20. oktobar

___КОМЕ_ДА_КСЕ_МАЛЕ __РАЂАНИ ЗБОГ НЕ _РЕДА_НА_ПИЈАЦАМА

| Пе у пау О зависи, поред “: , и на њ да као и од добре организације. пешке: вања. Међутим, искуства из досадашњег | рада пијаца У Београду показују да на њима није било ни реда, ни добре ортанизације посла. Одговорност за овако стање сносе Управе пијаца, јер још ЕРЕ неозбиљно схватају своју дужност и не предузимају потребне мере за отклањање многих пропуста и недостатака који су свакодневна појава. Да би св стања на пијацама побољшало, Управа за пијачну трговину издала је упутства за рад, Забрањена је продаја робе вав тезге, као и њено излагање на тротоару. Остало је још да се. ова улутства спроведу У дело; а како је ово учињено показује изглед многих београдских пијаца. На Каленићевој пијаци, Зеленом Венцу и другим, могу се видети читава брда паприка, парадајза и друге робе наслатане по земљи. Велики редови сељака са многобројним корпама пуних грожђа, јабука и другог воћа и поврћа, заузимају најпрометнија места. Роба се излаже по пролазима и стазама, и тако се ствара гужва и омета правилно кретање грађана. поједини сељаци, који продају ракију и друго пиће, опију се по некад и још више ометају ред на пијаци. Продавачко особље некултурно се односи лрема грађанима, Често се објашњава, не дозвољава да се роба при куповини одабере, тако да су грађани приморани да се жале. Међутим, то није увек могуће учинити, јер У таквим случајевима никога од руководилаца пијаца нема на месту, а грађанима једино остаје да приме и ону робу која својим жвалитетом не задовољава. С обзиром да се овакви случајеви врло често понављају на свим пијацама, требало би омогућити грађанима да се жале и потража заштиту руководилаца пијаца,

Капацитети радионице за прање рубља стоте неискоришћени

д“ би се живот у великом граду одвијао несметано, да би грађани могли једноставмије и мирније да задовољаваЈу дневне потребе, постоји низ установа, предузећа и малих радионица које то обезбеђују, Међу њима се налазе и радионице за прање и пеглање рубља које су изгледа недовољно популарне код грађана. Е Могли бисмо да почнемо од места где се перионице налазе, Скоро све приватне запоселе су маде просторије. Државне радионице овим се не задовољавају. Народни одбори обично траже од градских стачбених власти велике простодрије за периснице, па пошто их или нема, или су потребни за нешто друго проблем остаје нерешен. Приватници, међутим, у највећем броју случајева, поред примаонице имају само вешерниду. Ради тога локал у коме се прима рубљев служи и за пеглање, У нашој ситуацији, кад још нема довољно локала ово је корисно и практично решење, Државне периснице не налазе се на прометним местима, Народни одбор Трећег рејона има велику перионицу у Мишарској улици. Али, ма жалост, грађани ја једва могу наћи. Треба завирити У | сваку кућу, загледати кроз капије — јер примаоница нема никакву фирму нити ма какво обележје. Излог је такође празан. А мала Мишарска улица скоро увек је пуста, иако је у центру града. Ппримаоницу је требало отворити на неком згоднијем месту. Пети рејонима у Улици Димитрија Туцовића такође велику перионицу, Међутим, и она није искоришћена углавном ради тота што нема витла локала за нримање веша у живљим улицама. пошто Шовереништво Народног здравља града Београда има могућност да за перионицу у Заводу за социјално осигурање набави казан, требало би да то што з пре уради. На тај начин оспособила би се велика радисница искључиво з% здравствене установе, а растеретиле оне које су за њих досад радиле Перионице ТреЋег м Петог рејона раде са 50 од сто капамитета, јер не приме онопико рубља колико могу да оперу. Разлог је опет то штто немају довољно радњи за примање рубља у прометним улицама. Требало би У најскорије време отворити за то нове локале (који могу да буду и сасвим мали) јер се рубље у њима неће дуто задржавати. Дом ученика Трећег рејона У Московској улице има перионицу која од ослобођења до данас стоји неискоришћена. Сад се ради на њеном оспособљавању. > Жада би се надлежни више заинљлересовали за овај лроблем, који изгледа ситан, али је веома важан, помогло би са да у зимским данима грађани, установе и интернати располажу чистим рубљем и вешом,

