај пример усамљен и случајант Није, Овај и слични случајгви свакодневна су појава по београдским тролејбусима, аутобусима и трамвајима. Поједини кондуктери не само да се ружно и некултурно понашају, већ се и не придржавају саобраћајних прописа. Дају сигнал за полазак, иако су кола полупразна, затварају врата пре времена и чине још читав низ разних грешки у свом послу. Случај који се десио на тролејбусу, што саобраћа између Душановца и Коларчевог универзитета, најбоље показује какав је став појединих кондуктера: поред осталих путника тролејбус је чекало и двоје деце — брат и сестра, Приликом уласка девојчица је успела да уђе, а дечак, иако је у возилу било још места приликом изненадног затварања врата, пао је на коловоз. На примедбе путника зашто се не даје сигнал да се возило заустави, кондуктер је, смешкајући се, одговорио: „Нисам ја његова дадиља",
„Друже, немој влажити прсте пљувачком, то је опасно"! Тако често опомињу путници кондуктере у возилима, кад издају карте прстима влажним од пљувачке. Многи се питају да ли су за овакве поступке криви само кондуктери7 Можда јесу. Али, далеко већу кривицу сноси Градско саобраћајно предузеће, које за пет година рада није успело да
редакција добила следе-
в. 3"
да има довољно ограда, не би се вићале на станицама овакве слике,
изради рамове на којима би стајале карте, које би се издавале помоћу олољке, чији је врх обложен гумом,
„Да ли знате који аутобус иде за Баново Брдот' — Тим речима обратио ми се један старији човек на Тргу Републике. Не, — одговорио сам. „Ето, видите, зашто надлежни не би на свакој станици могли да ставе поред броја аутобуске линије и правац у коме се возило крећег"
Тлавна дужност контролора је да омогуће што брже и правилније одвијање саобраћаја, Међутим, они, не воде увек о овоме довољно рачуна. Као што је познато, гужве приликом улаза ометају правилно одвијање саобраћаја. Дешава се да поједини контролори, иако се нашазе у близини, ништа не предузимају да створе ред, и на тај начин избегну задржавање возила.
Често се у трамвајима и осталим превозним средствима чује: „Причекајте, добићете кусур касније". То „касније", често присили путника да се нежељено провоза до последње станице, тде добије или не добије кусур.
Ово неколико примера је „ситна проблематика", како сукобе саобраћајног особља са путницима и непоштовање прописа, називају у Градском саобраћајном предузећу. Па ипак, то нису ситнице. То све, укупно, претставља важан саобраћајни проблем, који се може решити, само треба запети, Сви ови примери говоре да још увек проблем Градског саобраћаја стоји широко отворен.
Шта каже повереник саобраћаја...
У циљу потпунијег обавештења обратили смо се поверенику за саобраћај Извршног одбора Народног одбора. На питање какав став има Повереништво према изложеним проблемима и шта је предузео да их отклони, друг Лазаревић је одтоворио:
— сСтање саобраћаја у Београду налази се у тешком стању из више разлога: Дотрајалост возила, нарочито трамваја, и недостатак резервног материјала У многоме ометају правилан рад. Међутим, ове проблеме, чисто техничке природе, не треба мешати, као што су то неки раније чинили, са недостацима, који су резултат, недовољног залатања и интересовања за рад појединаца. Ови пропусти могу се отклонити без већих теш-
АТИНА 1АРИНИАММИЛИЛИМИЛИМАМАМАМЕАААМНИРАРРИРРРААМР
ОООГРОВРКО СЛИКЕ
Овако изгледа двориште Прве основне
организације Фронта Петог рејона, које гледа на улицу. Колика је активност ове организације у акцији за уређење, града, овај пример јасно говори,
коћа, Истина, већина нашег особља, нарочито кондуктери, са села су. Долазак и бављење у једној културнијој средињи, није могло за кратко време да преваспита ове људе и брзо отклони стечене навике. Не треба стати и пустити времену да их оно преваспита, Треба упорно радити на томе, Понашање појединаца, као и остали пропусти: недовољан број табли за возила, недостатак 0обавештења кад полазе прва и последња кола, аљкав изглед саобраћајног особља, све је то резултат слабог рада раније управе предузећа која није имала довољно иницијативе у раду.
