Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

108

тива поотане н на ,тај начин да ое потпуно уки не неправда у раоподе.ги добара. Зато један ,С>lагИB &Iае не ооећа потребе{’ш Јажшдом.. Ако ми остваримо наш идеал # каже он 9 оамим ~'т ми омо ооцијадизам јчшшш изр^бним* У Марианијевоо дефиницији нашли омо елеменат рада и идеју о томе како ое прихо.ди човекови увећава.ју тшlв. што ое омањују њвгови тр.опшо.ви * У' Анциферовој ведемо да ое иот иче олобода удруживаља По ж породица и наше оеооке задруге требало би да буду кооперативе, затб што су заједнаце за укидање профита.У отрари, то оу природн© заједнжце, док је кооператива федно слободко удружвње* Од акционароког.друпгтва разлЕкује се она само ше, жто њеш чланови не траже никакву до бнт у нођцу што не експло&тшу друге. него еами на овом оопотвбном. благостаку Члацсви кооперативв' једнаки ообом и док у једноом акцжокароком дружтву* Један акцнонар ша у толи ко знше гласова у. колико има в.еђи број акццта* 7 кооперативs ези оу леднаки, з то је пазглавнија кар&ктериотнка свих коопе ратиза. Преиа томе дефиниднЈб је добра., алк је з&з&а доптнити. Н& ипак, порсд сае озоје она јо назјаснж ја- Она је оно шдо је на јважнжје- Кз.л гледамо коопера ти.г-у у ономе што је битко. ш не иожемо да првђемо преко дефиЖарла Ка крају да Непоменемо дефинициЈу американоког економиста Падела ( Р&гвИ), по кс-м-з је кооператива удружење, у коне чланови рукују озојим оопственим радом у обом наЈбоавм интереоу* Па 3 ела ту нарочито шојш на сењаш«© и т ~а нихозе кбоп© ратизе, где је капитал награђен пропорционално учежћу а иокори 'Дћењу- заједничких апарата« Кад пређемо оа таориј© на лракоу, ми ћемр коогернднана предуноћа познати по овим обележјима* 1)« Пррех-Т,O- ,а ■ о кооноратива дајв овојжм чдановкма морућкости да шв& ж&