20. oktobar
Уметничком павиљону на Малом Калемегдану отворена је у недељу изложба слика Миће Поповића. На вернисажи, као и свих каснијих дана изложбене просторије биле су бројно посећене, Не улазећи у то да је интересовање "публике потекло м због тога што је ово прва изложба у новој сезони, самостална и таква на којој пре свих иступа један млади уметник,
_ ван сваке је сумње да одзив треба
приписати пре свега вредностима жојима се она одликује.
Неколико напомена које доносимо уз изложбу Миће Поповића немају претензије да дају оцену његовог стваралаштва, анализу развоја пуног тражења као ни то да полемишу са погледима које је Уметник изнео у поговору свога каталога. Е
Сто шездесет радова, који су Утлавном плод четворогодишњег рада, с изузетком једног мањег броја који датира из ранијих година, (1939—47) значе сами по себи мното. Кад и не би било постигнутих резултата сам тај напор и радни интензитет заслуживали би да се истакну за пример' осталима, младим прегаоцима на пољу ликовног стваралаштва ' Па ипак, није узалудно пичање да ли би изложба била још боља да је Поповић помније извршио избор својих радова, да је изнео само оне за које је и сам убеђен да би га најпотпуније репрезеттовали. Наше је мишљење да би изложба строжим избором само добила, а никако изгубила. Нека платна, као што је на пример акт жене, рађен још У време студија на Акалемији, изложен на једном од највилнијих места у малој сали открио је она слабости'у обради људског акта, којих се Поповић није до краја успео ла ослободи ни касније: несигурност у цртежу. недовољно познавање анатомије и лутање у изналажењу тонских могућности да би се најзад употребила прљава палета, то су мане које ова слика истиче. О неситурности исте врсте говори И „Акт у седећем ставу" из 1950 голине, чист у тону, али бескрван. Зашто је Поповић те радове изнео7 Такође, оштријим _ критеријумом при одабирању акварела, којих је изложио око тридесетак, био би изЖетао да неки његови акварел пејзажи. углавном са мотивом из Карловаца, умање утисак који счи иначе у целини остављају на посматрача. У развојном путу Поповићевог сазревања као уметника истичу се две периоде. Прва, у којој следи француске импресионисте и потсећа на хрватску модерну (Рачића,
—_--АЛМАНове нњиге
издавачког предузећа „НОЛОК“
ТИ ОРЕД дела наших савременихи старијих писаца издавачко предузеЋе „Ново Поколење" поклања велику пажњу издавању иностраних класика и савремених писаца. У овој години план издавања ових књига биће много већи него раније.
Дела страних писаца _ издају две библиотеке, и то библиотека „Светски писци" и библиотека
„Страни писци". Библиотека „Светски писци" има за циљ да штампа најпознатија дела класика светске књижевности, док библиотека „Страни писци" жели да упозна читалачку публику са постигнућима најбољих савремених и г.ностраних писаца. Као допуна ове две велике библиотеке, предузеће „Ново Поколење" почело је да издаје „Малу библиотеку" која обухвата кратка, позната дела западно-европских приповедача. До сада је у издању ове библиотеке изашло шест књига са делима Сервантеса, Верге, Келера, Дикенса, Мопасана и Твена.
Ове године изаћи ће у издању „Светских писаца" ове књиге: „Изабране приповетке" од Тургењева, „Мартин Идн" од Лондона, „Стара продавница реткости" од Дикенса, „Мали Пјер" од Анатола Франса, Збирка приповедака под називом „Верна река" од Стефана Жеромског, „Жак" од Алфонса Додеа и два тома одабраних приповедака Лава Толстоја. Поводом стогодишњице рођења Балзака изаћи ће роман „Шуани". Библиотека „Страни писци" издаће „Звезде гледају с неба" од Кронина и „Сунце над реком Сонга" од напредне кинеске књижевнице Тинг — Линг.