Повереништво је предузело за последња три месеца читав низ мера да што пре оздрави и постави на солидну основу градски саобраћај, На првом месту, дошло је до смењивања старе управе Градског саобраћајног предузећа, Затим, отворена је школа коју је обавезно да посећује све млађе особље, У предузећу редовно се одржавају конференције; на којима се износе примери лошег и некултурног понашања. Установљена је редовна контрола чувања и неге кола. Управи Градског саобраћајног предузећа дати су рокови у којима мора да откло-
касно ошКклониши
ни све пропусте. Према досадашњим резултатима, обавезе се испуњавају на време,
Да ли су све ове мере довољнет Не, нису! Не може се ништа спровести вко нема подршке од стране радника м сарадње између њих и управе предузећа. Једино упорним радом и залагањем свих радника и службеника може се отклонити све што кочи развој саобраћаја У Београду, — завршио је друг Лазаревић.
а шта директор Градског саобраћајног предузећа7т
— шта мислим о стању саобраћаја У Београду7 Исто оно што мислите ви, и сви остали грађани. Треба га уредити, Да. Знамо ми то, И нама свакодневно стижу писма, — почео је друг Душан Милић, директор Градског саобраћајног предузећа, када смо га упитали о стању саобраћаја у Београду.
— Да, има доста ствари које треба поправити и довести у ред. Предузели смо некв мере да традски саобраћај што пре оспособимо. Дали смо да се израде правила понашања и дужност свих службеника, Сваки кондуктер, контролор и шофер мораће ова правила да носи са
Зашто нема
пијаће воде
на Ади Циганлији
А време летњих жега купати-
ла на Сави и Дунаву препу-
на су. Хиљаде Београђана после напорног рада одлази да се на води, одмори и разоноди. Међутим, још увек нису остварени услови који омогућавају купачима потпуно освежење. Изузев неколико већих купатила (Партизановог и Железничара), на осталима је стање остало непромењено. Не само да нису обезбеђени услови за пријатан одмор и разоноду, већ ни најнеопходније потребе као, на пример, довољан број чамаца за спасавање, нису оситурани. Исто тако, још увек нема довољан број гардероба и кабина. с Повереништво за угоститељство и туризам приступило је изградњи извесног броја гардероба на разним купалиштима Саве и Дунава. Међутим, ове гардеробе биће стављене на расположење гтраЂанима тек крајем августа, тојест скоро при крају сезоне, Да би се задовољиле · потребе _ трудбеника, потребно је ове радове убрзати, тако да ове гардеробе буду што раније готове и стављене на употребу купачима.
Посебно питање претставља веза (превоз) између обала и острва, која сваким даном све више постају жупалишни центри. Због недовољне патње надлежних органа, хиљаде купача је присиљено да свакодневно чека дуже времена док се превезе на Аду Циганлију, Аду Кожару и друга острва. Као пример, може да послужи превоз на Аду Циганлију. Свакодневно ово купалиште посећују хиљаде купача. Међутим, док се превезу, морају да чекају по сат и више, јер ради само један моторни чамац (са купатила „Партизан"). Поред чамца са „Партизановог", нежа мања купатила поседују неколико чамаца за превоз, међутим, иако често одлазе полупразни, не примају оне купаче који нису чланови њихових друштава. Да ли је овакав став управа ових купатила правилан или нет
— Да ли знате где има водет
То је питање које се најчешће чује на Ади Цитанлији. На овом највећем купалишном центру Беотрада нема воде. Односно постоји једна чесма, која је увек затворе-
ЛК ТНБ ТИТ УГ 1 ЛИГ Са ФР
Велике коњичке утакмице У Београду
ОЊИЧКИ спорт постаје из године У
годину све популарнији код нас. Од
ослобођења до данас основан је велики број клубова за коњички спорт, међу којима београдски клуб, „Алекса Дундић“, спада међу најпознатије и најактивније, а све већи број омладинаца укључује се у те клубове, Коњичке утакмице на Савезном хиподрому код Цареве Ћуприје постале су врло популарне; кад се оне одржавају, гледалаца има као и на коњским тркама које приређује Савезни хиподром. Развијању коњичког спорта код нас поклања се велика пажња, јер је то један облик, и то врло важам, ванармиског васпитања, Упоредо са омасовљавањем коњичког спорта постизани су и све бољи успеси, тако да је наша екипа на светском првенству које је ове године одржано у Риму постигла значајне резултате (нарочито поручник Каран).
