20. oktobar
ослобођења Београда
ВАКА годишњица новог празника Београда. непокореног
града, сећа на његове најтеже и најславније дане. Уствари, ти дани су нераздвојни, Слава његова се јављала увек у тешким тренуцима када је историја безмилосно стављала на пробу народ у целини. Никада Београд тој проби историје, мучној и крвавој, која га је некад скупље стајала но друге. није изневерио. Зато му је бурна прошлост као протекли векови и каква узбудљива књига, написана сопственим језиком, насликана дивним примерима херојства и славе. Зато је и природно што је као жижа светле зраке, увек привлачио нове становнике који нису бежали од његове ненаклоњене _мукотрпне судбине. Његови храбри становници су своју судбину везивали за град осећајући је као своју Тако је било и у време турских најезда на Европу, када је Броград стајао као бастион и гранични камен отоманском варварству, тако за време устаничких дана после 1804 и истеривања Турака, Зато и две ратне окупације, оне 1914 м 1941, са мање више истим освајачима „нису његовим рушењем срушиле онај борбени, неугтасли дух. Његову историју и блиставу прошлост прљали су разни издајници народа, а октобарски дани 1944 тек су му омогућили да добије оно место у овом делу Европе и наше земље, које му у суштини и припада. Зато је друг Тито и рекао У свом првом говору после ослобођења града да „Београд, наш
главни град Југославије, тек од са-.
да постаје град свих јужних Словена, град који ће волети сви народи Југославије, град за који су проливали крв сви синови Југославије“. Али рушевине којих је увек било много после сваког ратног напора нису остајале као трајне успомене. Град је после октобарских дана борби и свршетка рата, почео да се нагло и брзо обнавља. Зато су м у сећању свих оних који су се за њега борили, и оних који га знају из дана борби, већ потиснуте слике трагова рата, Као да припадају даљој прошлости дани када су на Булевару Црвене армије горели запаљени немачки топови, у Кнеза Милоша минирани тенкови, а на Теразијама дим и пепео тек утрте ватре која се као пламени језик протезала преко Позоришта, Васином до Универзитета и Калемегдана. Слике тешких уличних борби које су водили наши партизани уз јединице Црвене армије, укрштају се наизменично са сећањима на раздратани дочек којим су грађани поздрављали своје ослободиоце. Београд је тако опет видео своје синове, са браћом из Хрватске, Словеније, Босне, Далмације и других крајева домовине. Он никада неће
Јозо Јанда:; И
,
~
Дј | 2 ЛИМ
заборавити храбре синове совјетсвих народа који су проливали своЈу крв за слободу престонице. Неће заборавити упркос свих вређања које су нанете нашим народима. То је и потврда да никакве шпекулације крвљу храбрих Црвеноармејаца у нечисте империјалистичке циљеве данашњих руководилаца Совјетског Савезни, неће успети.
Београд је видео борце Народно. слободилачке војске неопремљене, снабдевене оним што се од непријатеља сопственим рукама могло отети. Видео их је у даљем налету истеривања окупатора и спремао се као срце већ ослобођене позадине, још док је пламен борбе лизао падине Бежаниске косе. Доцније их је гледао на својим улицама другачије опремљене, чврсто. организова_ не и модерно наоружане, Нова Армија надахнута великом Ослободилачком борбом обезбеђује и Београ. ду сигуран и миран развитак.
Период обнове, за које време је нестало рушевина и разривених улица „уништеног саобраћаја, из строја избачених фабрика. протекао је брзо, а на њега се надовезала плодоносна изградња. Иза рата су остали празни очишћени плацеви и војнички гробови подигнути и чувани топлом и захвалном материнском љубављу, Измењен изглед улица и тргова, нови станбени блокови, Нови Београд на левој обали Саве и сазреле контуре планског подизања града чине живот у њему другим.
Пре рата Београд је имао 320.000 становника. Тај број је у току рата опао на 260.000, да данас прелази 450.000. Од полумилионске цифре град има преко 200000 запослених. Велика предузећа која су већ израсла у Првој петољетки, као што су: „Иво-Лола Рибар", „Александар Ранковић", фабрике лекова и медицинских уређаја, кугличних лежаја и преко 70 проширених индустриских предузећа, изменили су и састав београдског становништва.