Лепа иницијатива

__ „Механизовани“ чистач улице

Пре краћег времена на Белевару Црвене армије појавила се јед“ на 'новина, На иницијативу Комуналног отсека Шетог рејона. од старих делова направљен је трицикл, у коме су уграђена два лимена сандука за отпатке. „Моторизовани“ чистач, вожњом кроз живље улице, чисти разне отпатке, 0пало лишће и осталу нечистоћу. Његов посао је много лакши од рада осталих чистача који пред 6с0бом гурају колица. Оваквим чишћењем уштеди се и " времену, јер „моторизовани“ може да замени пет обичних чистача. У досадашњем начину чишћења, од 8 часова рада, свега три су ефективна, док пет отпада на гурање колица, Међутим, код овога је учинак много већи. јер се добије у брзини превоза, _

ПШохвалан је пример Шетог рејона, јер увођењем практичне и корисне новине доприноси се бољем и савременијем чишћењу _ улица. То је делић бриге у акпији за 60ље уређење града»

Наш лист је већ писао ла венцу „јЈугопетрол" почео да тр ко како слика показује

е код парка на топличином Зи бензинеку станицу. Ова-

„градилиште“ је ста

| За боље чубање станбених зграда

новим становима највећа оштећења

аи лао и благовремено решење станбеног питања у Београду тесно је везано са подизањем животног стандарда наших људи. Обезбедити добре станбене услове хиљадама грађана није ни лако ни једноставно. За релативно кратко ПРЕ велики број трудбеника, који у били без стана или чији станбени услови нису одговарали степену а нашег друштва, добио је нове с ређе најмодернијим Станови су у првом реду намењени радним људима. Они их морају сматрати и чувати као своју имовину. Морају спречавати свако

уништавање и демолирање. Међу-_

тим ово није увек случај. Захваљујући неодговорном понашању појединих станара многе инсталације У тек доврше лим зградама су уништене, каде и клозетске шоље полупане, славине на чесмама поломљене и затворене, паркет извађен и упропашћен, прозори полупани а врата и зидови ишарани рупама од ексера. "(Фасаде павиљона по свом садашњем _ изгледу не остављају утисак скоро завршених зграда. За овакво стање криви су станари који неће или не желе да схвате да је то народна имовина и да је не само треба користити већ и чувати.

Наш лист покреће анкету у ко јој треба да учествују сви грађани, а нарочито станари и кућни савети новосаграђених станбених колонија, жоји ће запажањем грешака и недостатака да установе ко је криви

изношењем примера допринесу да

· се ови пропусти на најбољи начин

отклоне,

Став Повереништва, за станове Извршног одбора Народног одбора Београда,

— Демолирање станова и уништавање инсталација и станбених уређаја редовна је појава у свим ново изграђеним станбеним зградама изјавио је помоћник повереника друг Дамњановић — Чим се зграде ставе под кров иако још нису завршене појединци почињу да се усељавају и на тај начин наносе ве: лику штету незавршеним радовима. Недовршене _ инсталације брзо се кваре тако да се наноси десетострука штета уређајима који се тешко набављају. Исто тако поједине породице у завршеним зградама услед непридржавања прописа о реду и чувању зграда наносе велику штету. У већини станова зидови се буше, врата су ишарана натписима, плочице полупане и разни, уређаји уништени,

Против овог друштвеног зла станбени 'органи воде немилосрдну борбу. До сада је неколико породица због демолирања, исељено из станова а велики број кажњен високим новчаним казнама. Међутим борба против ових штеточина неће имати пун успех докле год грађани са своје стране не пруже станбеним органима пуну подршку. Исто тако велику улогу одиграће кућни савети и предузећа у којима раде ова

Више пажње нућним саветима

уз досадашњег рада кућних савета стечено је искуство о томе како треба ови савети да раде и како треба поставити сталну везу између њих и органа власти. Један од основних задатака У раду кућних савета је чување станбеног Фонда и регулисање станбених односа и кућног реда меЂу станарима. Грађани су на састанцима савета и преко њих износили своје примедбе, жалбе, решавали кућне неслоте у правилној подели станова и друге недостатке у вези ситних поправака станбених зграда и кућњег реда и на тај начин помагали рад народних власти у овоме правцу Досадашњи рад кућних савета у потпуности не задовољава. Један од разлога је и тај што станбени органи по рејонима не узимају у 96зир већину предлога и сугестија које од њих добијају. Услед овога наступила је успаваност у раду

кућних савета. Не узимање у рад.