У недељу Савез за коњички спорт Ју гославије приређује на Савезном хиподрому код Цареве Ћуприје коњичке утакмице, у којима ће учествовати чланови клубова за коњички спорт из Београда, Загреба, Вршца, Кикинде, Бачке Паланке и припадници Југословенске армије и Народне милиције, У недељу ће јахати и чланови наше екипе која се такмичила на светском првенству у Риму, На програму има шест тачака: пре скакање препона категорије „П“, за чланове клубова за коњички спорт, са 12 такмичара, прескакање препона категорије „пе“ за припаднике ЈА и НИМ, са 15 такмичара, Утакмица брзине категорије „ле, са 15 такмичара, „скакање на срећу“ (такмичар се искључује чим обори препону) са 14 такмичара, прескакање баријера, са 14 такмичара, и прескакање препона категорије „С“, са 14 такмичара. због великог броја учесника, међу којима их има доста који се убрајају међу најбоље јахаче у земљи, ова такмичења привлаче посебну пажњу љубитеља коњичког спорта,
Утакмице почињу у 14,30 часова,
на. Захваљујући бирократском ставу и неинтересевању надлежних органа, купачи су присиљени да пију непрочишћену воду из тушева са купатила „Партизан".
Ко је крив за недостатак пијаће воде на Ади Цитанлијит Надлежни ортани из Повереништва комуналних послова ИОНО-а и Градског водовода морају овом питању одмах прићи и што пре оспособити чесму. ПРОБЛЕМИ УГОСТИТЕЉСТВА
ЕВО, ЗАШТО БЕОГРАД НЕМА СОДА-ВОДЕ
Да ли имате сода-водет
= Не.
— А других освежавајућих безалкохолних пићат –— Не.
То је одговор који се редовно чује у већини ресторана им кафана, ако се за. тражи неко освежавајуће безалкохолно пиће.
Београд нема у довољним количинама безалкохолних пића и сода-воде. 3а време великих летњих жега грађани немају чиме да се освеже. Односно, соде има" али минимално. У неколико већих угоститељских објеката у центру града може се добити такозвана „оранжада" или, како је грађани зову „обојена хладна вода", Међутим, ово пиће по укусу не само да не освежава, већ на све друго потсећа, само не на оранжаду,
Да ли стварно Београд није у могућ ности да производи довољну количину сода-воде ИМ других безалкохолних пића у току сезоне, за време летњих месеци7
Обратили смо се поверенику за угоститељство и туризам Извршног одбора Народног одбора да мам објасни зашто нема сода-воде у довољним количинама,
— Недовољне количине сода-воде по угоститељским и другим објектима проузроковане су недостатком амбалаже. Содарска предузећа, како државна тако и приватна, располажу са малим и недовољним бројем сифона, нарочито вели. ких, Што се тиче сода-воде ње има у довољним количинама — рекао је по“ вереник,
ДА ЛИ ЈЕ НЕДОСТАТАК АМБАЛАЖЕ ЈЕДИНИ РАЗЛОГ ЗАШТО НЕМА СОДА-ВОДЕ У ДОВОЉНИМ КОЛИЧИНАМА
Већину кафана и ресторана снабдева сода-водом Предузеће за производњу сода-воде и безалкохолних пића Мароднот одбора Трећег рејона, Поред овог преду“
ПТ У
Шротсви гамбит
(тапо па баћоузко! обптр ав џи Мићепи 1936 Бод.)