Поред ових дела, која се већ налазв у штампи, предузеће „Ново Поколење" припремило је за иду: Ћу годину велики број превода меЂу којима: избрану прозу Достојевског, „Николу Никлбија" од Дикен-
"са. „Живот у цвећу" од Франса,
„Планинско гнездо" од МаминаСибирјака, „Рођака Понса" од Балзака. „Золтана Карпатија" од Јокаја Мора и избор драма и песама Шилера.
Од савремених дела у припреми су „Синови странца" од америчког писца. Филдинга Берка, „Господар Росе" од филипинског писца. Жака Румена, Приповетке Јордана Јовкова., сатиричне приче Валентина Катајева и „Плава обала" од исландског писца Гудменсона.
Да би се што лакше разумела дела, све књиге су пропраћене опширним предтоворима и коментарима који ће омогућити широкој читалачкој публици да се упозна са животом и радом аутора,
Џнав именима Павиљон |
6 | Уз изложбу слика __Миће Поповића
У
и Две: Мића Поповић;
ПОРТРЕ ДЕЧАКА
Хегедушића), а изражајне могућности тражи од најтамнијих тонова скалом навише, и, друга, у којој свесрдно изналази израз у светлој палети. Из прве периоде карактеристична је композиција „Породица" (у ље на папиру из 1946), портрет из 1943 и, интересантан Као експеримент, аутопортрет из 1942, рађен У Сезановском маниру, сав у комбинацији жуто-фрез-зелених тонова. Слика „Младић са шахом" (година 1947) из те прве, периоде у прелгзу У другу, пуна је психологије којој Мића Поповић тежила што му полази за руком.
То психолошко уобличавање, продирање у карактер човека, једна је од битних карактеристика Поповићевог талента. Она, поред осталог, сведочи о томе да се ради о већ зрелом уметнику који, иако још увек трага за својим сликарским изразом, има снаге да лик уобличи уметнички убедљиво и живо. Од око четрдесет портрета, колико их је изложио нарочито се истичу „Портрет оца", „Сећање на Гоју", „Глава дечака", „Аутопортрет с белом позадином“, „Мала Немица", „Портрет дечака".
На психолошкој основи он показује и ликове својих композиција, не бежећи од тога да композицију слике подреди психолошким моментима (пример за то пружа платно „Грађани“, а делимично и „Критика у пејзажу" с нарочито убедљиво датим ликовима сликара и двеју фигура до њега) Када тај свој принцип психолошке анализе напушта, он упада у манир коме као да је циљ само компоновање боја („Девојка у жутој јакни", „Ле жећи акт" у малој сали),
Мића Поповић је сликар каји има замаха. Да је то тако најбоље сведочи његово досад неизлагано и врло успело платно ,„Задарска лука". сликано, рекло би се, у једном даху, које колоритом дочавара атмосферу северног Приморја. Композиција слике са своје две фигуре дечака који стоје у првом плаву чини складну целину, сттдиозно је дата и говори о могућностима које у сликару леже. О снази његовог талента говоре и уља „Мајка и жена" и „Младић", Његови пејзажи У уљу, са широко захваћеним про. странством неба које он радо наглаша, дају платнима дубину и изазЗивају посебну чар. Слике као што
, су „Птице", „Београд“, „Предео", „Колубара" и, у хонтрастима светла и сенке уље „Шеталиште у Задру" откривају његову љубав и смисао за пејзаж, којима он углавном радо изражава суморност поднебља, дан у оморини „пред олују.
