Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

110

п Пошто омо дали опште црте- кооперативизма, прегледачииА из бада?е земљорадничке кооперативе« Оне оуземљсра дничке и по својој оадржини и по своме оавету* По овојој функ . * цији'оне у главном задовољаваЈу потребе сељака; цела управа на лази се стварно заинтересовани&. Планов|’ су повезани материјал но, не само новчано него и физичш* Они ое позн&ју и живе заје дничк-и, у једном селу. Они морају олo6одћо да се договоре, јер не може се замислити да једжа влаот нареди оељаци да треба донети један закон, по коме ће сваки оељак морати бити члан јед^ ног удружење. То би моада до некле било и паметно, и ако пб на шем охватању кооператива нема овој пун значај, не!ла своју пра ву улогу ако није створена слободним договором, ако није резул тат слободног опоразуна. Има врло различитих кооператива. Ми ћемо покушати да демо једну класификациоу, која ће нао опет дићи над пракоом, па ће мо се пооле опет приближити стварнооти, да види мо како се кооперативе деле и у пракси. Пре' овега, подела би могла бити по форми и по садржини, или фушсцији. По форми, не би смо нашли нак&кве велике разлике. Јер у праву, у главком зна ое шта се хоће оа њима. То није ни приватно предузеће, нкти природна за. н едница. као штоје породжца. Према томе, коопере. тиве ваља делити према сноме жто оне раде.• Ту је разноврсност _ • . вржа. велика и класнфикациза Јв кооператива кој«= раде само з е дан посао. Не може се донети нккаква тачаа распсд л& јер су оне обично мешовите. Имамо кооператива за кредит, за набављаље, за лродају, за производљу. 'У Јапану на пр. 1919 год ине ми сно имали простих задруга за кредит 2895 за набавку 272 за продају■•производа 456, за производау 115, свега 3778 кооператива а знамо међутим да их има свега 15.106. Шта 1е са осталима? Оотале су вац званичне класифик&ције.-Има ксоператнва ко је се баве у исто време и кредитом и набавком и продајом. Таквкх кооператива има 3730, кооператква које ое баве са све че