ве: В. Козе (јикочамјау Стпћ: Ј. МИзеп (Папзка)
1. ез — е4, ет — еб; 2. 8к 1 — 13, 558 сб; 3, 42 — 94, е5:а4; 4. 111 — с4 (ра је Козиб ва 4. 513:44 цхео ребака паган, павђаја 1 5Кобзка рагЏја. Медит оп пе феђ да емшћа угегтлепа угабапјет рефака, уеб ргодиХије за гагуојет, (ако да оуо обуагапје бг вкоФзк! датпбје.) 148 — с5; 5. с2 — с8! 44 — 483 (Ро Ћеог1ћ пајроје. Сгт4! пе фепја ребака па сз да пе 1 беџ Ккоп) за"Б] џбао мо |дги.); 6, 52 — 4, 105 рв; 7, а2 — 84, ат — 86; 8. 84 — 25, 1,56 ат; 9. рад! — 58, рав — ет; 10. 0 — 0, 47 467 (Тебка |еотека ргебка. Твргаупо је Р10 10, „.. БЕв — 16; 1. 551 — 42, 0 — 0, ра јек розе (бода 47 — 46; 11. 54 — 55! аб:ђе; 12, Шеб:р5, св — 47; 13, 85 — аб! рђав; 14. Тат:аб, Таб — 58.
Ројогај розје 14 рофеха сгповна;
Рини ЈА. 07 КУ паши ЕР 2 ВЊ ИРА # Куре # о ДОМАЋА
27 У
Шта 68 нон ши пили ПАР А ] „У ЈУ БА иош ша
Гапзк! тајзфог је Кагазтјо ва гокадот Е добвао м фефак ролодај. бада бе па5 уеје: тајзбог Кознб розиеј гебамајџбе гтлафет јато ргетисвћуо,
15, а6:с6! _Мајђојје, Ма 15. Таб:ат трв:њ5; 16. Тат — ав +, 8с6 — 48 стим |: изрео да Копзондачје зуој ројобај 1 да 12 редпе тафемјапе мрике), "ТРрв:р5; 16 рра:р5 (вец је хагајо Ивиги 1 рођеда ту убе тије џ рбапји,), рат — 6; 17. е« — еђ Гет — еб; 18, еђ;46, (Рген бећ-баћ #оротп па ет), Кев — 18; 10, та — е1, Реб — 16, 20. тебе! дату; 20. ТРв = 58. Спм ргедаје,
|
ЈЕ
Хо
77
. било периодичних поправки,
табли има у довољном броју, само нема
ко да их постави,
собом. Из Загреба стићи ће нам ових дана узорак рамова за стављање карата, тако да више меће бити пљувања приликом издавања. Таблеђ Има довољно, само захваљујући лености појединаца, нема их ма свим возилима, Да, имате право, пропуст је што на таблама нема имена већих успутних станица, На полазним станицама поставили смо табле, на којима је писало када полазе задња кола, Међутим, оне су брзо нестале. За уређење спољног изгледа 0особља, добили смо штоф за летње униформе, без прибора. Берберница7 Не, још је нисмо остварили, немамо локала.
За лоше стање саобраћаја крива је У многоме ранија управа предузећа, Целокупан рад пао је на друга Давидовића, који није могао да стигме свуда. Као потврда овоме може најбоље да послужи пример трамвајских кола у промету. У 1948 години било је у саобраћају преко 70 кола, док данас, захваљујући чињеници да У току 1949 тодине није саобраћа свега око 40 трамвајских кола, С обзиром на све то, напори, које треба да учинимо, су велики и само узајамним радом и разумевањем можемо постићи пун успех"
ж
Ове изјаве јасно говоре да су Повереништво саобраћаја Извршног одбора Народног одбора и управе Градског саобраћајног предузећа, схватили важност недостатака. Али, то није довољно, Потребно је без одлагања предузети све могуће мере (оспособити берберницу, прибавити прибор, поставити табле) да се у Београду оствари онакав саобраћај какав то Београд, као главни град социјалистичке Југославије, захтева.