Мића Поповић је сликар од значаја и талента, пун срца за оно што разуме и што му је блиско, али још увек у тражењу себе. У њега треба положити велике наде, а то што је сам отворио своју изложбу свакако не значи да ће у даљим напорима остати препуштен самом себи и непотпомогнут, Бар тако не
би требало да буде М. Радосављевић
а прво истакнемо да је неодре-
ђени глаголски облик (инфинитив) бежати а не бегати. Већ би из тота било јасно како ће бити у наведеним облицима... Према томе бисмо очекивали само бежи!, бежећи и слично. Али нашег читаоца који се осмелио да нас пита о овим облицима буни што чује напоредо и облике побегао, избегли, побегли су, беху побегли и сличмо; Ту се запажа оно карактеристично г које као да је псвукло и сличне случајеве те имгмо и бегај, и бегајући, и они бегају и слично,
Ето, имамо глагол бежати и побећи. Основно је значење заједничко. Али су им неки облици различни. Од бежати имамо једне облихе, од побећи, разбећи се, избећи, прибећи, добећи, одбећи и сличних, дакла сложених глагола свршенога значења, свршеног вида, или како кажемо „тренутних глагола", друге облике.
Ми ћемо напоредо узети карахтеристичне облике који су различни од глагола бежати и побећи, Према сложеном побећи лако је напразити одговарајуће облике.
Тако имамо: 4 , бежим, они беже; побегнем, они побегтну; бежећи; — свог облика мемају свршени глаголи; то је глаголски прилог садашњи, а њега као ни прећашњег несвршенот времена (имперфекта) немају ти глаголи; бежах, они бежаше (пређ. свршено време, аорист); побегох, они побетоше; бежи!, бемжимо!, бежите!; побегни!, побегнимо!; бежао сам, бежали
смо; побегло
мини авионе гвиа пива ввнива бттивава ретривер аликвотни ва навео
иаииииннианининенививининвиннилиниининввииививививиникилиипвмививининининннниимекинизиниивиниииивививино =
АИ А А А А АИ
Бегај или бежи 2 Бзгајући или бежећи 2
отвара се Музеј примењене уметности
У БЕОГРАДУ се врше припреме
за отварање Музеја примењене уметности. У те сврхе Министарство за науку и културу НР Србије откупило је до сада око 130 ретких и скупоцених предмета из области наше и стране примењене уметности. Поред осталих истичу се лепотом један џепни сат турске израде који датира из почетка прошлог века, један велики гоблен који, по талијанском сликару Гвиду Рениу при“ казује „Аурору“, низ скупоцених персијских смирна тепиха, кинески параван и вазе кинеске израде,
У одељку наше примењене уметности предвиђено је да се прикаже развој ове уметничке гране код нас, од доласка Словена на Балканско полуострво па до данашњег модерног занатства и индустрије. Нарочита пажња посветиће се нашем Средњем веку, као и Седамнаестом и Осамнаестом веку, кад је у нашу земљу занатство било на високом ум“тничком нивоу. Систематском прикупљању, сређивању и проучавању предмета приступиће се по оснивању Музеја — како се пред-. виђа на крају ове године. При томе ће се водити рачуна да Музеј добије републички карактер, обзи ром да Загреб већ има свој Музеј, а да ће се исте установе у догледно време отворити.и у седиштима 0сталих народних република. Нацрт Уредбе о оснивању Музеја примењене уметности у Београду налази се сада у Савету за законодавство НР Србије. (
Музеј примењене уметности биће смештен у доњим просторијама конака Кнегиње Љубице. Министарству за.науку и културу 'обезбеђен је посебан кредит за набавку предмета за чију су процену ангажова-
ни наши најпозванији стручњаци.
——— ТРИ ПИОНИРА
Стари су се одужили, а други
фрутм Лепотица из Њу Орлеанса при. пада серијској чисто комерцијалној производњи филмова са наивним и недуховитим садржајем, истоветан са читавим шизом типизираних филмова, који се разликују међу собом само по именима лица и места где се одиграва радња.
Сиже филма је неуверљив, Зар је могуће да се млада хохштаплерка, која је до тада по разним градовима и од разних људи извлачила новац а сада треба да се уда за богатог финансијера, заљуби на први поглед у сиромашног морнара и бежи с њим. Натегнуту, исконструисану радњу не могу да оживе застарели филм-
тмноннневиивиниимвивмимвиимиириннемавимиволимитииеруминивписнивинииииви.