Како је само бујан културни живот који је свестрано развила и помогла Партија. Београд је добио два нова позоришта, неколико радничких аматерских, нову Радиостаницу, три велике зграде за домове културе и друге културне установе. Око 30.000 студената 6београдских универзитета из разних крајева наше земље, непрекидно повећава број висококвалификоване социјалистичке интелигенције. Влада и Партија посветила им је пуну бригу и помоћ. Велико Студентско насеље у Новом Београду примиће _ почетком идуће године 2.000 студената, пружајући им највеће удобности за становање и рад. Новостворени научни институти, преуређена велика зграда за заводе и институте Академије наука, знатна материјална средства за истра-
Ши
3 ОСЛОБОЂЕЊА БЕО ГРАДА
бе рате пи
МАРШАЛ ТИТО У СВОМ РАДНОМ КАБИНЕТУ
нити илитаиннЕ пааанај
живачке радове, чине. од Београда значајан научни центар који се необично брзо развија.
Тенерални план развитка Београда чија перспектива захвата период изградње од двадесет година, ствара га градом будућности. Он обухвата и изградњу Новог Београда и старог дела града, исто као им перифериске делове. За' то време треба да се подигну нове жележничке пруге и станице, читав низ нових и да се преуреде постојеће улице. Зеленило и паркови ће се удесетостручити. Градски саобраћај треба да добије нове правце. Нови мостови преко Саве треба чвршће да повежу леву са десном обалом, да споје железничке линије Југа и Севера, Аутопут са Србијом и осталим деловима наше земље. Нови индустриски крајеви у околини града претстављаће засебна насеља, која ће брзи градски саобраћај везивати са Београдом, Читава околина у кругу од педесет километара, са добрим друмским и железничким везама претстављаће такозвани ужи регион Београда. Поједина решења Генералног плана за градске тргове и саобраћајне центре, Теразије, Трг Димитрија Туповића, простор данашње Железничке станице, изградња парка на Тали-Мајдану и великог музеја, већ су дата.
У општим напорима читавог народа да што брже изграде социјалистичко друштво, Београђани су свесни тешкоћа које савлађују. Те, шко наслеђе заосталости оставило је по ослобођењу читав низ нерешених проблема. Бројно огромио повећан град јиш увек нема довољно станова, саобраћаја, паркова и других неопходних комуналних потреба, Учешће омладине на подизању Београда, синова свих наших народа, израз је љубави које су упућене главном граду. Непрекидна брита и помоћ Владе и Партије, као и друга Тита лично, обезбеђују му даље успехе.
Данас су слободни грађани Београда сопствечи управљачи свота свакодневног живота, 'Хиљаду двеста чланова народних одбора и преко хиљаду саветника у разним органима власти то обезбеђују.
Извођење Генералног плана-је У току. Контуре будућег Трга Маркса и Енгелса код зграде Централног комитета КПЈ, већ се виде. Преуређење једног дела Булевара Црвене армије и других улица је завршено. Даље, подизање нових зграда већ се изводи по плану. Та: ко Београд свакога дана добија но. зији изглед, изглед центра социјалистичке изградње. Он је и огледало свеукупне изградње земље, а живот у њему пун стваралачког полета и непрекидног развоја.
Из њега је Централни комитет КПЈ, као што је 1941 тодине позвао народе Југославије да под воћством Партије поведе оружану 6орбу против окупатора, повео пре випије, од две године наше народе У борбу за самосталност земље, а прдревизионизма врхова бирократ“
тив назадног Бољшевичке партије и ских управљача Совјетског Савеза Београд, у заједници са осталим на роцима наше земље, У тој стоји једнодушно. Зато што је за ' његову слободу проливена крв свих наших народа, зато што су светле хертве које су за њу пале, зато што
је главни град луче међународно"
радничког покрета, слободних У чапредних народа: и тежњи у свет; — Федеративне Народне Републи“
ке Југославије, , Д,. ШОЛАЈИЋ.
За бољи рад народних одбора
Реорганизација локалних органа власти
ПОРЕДО са привредним развитком града и проблематиком која се пред њим постављала мењала се и структура Народног одбора града Београда, Разни и обимни проблеми који су се свакодневно наметали, јачање борбе против појава бирократизма, преношење управљања предузећима на промизвођаче преко радничких савета и управних одбора и још много другог, условљавали су стално изналажење новог начина рада, лакшег и непосреднијег руковођења. Закон о народним одборима утвр“ дио је основне организационе фор-
вођена је брига о даљем продубљавању наше социјалистичке _ демократије, о све ширем привлачењу народних маса у управљање, тражене су могућности да се ствара-
лачка иницијатива грађана користи до максимума. Нови предлог одликује се и уклањањем админи-
стративног начина руковођења привредом. Обезбеђено је јачање територијалних органа власти — рејонских одбора и народргних одбора насеља, Низ важних функција прешао је са градских на рејонске одборе. На пример: снабдевање воћем и поврћем, изградња споредних
борби
улица. изношење смећа и тако да“ ље, Избегнуто је руковођење установама и предузећима преко референата, шефова, управника и помоћника и све важније службе ве-
ме, а оставио самим народним одборима да својим статутима утврЂују даљу организацију управног апарата.