м, Васић
зећа, постоји још 12 приватних радио“ ница за производњу сода-воде, Сва ова предузећа производе дневио око 15.000 литара года-воде, Међутим, могло би се поставити питање да ли су ова предузећа у стању да, у оквиру својих могућности, мовећају производњу“
Јесу. Из разговора са управником предузећа за производњу сода-воде и безалкохолних пића Народног одбора Трећег рејона сазнали смо да се капацитет машина користи само за 30 од сто, Што практично значи да уместо да предузеће промзвепе 15.000 литара дневно сода-воде, оно производи само 5.000 литара. Истипа, ово педовољно коришћење правда се разним објективним" тешкоћама, као: недостатком струје, нередовним снабдевањем угљеном киселином, малим бројем превозних средстава, недовољним бројем радника и још неким мање и више прихватљивим разлозима,
да ли су ово стварно тако непремостиве препреке, да се не могу отклонити7 Да ли претстављају кочницу у производњи и расподели сода-воде7
Сматрамо да нису, Оне су пре последица недовољног интересовања и улорности руководства предузећа и админи“ стративно-сперативнот руководиоца. Зашто рад на производњи сода-воде у 0овом предузећу мора да се одвија само у једној смемит Зашто се не би ортанизовале две, па и више смена у летњим месецима, кад за то постоје могућности Ако је у питању квота радне снаге, могла би се и она повисити, јер је израчуната према садашњем стању у предузећу, Веропатно, није се знало да се машине користе само за 30 од сто!
Што се тиче броја превозних средстава и ту би се могло нешто урадити. Зашто се не би склопили уговори са још неким транспортним предузећем, а не само са транспортним предузећем ТреЋег рејона2 А када би се ови недостаци уклонили и још по нешто поправило, постигао би се двојаки ефекат: прво, сода би се брже разносила и већи број бифеа, кафана и ресторана био би редовно снабдевен; друго, амбалажа би се брзо враћала натраг у предузеће, где би се пунила и не би долазило до застоја У раду.
Посебно питање претставља амбалажа. Истина је да сифона, свих врста, нема
У промету у довољним количинама, Али,
. зато амбалажа многих приватних про-
извођача сода-воде, који сада не раде,
стоји неискоришћена и разбацана. Затим; набавком потребног материјала, што би се могло учинити са више труда, оправио би се велики број сифона,
(==
У
ЦЕНТРАЛИЗАМ ЈЕ У _ МНОГОМЕ СПУТАВАО. КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКА ДРУШТВА
Горанове“ невоље | „[оранов | културно-уметничким _ друш-
и у твима узима предах за нову сезону, после грозничавих напора" пред фестивале и такмичења, У крткој паузи што сада траје скоро у свим секцијама, имамо добру прилику да хладно размислимо о свим грешкама досадашњег рада, да от“ кријемо кочницу самоиницијативе, неправилности у управљању друштвима, слабости управа и тако даље. А о грешкама треба више раз= мишљати него о успесима, јер имају чудну особину понављања. „Горан" можда није једино друштво У коме је владала прилична анархија, али је сигурно у томе први, па ћемо отпочети с њим.
Крајем прошле године бирана је нова управа, У Месном одбору и У Месном синдикалном већу владало је мишљење да треба у управу Уувести нове, младе људе. И пошло се по синдикалној линији. У управу је изабрано седам — осам нових људи који су се истицали у својим подружвницама, али који нису имали никакве претставе о једном културно-уметничком друштву, а ни+ су их ни до данас добили. Они су сачињавали већину управе. Али, нити су они познавали чланство, нити је оно знало за њих. Због лабаве управе и размимдилажења, која су се све чешће појављивала, брига о појединим секцијама препуштена је самом чланству секције. Чланови друштва убрзо су изгубили поверење у управу, која је често доносила одлуке (без сагласности чланова, па чак ни не обавештавајући их о њима. А није било ретко да ни већи део управе није
летње дане, када се у свим
знао ко доноси одлуке. Мноте су донете „одозго". Ни најпожртвованије залагање
Чамерника и Богдановића, најактивнијих чланова управе, није могло да спречи расуло, што је све више обузимало друштво. Чамерник се очински бринуо о члановима и стишавао њихова оправдана негодовања. Али он је често био на путу. Убрзо се одражава и неодговорно управљање инвентаром и имовином. Ништа у „Горану" није могло да се закључа, а новчане позајмице, даване на одобрење претседника, ни од данас нису враћене. Услед ове неповезаности на сам дан фестивала синдикалних културно-у“ метничких друштава, дошао је У питање наступ „Горана", јер – се нико није бринуо о реквизитима.