од стране рејонских станбених органа предлога кућних савета, учинило је да су, они изгубили свој ауторитет, код станара,

Посебно питање претставља избор кућних савета „Услед избора за органе Народног фронта, Народну скупштину и органа власти избори кућних савета одложени су од јануара за април ове године. Међу тим, захваљујући слабим припремама рејонских одбора Народног фронта и њиховом неинтересовању, избори за кућне савете још ни до данас нису одржани у свим рејотима што претставља тежак пропуст. Такође, велику кривицу сносе повереништва за станове рејона која нису озбиљно схватила задатке који се пред њима постављају у вези са изборима кућних савета.

Интересантно је напоменути да су повереници за станове рејона на састанцима у Повереништву за станове Извршног одбора Народног одбора Београда примили обавезу, па чак и сами одређивали рокове за извршење избора кућних савета. Већина се обавезала да ће избори бити завршени до маја ове године Тако на пример, повереник за станове Народног одбора Другог рејо на Стоисављевић лично је дао оба везу и нарочито подвукао како ће се још у априлу завршити са изборима кућних савета на територији Другог рејона. Међутим, у овом редому не само да нису извршени избори кућних савета до одређеног времена, већ је стање и рад савета испод сваке критике. Одговорност“ за вепсститнуте резултате у вези избора кућних савета и њих неуспеха сносе повереници за стаове по рејонима. Недовољна веза и сарадња са секретарима рејонских одбора Фронта и рукото“ цима комисија за локалну привреду и комуналну делатност при редону у многоме је допринела да залаци не буду извршени на време Такође не мању одговорност сносе

јало више месеци, __ граду

о изгледа ка о дим темпом градило, тешко би се ма шта учинило на

лепшем изгледу града а поготову

претставници основних организација Народног фронта, који нису схватили озбиљност ове акције, већ су изборе кућних савета упоредили са свакодневним фронтовским. задацима и укључили у споредна питања. .

лица, која ће путем разних мера спречавати прављење штете и ду“ шманско уништавање народне имовине, Стање у станбенеј колонији У Далматинској улици

О стању појединих павиљона У Далматинској улици наш лист је пре извесног времена писао. Наведени су примери који најречитије говоре о ставу појединаца према народној имовини. Мако је од тада прошло извесно време поједини станари ових зграда нису предузели -ништа да се недостаци уклоне. Стање је остало исто. Прилази зградама још увек претстављају ђубришта иако су — према изјави руководиоца радова — набављени сандуци за ђубре. Фасаде и балкони изгледају сасвим рђаво. |

Иако на тавану постоји простор за сушење веша станари павиљона Г-4 везали су конопце за олук за воду и разуме се одвалили га, Већина подрумских прозора је полупана. У овоме свакако предњаче станари павиљона Г-4 који не само да су полупали стакла, поломили рагастове већ су и развалили зид изнад подрумских прозора. Станари се често жале како су им разне водоводне инсталације запушене. Међутим, када су мајстори развалили зид и прегледали инсталације У стану Зечевића павиљон Г-1 прво степениште, нашли су у водоводним цевима велику количину љуски од кромпира. У стану Милана Радосављевића, павиљон Г-4,4 степениште, плочице у кухињи су полупане и нису пране од усељавања у стан. Паркет је упропашћен у стану породице Симић павиљон Г-4 друго степениште,

Ови примери нису једини и усамљени. У већини станова стање је слично. Они говоре о несавесном понашању појединаца, којима су станови дати на коришћење и који их немилосрдно уништавају.