сам, побегли смо;
бежаћу, бежаћемо; побећи ћу, побећи ћемо!
бежао бих, бежали бисмо; побегао бих, побегли бисмо;
бејах бежао, бејасмо бежали; бејах побегао; бејасмо побегли;
ако будем бежао, ако будемо бежали; ако побегнем, зко побегнемо...
И тако даље... Из овога је јасно како ваља говорити и писати, Као мало правило нека нам послужи ово. Ако је глагол с трајним значењем, а сам је глагол прост, тј. не разликујемо у његову склопу и какав предлог додан спреда, онда имамо бежати а не бегати,. Отуд не ваља ни бегај!:, ни бегао сам, ни бетао бих и слично него само бежи: бежао. сам, бежао бих и слично; потом, ако је сложен глагол са свршеним или „тренутним'' значењем, само: побегнем, побегни!, побегао, бих, побегао сам и сличмо
Разуме се, ако је и сложен глагол али је трајног или несвршеног значења или вида, имамо друкчије. Тако од разбегавати, прибегавати и слично имамо само: прибегавам, прибетавамо и слично, дакле као од тлагола прибећи — чува сеоно г (упореди: побећи — побегао; прибетавати — прибегавао и слично).
Трема овоме се с мало више пажње може уочити где је грешка У говору и у писму...
Ел.
АДА ИАТА И ТИТУ у
птишаниннмввивинвенннневвваввввлннле веманиналанннниввавнинневе измоли ваша авва авва пне аи навале нил шина па ан
ожда сам заиста спремио „пуне џепове питања" али у моменту када сам се руковао са Рудолфом Данбаром (једва ако сам успео да обавим обред конвенционалног поздрављања) претурао сам у памети да нађем прво предвиђено пита“ ње. Али пре но што сам поставио питање, добио сам одговор.
— Не брините и ја сам новинар, знам шта вас интересује, наставио је симпатични, насмејани Црнац. Родио сам се у Јужној Америци. Отац ми је апотекар а брат професор социологије у Вашингтону. Студирао сам композицију и дириговање у Њујорку, Паризу, Лајпцигу и Бе чу. Радио сам много али сам се тешко пробио из мноштва талентованих у ред признатих. Касније ди“ риговао сам скоро свим оркестрима у Лондону, Паризу, Хамбургу и другим европским центрима. Берлинском филхармонијом дириговао сам одмах по ослобођењу Берлина од стране Руса. Дириговао сам симфонијским концертима у „Холивуд болу'' који прима 200.000 слушалаца...
— Али... ,
— Знам, чуди вас како Црнац има успеха на Западу. Прибравши се мало, — продужио је лагано, очи“ гледно напрегнут да савлада један мање пријатан део конверзације. У Енглеској макар како талентовани млади диригенти тешко стижу до симфонијског пулта, Не само зато што их има много, због конкуренције, више због затворености високих музичких кругова. А тек Црнцу је то сто пута теже. Црнац може добро да живи, чак изврсно, ако се вешто бави лакрдијашким пословима... циркус, вариете, ревије, или ако је добар спортиста ако забавља своје беле „пријатеље". Али тамо где почиње уметност и култура места нису резервисана за људе моје боје. Ја сам се бавио свим музичким питањима, држао предавања и писао у новинама. Оног дана када је Енглеска заратила са Немачком издао сам књигу о
број инздаћемо ми кад одрастемо.
„ЛЕПОТИЦА ИЗ ЊУ ОРЛЕАНС д“
ски трикови (као ваљање по блату, пад ма сто за време гозбе, преглед руку), који делују на гледаоца пре мучно но комичво. Безсадржајност и духовну ограниченост филма није могао да прикрије спољни сјај Њу Орлеанса из 1900 године, његове бучне раскошне забаве и блиставе тоалете,
Филм „Лепотицу из Њу Орлеанса" је Клер режирао за време свога боравка у Америци. Приликом снимања филма Клер користи своје богато искуство, Он проналази оригинална филмска решења, користећи при том све изражајне мотућности филма. Први кадрови филма снимљени су тако да заинтересују гледаоце. Венчана хаљина која плови ре-
ком буди у гледаоцу слику неког мрачног убиства, а већ следеће слике показују да се радња развија сасвим супротно од онога што је гледалац замислио.