Приликом израде новог Статута
АМТИМ та јутра од лишћа и пупња загрљаје чета,
бљесак среће праве,
памтим славолуке
немирне од ружа и мекота шушња, јарболе слободе
ко дигнуте руке!
Октобар, цеста врела од колона... Октобар, сусрет,
суза, прва звезда...
Октобар, песме, кола, свирке, звона, Октобар, крило
повраћеног гњезда!
Октобар, радост на ратишту сваком... Октобар, братство,
руковање трајно...
Октобар, бакља упаљена мраком, небо завичајно!
Памтим та јутра од лишћа и пуцња, загрљај чета,
бљесак праве среће,
памтим славолуке,
од свих лепше, веће!
Памтим,
и све више дража ми је земља,
јер никада нисам
помислити знао,
да ће гласом мутним викати са Кремља, да ће бој порећи
нама што још“нисмо исцелили ране, што још ров'нас реже!
Октобар, слобода мога главног града!
Нек се огњен дигне, нека лаж сажеже!
Памтим та јутра, баш је Срем горео . Беотрад бели
дито, се из мрака.,.
И као увек поносан и смео
повео је војске
простих опанака!
На нашим рукама њихало се сунце, звезде и песме
и све даље, даље
родне су: војске гониле туђина
и заставе — траље! Октобар...
Граде, загрљај ти пружам! Октобар...
Стани! Дигни главу горе!
Јер никада неће облак црн и ружан заклонити зрачне
партизанске зоре!
, 1950
Слободан МАРКОВИЋ
она: пуноважно одлучују но усним“ питањима.
зане су непосредно за повереника, Поред тога, што нови предлог 0безбеђује боље, колективније руковођење, он омогућује Извршном одбору вођење политике у целини и захтева много мањи службенички апарат но што је до сада био потребан. И досад су се у Извршном одбору у више махова вршиле веће или мање промене, а нарочито смањи= вао се број службеника, који се од октобра прошле године до данас смањио за више од половине, а ис“ товремено је обезбеђено много боље, брже и одговорније свршавање послова, У циљу боље координације у раду сродних грана делатности образовани су савети. Да би се ускладио _ рад привредних ресора, предложен је Савет за привредне послове, који ће решавати привред“ не проблеме у оквиру Извршног одбора града Београда. А за регулисање робног промета предвиђен је Савет за промет робом, који сачињавају: претседник Савета, повереник за трговину и снабдевање, повереник за угоститељство, дру“ штвену исхрану и туризам, дирек“ тор Дирекције пољопривредног добра „Панчевачки Рит", директор Дирекције за промет индустриском робом, директор Дирекције за пре мет прехранбеном робом, директор Дирекције прехранбене индустрије и управник Управе за поопривреДу. Досад је производња и продаја хлеба, млека, меса и масноће, снабдевање обућом и текстилом, било У надлежности традских органа, а расподелом су руководили рејони. Да би се обезбедила боља и јевтинија расподела цео овај посао прешао је у надлежност Градског одбора. у
Савет за комупалне послове треба да саобрази рад Повереништва за. комуналне послове, Дирекције путничког саобраћаја, Дирекције за градске паркове, Електричног предузећа и Предузећа за. водовод и канализацију... На тај „начин биће обезбеђено јединствено руковођење по питањима уређења града, комуналних услуга, станбеног. фонда, путничког _ саобраћаја, градских паркова, осветљења и водовода У граду. Новина у предлогу је формирање Дирекције за путнички саобраћај, Повереништво. за „станове, које је преоптерећено расподелом ·станбених просторија, није. у стању да довољно оштро _ постави.'питање борбе за одржавање станбеног фонда у Београду. ;
Ради подизања нивоа ·занатства, које има богате традиције 'у Београду, формирана је'комисија за занатство. Њен је најважнији задатак да помогне развој и. побоље пјање занатства у целини. Неке чисто административне функције по питању занатства прешле: су на рејонске одборе.
Предвиђено је и укидање Повереништва за културу и уметност, за просвету, народно здравље и себцијално старање. На њихово место образоваће се Савети за културу и уметност, просвету, народно здравље и социјално старање, Њима ће руководити. претседници Савета, који су истовремено чланови Извршног одбора, а постојаће и слу-“ жбенички г апарат,
Скоро у свим рејонским одборима формирани су при повереништвима савети'трађана, који“ имају и управне функције, Савети су на многим местима већ грреузели неке послове власти, Око 936 чланова рејонских савета' већ доста зремеизве- _ и“ с у. Би
% У
КМ сазетуздр МАРКОВИЋ
У
М