У забавном парку испод Жаљемегдана е лектрични

Из забавног парка

аутомобили привлаче најжи-

вље интересовање посетилаца. И одрасли и деца радо се забављају возећи ове електричне аутомобиле

По

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ

Специјалне прскалице за поливање паркова

05 дача ће се на Калемегдану

поставити пет комада специјалних механизованих прекалица за вештачке кише за поливање травњака и цвећа. Ово је новина за наше паркове, јер до данас се поливање травњака и цвећа вршило ручно, шмрковима, и дешавало са да један део травњака добије и сувише воде, док други остане скоро неполивен. Увођењем ових прскалица то ће се избећи, јер оне потпуно уједначено натапају травњаке у кругу од око 30 метара. Прекалице су покретне и могу се брзо и лако преносити према потреби са травњака на травњак, Оне се могу исто тако поставити и то нарочито у центрима рундела, а заливање се врши само једноставним пуштањем воде, На Калемегдану ће се, у центрима већих

рундела поставити две прскалице и тамо ће стајати Као стални 06јекти. Први прототип прскалице изрнђен је у испитивачници водомера Градског предузећа Водовод, и то је у исто време први примерак у Београду. Сада је у раду већа серија прскалица које ће се ускоро ставити на расположење свим парковима Београда, Приликом израде ових прскалица уштеђем је материјал за око 20 од сто, пошто су неки делови направљени од јевтинијег материјала,

НИ МАЊИ ОБЈЕКТ — НИ ДУЖА ГРАДЊА

Затим је почето са даљом „изгтрадњом" и ево већ 3 ме-

бензинска станица. Ако би се свеу Бео-

на његовом изграђивању.

омота ивиииминввиниавимививинивиивиимилиовиввинииливииивииивиивииионинив

поп 221 5774,

Шпансра партија

Тегапо м абегпанупот ћепакер-тесц па дезећ #Фађи и Сетталот Ваћоузкот доти Веовгада. Џеакпмем 5и одтжан 15 зерфетрга _атемеску тајзјог БЗепзућ 1 Ктетег, а рођен! зи за геги ћајот 6:4. Ве!: робгојемје — Сгпј бепзућ 1 Ктешег

1. е2—е4, ет—е5; 2. 521—13, 558—с6; · 3. "5, а1—а6; 4. Гђ5—а4, 47—96 (Макпадпа 5фајтсома одђгапа, рохпаћа 1 род птепот »5фет 51езба«); 5. 0—0 (мек! ТеогеНбаг/ ргерогибији Као јасе 5. с2—2д), БЕЗ—16 (Воје је 5. .... 108—е4!; 6. с2—23, рав—#6! а. Ма 6. 52—63 стп1 51 1агао 6. ћл—151); 6. 42—а4, рт—р05; 7. 44:65,

ра1:48+, 506:48; 9. Бад—р3, 10, рел—Е5, 588—е6; 1. Б5р1—2е3,

46:05; 8. 118—86;

" веб:Е5; 12. 813:25, 0—0; 13. 523—45, 516—а7;

ХК

%ало 14. .... 1ев—р7. Ројех џ +екафи оглоМО ПЛАЖА МО ЛА Њ # 2 4:24 Ива 5егат! тај5фог Кој; ви розје оптрбаде и Моуот, бади ва 5уена 16:14, а атлегјеја 1510, 0 о сјиђуатш је Џпекег рођефо ва ве павјо пао рговек пашћ баћфа. Апајатетепо УМКМ роћеде, АтетсЕк: тај-

14. #2—14! 8547—е52 (Војји одргапџ је ргивмећбе ђејотле парад па #абки 17). Ројогај розјећ14 ројфеха сгповна; же “У које ј же 2 277 еРА арене 2. 5 о 27 ДИ ДАМ 22 # : # # ДИ 15, #4:е5, 805:93; | 16. а2:93, раб:е5; 17. 845—е1+, Кив—ћв; 18, БЕђИт+, ТЕВИ7) 19. ти, рев—еб2; 20, Та1:габ! Стп! ргедаје. одгзац газпе ргодикеје ц пат уебип тез та, зуџда зи пази па уеота јак о!|рог. Нојапазк! тајзјог Ропег рођефо је ттајефог бђфајпег за 1912, Џ Веодгади је џпскег дођо шеактиси розје (ебке Богђе ва 14:11, а Њамјапзкј ргуак Казфац! ва 21:18, док је Фгапсизк! уејетајвфог Аг ТатаКкомег ргефгрео рогах за м газтем 139,:169). Буе оуе шфактисе ви рокахаје да тембк! тајзјол Бепзућ 1 Кгетег (фек 58 пајуебћт | парогот изрен 5и Ча Чоби ћепакер-теб и Веокгади, па Коте вџ зфоге рођеац ви РПођгојемје, Кт5и6 | БаЂадоћ, док 5и тета! рознаи Стбсемје 1 риуатеујб, Ј