Марлена Дитрих у филму „Лепотица из Њу Орлеанеа"
Марлена Дитрих је дискретном глумом без претеривања дала своју улогу прилично уверљиво. Добра шминка је помотла да се прикрију године славне Марлен, али се осећа да јој, због година у које је зашла, роле заводница више не леже. Треба истаћи и добру глуму Мише Ауера. Мако је његова улога гротескна, ипак се у глуми не осећа извештаченост, Гласом и покретима он је потпуно успео да оствари улогу блазираног ботаташа.
Филм је добро снимљен. Успели су снимци са карневала и из крчме. по техници фотографије види се да је рађен раније, 1941, јер нема оних јаких црних и белих тонова као и оштрине која је карактеристична за савремене америчке филмове,
3.
тихи
Одговорни уредник Драгутин Шолајић, лефон 20-443 • Чековни рачун. 103-903222
Улица Драгослава Јовановића 1-1у • Тео— Поштански фах 752.• штампарија
"БОРБА" — Београд Кардева 3, Рукописи се не враћају
Рудолф Данбар за ди ригентским пултом 1
техници свирања на кларинету. До данас она има осам издања. Па иако само био познат, до диригентског пулта Лондонске Филхармоније могао сам да дођем тек захваљујући самом захтеву публике 1942 године. После првог концерта ишло је лако. Стигли су многи позиви за гостовања. Моје име исписивано је на првим страницама енглеских и америчких листова. Од врло талентованих Црнаца, диригената срећа се осмехнула једино мени. Кад би билс црначког оркестра рађе бих и лакше радио, али то кошта много новаца. Неизводљиво.
— Да ли радите стално са неким оркестром7
— Тешко је наћи стално место. Углавном добијам сваке године позиве из многих земаља. Иначе имам своје станове у Лондону и Паризу, где се највише задржавам. Најчешће наступам са лондонским и париским оркестрима. У својим програмима настојим да успоставим равнотежу између модерне и класичне музике. Од симфоничара најомиљенији су ми Чајковски, Дворжак, Бетовен и Менделсон, чија дела највише изводим. Жао ми је што вам нисам могао, због забуне око слања нота, извести Грент, — Стилову „Афроамеричку симфонију". Коплендов „Мексикански салон" од ма“ ње је музичке вредности а по сво-
јој полиритмици врло компликован, Малобројне пробе са вашим орке“ стром, који је иначе врло добар, нису ми омогућиле да га егзактно из“ ведем.
— Да ли сте присуствовали неком концерту у Београду7
— Осим концерту Пине Кармирели, слушао сам извођење Бетовено“ вог „Фиделиа". Хор је био изврстан. Шеф оркестра добар. Орке. стар хомоген.
— Да ли је у Лондону позната наша музика7
— Ваша музика бива у Лондону
„све познатија. Кендал Тејлор фор-
сира највише ваше – композиторе, Лондонска публика не воли нове ствари и тешко се на њих приви“ кава. Наши музичари труде се да негују вашу музику. Код нас су најпознатији Шулек и Шкерјанец. „Британски савет" такође чини много за популарисање ваше културе уопште,
На растанку, помажући ми да из“ бегнем једно конвенционално питање. Рудолф Данбар скоро је узвикнуо; ~
— У Београду живе дивни људи Свуда гостољубиви и неуобичајено приступачни. Од свих мојих успомена посета Југославији последња ће избледити из сећања. До скорог
виђења! ! - Д Д.
Проблеми сценске опреме...