Категорички и оправдани захтев чланова да се сазове ванредна скупштина, био је неминован, али, ево, већ више од три месеца и неостварен. Она се стално олдлагала. И шта се даље догађало Драмска секција „Горана" прерасла је у по“ зориште, Чланови драме пронели су глас да се по одлуци Месног синдикалног већа драмска секција растура тамо где се формира – позориште, Тако „Горан“ данас нема драмску секцију! Аматери из позоришта однели су без одобрења управе кожну клуб-тарнитуру и око сто килограма фарбе. Пре неки дан из просторија је нестао пијанино. Управа и чланство претпостављају да су га однели чланови позоришта, али нису сигурни. Тај пијанино је био користан и једино потребан хору, који га је лако могао преносити за своје приредбе, Ко је за то одговоран у друштву, то нико не зна.
Значи, у ,„ Горану" се могло радити шта је ко хтео, само ако је рекао да се с тим слаже Месно синдикално веће, Месни одбор или претседник Стричевић, иако овај често није ни знао за многе „своје одлуке". То, даље значи, да је чланство у „Горану" тако васпитавано да постоји нешто „одозго“ што је моћније од њега. У таквој атмосфери није преступник увек ни морао да објашњава своје поступке, јер се због сталне сличне праксе претпостављало да то сигурно „неко" зна.
КАЈСО СЕ КАЖЕ 02 00 пио
Активиста или активист _—
ВИМА нам је довољно познато шта реч значи, Она је постала год актив, активан и слично, па има и више других сродних речи.
Код нас се много греши у говору и у писму многих страних речи, о+ собито ако је реч слична својим постанком речима активиста-активист. Код нас је утврђено да треба узимати само облик активист. Како има доста таквих именица, ми ћемо само магласити да ће нас здраво језичко осећање упутити кад се колебамо, Покушајмо да од тих именица направимо множину, да их у реченици употребимо у множини, имаћемо: Наши активисти су по знати у нашем граду, Неће се рећи: Наше активисте су... Кад је, дакле, множина активисти исто као прсти, имаћемо и једнину која одговара множини. Имамо именицу прст, множина је прсти; активист — активисти, Такве су најчешће речи: демократ, комунист, марксист, лењинист, капиталист, фашист, балист, садист, телефонист, телеграфист, гардист и сличио, Од свих тих и сличних речи множина је само; демократи, комунисти, марксисти, капиталасти, фрашисти, балисти, садисти, телефонисти, телеграфисти, гардисти и слично. То је најлакше проверити
ако се те речи употребе у множи-
ни, Иако ћемо врло често чути и од школованих људи да кажу: Он је демократа, комуниста; Он је познат марксиста; Она је први телефониста, и слично, ипак у множини неће бити: Они су демократе, комунисте; Они су познате марксисте; Оне су прве телефомисте и слично, него само; Они су комунисти, марксисти, телефонисти и слично. Још ћемо лакше запазити ако те именице узмемоу множини у служби подмета (субјекта) у реченици, На пример; нисмо ситурми како ћемо рећи — комунисте су дошле или комунисте су дошли, Није добро ни једно ни друго, Правилно је само: Комунисти су дошли. А облик комунисти постао је од облика једнине комунист, Од облика комуниста била би множина ромунисте, А кад би био псдмет комунисте, прирсок би се према њему управљао, па бисмо имали: комунисте су дошле. Али се тако не каже.
Треба, дакле, од комунист градити множину комунисти, а према тим се облицима управља и прирок и други додаци, па имамо: комуни“ сти су дошли; то су рекли сви прави марксисти; наши су телефонисти вредни и слично, Отуд је већ јасно _ да треба и једнину узимати само: гардист, телеграфист, фашист и слично. ка.