Јесењи сунчани дани свакодневно ом

огу ћују великом броју страсних пецача да на обалама Саве и дунава стрпљиво чекају лов. На слици; група пецача на обаУ ли дунава

Питање градског зеленила

СРЕЂЕНО ДВОРИШТЕ И БАШТА ДОПРИНЕЋЕ " ХИГИЈЕНСКИМ УСЛОВИМА У ГРАДУ

ОСАДАШЊИ напори да 5209 град добије што више зеленила не остају (6ез резултата. Шумица на Звездари, нови паркови у разним крајевима града, бројни новоуређени скверови, дрвореди, и, најзад, коначно уређење Великог Калемегдана, — све то показује интензивно старање у овом погледу. Међутим, да би озелењавање ишло бржим током, да би се помогла настојања народних власти, а истовремено да би се у тај посао унело више реда, било би потребно да се дворишта и вртови УЗ зграде уреде, раскрче и засаде од“ говарајућим растињем. Највећи број београдских двори“ та (школских, фабричких и при-

н СЉ% | ИИНИЛ ОЗВУЧЕНИ КАЛЕМЕГДАН БЕЗ ПРОГРАМА

|| давно је на Великом Калемегдану инсталирана звучна станица, и ти ме створене могућности посетиоцима да за време одмора н шетње по парку слушају музику и ризне информације о последњим догађајима.

Међутим, липа која рукују станицом нису са довољно озбиљности схватила свој задатак. Тако се дешава, да се, услед тога што не постоји неки утврђе“ ни програм, музика прекида, не објављује се шта се свира, мешају се информације са музиком. Поред тога они који рукују звучником не воде рачуна о јачини звука, тако да се често мувика не чује, а речи са звучника уопште не разумеју.

Када је већ инсталирана звучна станица, што је свакако веома корисно, требало би у будуће повести више рачуна и уложити више воље и труда да станица одговори својој основној намени — разоноди посетилаца Калемегдана, Било би потребно најпре утврдити програм, а затим на Калемегдану пли негде у центру града тај програм истаћи, како би посетиоци знали шта слушају и шта ће слушати. Поред тога звучна станица Калемегдана могла би да набави неке плоче којима би се у случају паузе Радно Београда употпуњавао програм.

М. Г.

се

ватних) није освежено дрвећем ни шибљем, а камо ли цвећем, иако би се поједини делови бетона могли извадити у циљу овог освежења. Што се тиче постојећих вртова, 0ни су у највише случајева сасвим запуштени. Уколико нису, у њима има много ораха (који нису за град“ ске вртове, јер се јако гранају и засењују велике просторе) и разног воћа, које није погодно засађивати међу зградама. Велика већина засађених воћака развија се готово без икакве неге, тако да су прави извори опасних паразитних гљивица и штетних инсеката, који се множе и угрожавају и остало воће у околини. Осим тога, мало је доброг украсног шибља и цвећа, а исто тако и собног цвећа.

Такво стање не би више требало да остане, поготову не у време када се улажу напори да се наш град уреди, очисти и улешша, и поготову не с обзиром на могућности које нам стоје на расположењу.

Шта би требало урадити: Пре свега, искрчити сва сува полусува и претерано закржљала дрвета и на тај начин уклонити легла пара. зита и штетних инсеката. Набавку садница, шибља и цвећа не треба вршити код приватника који продају лош расад, већ из градских стаклара и расадника, Сађење воћ= них садница вршити само ујесен, а не упролеће, јер је то много ље по напредак садница, Попула• рисати потребу гајења воћа, птибља и цвећа.

Поред овог, треба повести озбиљ-

„ну бригу да се сва школска и фа-

бричка дворишта засаде са што више доброг зеленила,

Оно чега у Београду има мало, а што је погодно садити и као украсно и као корисно, то су: малина, огрозд, рибизла и јагоде. Плодови ових воћних врста нису погодни за транспорт, па их је добро имати У самом граду.

Било би добро да се Градски расадник постара да припреми доста добрих садница, нарочито за дворишта и вртове, а потом, путем ма“ совних организација, повести широку кампању да се уради све могуће, како би се корисно засадио сваки простор у граду, што би дало, већ после кратког времена, добрих

резултата. Др. Д. С.