(О сценографији првих домаћих филмова
д „Славице“ до „Језера“ наша филм-
ска производња приказала нам је
десет умјетничких филмова. За вријеме тог периода од четири године, често се чуло, говорило и писало о потешкоћама око сценарија, о њиховој конструкцији и идеји, садржају и избоРу. Говорило се и писало о режији, редатељу фотографији и сниматељу. Такођер о глумцима и глуми.
0 сценографији, иако есенцијалном елементу, писало се мало, или уопће не. Ради опсежности теме и ограничености простора, ми ћемо, само у скици, да се осврнемо на ову област филмског дјеловања, тим прије, што оно повлачи за собом неколико других исто тако важних проблемских питања — питања квалитете производње, која је са сценографијом и њеном техником везана пр= вом кариком у сложеном ланцу читавог индустриског процеса рада. Прва карика, први ослонац сценографовог рзда на филму је техника, тј. атељерска техничка опрема и занатски, изводилачки кадар, који, ослањајући се, пома» жући се и примјењујући ту технику, ради на реализацији скице, умјетничке сценографове концепције, Другим ријечима, ради ли се слабим сценотехничким средствима, слабим или малим изводилачким кадром мајстора-занатлија, реализација филмског декора бит ће у многоме отежана и скупља.
Што су имали наши сценографи и што је остварено од деветсточетрдесетишесте на овамот Јесмо ли подигли кадар и поправили технички степен рада, јесмо ли се користили техничким унапређењима и искуством напредних западних продукција и — из чега смо учили7 Све су то питања, која су до данас толико сазрела да је потребно ставити их на тапет и једно по једно темељито ријешавати, Нуждан почетак филма у свакој земљи је дјеломично узимање кадра из позоришта, Театер и театерска манира (режија — глума — сценографија) оставља редовно свој траг и на платну. Режија (иако добра) одише често театарским духом; сценографија, је ријетко солидна, кондезована и стварна; глума својим патосом угрожава динамику и ритам цијелог филма.
Ми смо некако брзо и сретно пребо-
љели дјечју болест. Добром (иако се могло и бољом) организацијом занатлија и најнужнијег алата, приступило се пр. вом, а исте године 1946 и другом умјет= ничком филму. Но то још дуго није био стручан, прави филмски рад; за тај још није било довољно техничких средстава, А већ први филмови, захтијевали су бар нека техничка ријешавања.
У нашем првом филму „Славица“ (сцепограф Јанда) са мале искуства, али са много сналажљивости и духа, била је коришћена углавном природна сцено-
. графија тј. амбијенти, објекти нису се
градили у атељеу, већ се духовитом 2 даптацијом _ користио — најприкладнији природни објекат. Тако је са мало измена, тотово без умјетне расвете међу осталим објектима снимљена сцена У објекту „Затвор“ који је врло реално дјеловао. Атељерско снимање сцене на бролу са веслањем, технички је било слабо, лок је техничка сцена у утроби брода (гдје Славица гине) вгло лијепо извелена, снимљена у екстеријеру. -
У филму „Живјеће овај народ“ (сценограф Денић), спена је већ мало реалнија и тролимензионалнија, Средства су додуше, била боља. Партизанска болпипа, Четников стан, Штаб, Јаголина и Петрова соба. све амбијенти у Босни, Солидно и пластично су дјеловали, а напочито колозитна Кућа лјела Илије, Технички теже сцене као Вожња вагона. ријешене су на прихватљив начин, мако су то проблеми често и за индустријске продукције.