ер

„Успед недостатана зимсних сала многа друштва ће преко зиме престати са радом

ОЛАСКОМ зимских дана један од Д зажвих проблема У раду фискултурника јесте недостатак фискултурних дворана. Број спортиста и чланова гимнастичких друштава за последње две године повећао се пет пута, а за исто то време изграђено је свега неколико нових дворана, које ни_из далека не могу да задовоље потребе. Недостатак се највише осећа код спортиста, јер је рад гимнастичких друштава у дворанама за сада решен, мада не потпуно. Много су допринеле нове дворане, које су ове године дате на употребу тимнастичкој организацији: у Дому културе „Браћа Стаменковић" на Карабурми, у новој згради Седме мушке гимназије и у недавно довршеном Дому културв Седмог рејона. Привремено су без дворана Гимнастичко друштво Четвртог рејона и Гимнастичко друштва „Партизан" из Трећег рејона, али постоје могућности да се сале и за њих обезбеде. Међутим, зимски рад спортских дру“ штава прилично ја отежан, а за већину мањих друштава и потпуно немогућ. Ради се о спортовима који су директно везани за дворане: кошарка, одбојка, бокс и рвање, као и кондициони тренинзи атлетичара, футбалера, рукометаша и других. Све боксерске и рвачке секција и клубови имају просторије У којима активно раде, док за кошарку и одбојку, осим дворане ДИЧ-а, не постоји ни једна друга. У дворани ДИсР-а, иако је била заузета за наставу студената, ипак су прошле зиме одржавана многа такмичења, од којих и нека међународна. Због малог простора за пу-“ блику, такмичења је пратио незнатан број љубитеља. Поред тога, тренирало се у Првој мушкој гимназији и Економском техникуму, док су Железничар и Раднички радили у својим дворанама. Петнаест до двадесет друштава радило је У мањим просторијама, а остала су прекидала сваку активност преко зиме. Спортска друштва већ сада треба да предузму све мере око припрема за зимски рад. Постоје могућности да скоро свако друштво пронађе мању или већу просторију у којој могу обављати кондиционе тренинге. То је задатак управа друштава, а У томе треба да их помогне градски одбор ФИСАС-а и спортски одбори. Поједина друштва не треба да наставе са старом праксом упропашћавања дворана и просторија, како је било у Првој мушкој гимназији и Економском техникуму. Друштву, које не би водило бригу око чувања и одржавања дворана, треба забранити рад у њима, а управу позвати на одговорност.

Олакшицу у решавању овог проблема учиниће изградња велике дворане за одбојку, која се подиже на Јужном булевару. То ће бити монтажна зграда, а треба да буде довршена до зиме. Величина дворане потпуно ће одговорити потребама одбојкаша. Иницијативу за изградњу дало је Спортско друштво „РУдар". Ова, и остале дворане и просторије, моћи ће делимично да задовоље потреба спортиста до идуће тодине, када почиње изградња велике фискултурне дворане у Београду.

—_–_љ———

Јеоие ли прима • • •

... да је футбалски подмладак Раковица, захваљујући управи клуба, предао већ три утакмице, због тога што им пису готове регистрације, и ако је за њихово уређење било времена. У исто време омладинци су одиграли три пријатељске утакмице и све три решили У своју корист.

•

... да су кКашаркаши Црвене звезде на првенственој утакмици против партизана у првом полувремену постигли само један кош из игре, а све остале из слободних бацања.

• ,

... да су се спортска друштва Омладинаца и Раднички из Земуна фузионисала у ново друштво Будућност,

•

... да су одбојкаши Поштара предали све утакмице пар-форфе. Разлог је, како они кажу, одлазак претседника секције који је био најбољи члан екипе, Кажу да сада нема ко да их окупи!

•

... да је спортско друштво Градитељ почело са изградњом друштвеног терена код школе Војислава Илића.

•

... да су се три од укупно четири утакмице, колико је одиграно у трећем колу футбалског првенства Београда У Другом разреду, завршиле резултатом ЋЕ р ... да међашње судије на нижеразредним сусретима суде у оделима, Вероватно зато што се Футбалски одбор Београда није потрудио да им набави спортску одећу. 2

мЦ Х

_Е