Ипак, већина филмова дала је сценографију без веће диференцијације, Тако је спенотрафија „Заставе“ (Жедрински и 'Талеју са стереотипно амбијентираним собама и Партизанским штабом (како је ликтирао сценарио) без неке инвентинпности али у. лоброј реазлизлцији, Сценогтрафски, вредни су природпи калпови у позоришту,
Често пак имамо утисак, да све те 06-
јекте и сценографије изводи један те исти човјек, исти зидар, исти декоратер или столар. Увјек обавезно искошен мансардни кров у сиромашним миљви“ ма, увјек на истом мјесту оштећен зид
У истој фигури, увјек исти климав стол, увјек проблематични _ проспект (рикванд). Ријетко је који филм пока•
зао неким објектом неки оригиналнији, индивидуалнији амбијент, који резултира из студија, загледања и уживљавања у детаље, тражења по градској и периферијској сиромаштини и шароликости, настојања да реално, али умјетнички представи неку средину, из које изби-= ја мирис или смрад, влага, старост, Често ради те сценографове (или редате• љеве) непроживљености или несурадње, имамо заједничке карактеристике умјетничке фактуре разне сценографије, разних продукција, фрапантно сличних и анемичних, У „Причи о фабрици“ (сценограф А. Јосић) имамо (иначе добро) пројектовану фабричку женску свлачионицу, која уместо ла заудара на раднички зној и неопрано рубље, уметнута сцена са фабричким радницама таке дјелује, да више осјећамо мирис тшипра и атмосферу оперетске гардеробе. Док је у истом филму Гартнеров стан врло лијепо конципиран и спада међу најбог ље, Вртаров апартман је стилски мало пребачен и географски не говори у ко= рист филма, У филму „Бесмртна младост“ (сенограф Милин) стан имућнијег београдског трговца има понеке амби-“ јенталне сличности са слабије изведеним станом с кулака Фрање („Језеро“), док је затвор на Бањици као рекон“ струкција добар, У „Језеру“ (Резников) било је технички тежих сцена, Интере» сантно је да су оне боље успеле од дру“ тих, иако их ја пројектирао сликар (32 сцену поплаве у Старом селу, гдје бу-= јица Неретве носи све на што наиђе, изграђено је село у базену купатила •Крсманевић“, у који је пуштена темлерирана вода и „киша“). Добро је погођен Стан свећеника. Дилетантске карактеристике одавала је спенографија филма „Живот је наш“ (Резнико). Готово у свим поставкама, иако је било потеш“ коћа са сретствима, што је у поређењу са сценографским ауторима филма „Бар. ба Жване“ још чудније, јер је ова при лично успелија, тим виште, што је изведена од самих с удената филмске шко= ле, У филму „Софка“ (М. Денић), добре разрађена стилска концепција, умјетничка координација са редатељем, пе дантно издетаљирана реализација и су= радњом сниматеља реалистички донешена слика, претставља сценографски вео• ма успелу реконструкцију, у Којој је доминантан континуирани штимунг кроз цијели филм. Његова се повезаност са добро изабраним, оригиналним екстери“ јерима. сједињује у цијеловитости (сценографија је награђена републичком наградом). Филм На својој земљи“ (М. Кобе и Т. Млакар) оригиналном амби• Лентацијом дао је успјелу сценографску атмосферу, упркос што је то први филм словеначке продукције,
Сценографи су већим дијелом лали бољу квалитету него им је лозвољавао алат. Међутим. како сценограф стоји У срцу произволње, од његових пројеката, од рапионално и економично изведених конструкција. од духовитости и инвен= тивности ријешења овиси коштање слене, која често захтијева високе своте, Бољим алатом, бољим и вишим техничким степеном рада, осјетљиво би појефтиниле филмске градње. А вишим тех• ничким степеном рада, добили би и вити умјетнички ниво филма. Спенографима би, дакле, требало међу првима омогућити да се упознају са оригиналним алатом своје професије. Он је веома компликован и сложен, Захтијека солидан студиј. Рентабилност тога осјетила би се већ у првом филму, гдје су милионске уштеде ако се професионал“ по ради, Наша производња требало би да озбиљно приступи том питању, же“ лимо ли не само појефтинити коштање производње, него и поправити квалитет и тако из занатске прећи на ум!етничку реализацију, о чему не може бити НИ
"товора, лок је»атељерска промзводта 'на
примитивном степену, У. ЈУРКОВИЋ |