Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

118

не оонуЗу још три Кад оу га питали шта Хo&.© тшеЈ му је оаовЈр! јаоно било жта ј© хтео: он ј© оа оваје стране, незавионо од Европе, хтео оонивати кооператнве. Гранже, то. оу органииавије, коЈе ће оаке органиаовати берзе и банке, ж које ће оезваке онабдевати и продавати њихове производе. Прека токе то ће бити једна банка, једна набављачка задруга, то ће бити једном речи једна кооператива* Те речи данао можемо охватжти као пророчке, покрет је имао уопеха* 4 водина доцније било ј® преко 30•000 таквид а 1877 год* 3,000.000 чданова у Оеверној Америци* Одмах н©којшко гедина доцније, 1880 год®« ■ч та зграда тако ведичанотвена, каква оамо у Америш мохе да буде скрхала о© и од ље нжшта ниЈв остало« Тако је ова колооална организација створена за 10 год*, али је зато жаједан* пут пропала® Та епока има назив у америчкој иоторијн? в lпоха великих покр©та’г То оу з€*лжки таласи којж пролазе пр©ко ам©“ ричког друштва. Међутзш, дело кооперативнв акдиј© кије пропа-* ло, јер је наотављено у друтој форми. Тако омо видели порекло коопбрацио© у двема разним земљама # Оад би требало да видино каквих ове кооператиза ина у разним зешБама, и према тоне да начнемо студиЈу оамик * 1 ' ■■ ј. кооператива, да видимо шта раде уопште кооперативе* Оне или купују произзоде за овоје чланове, или продају производе евојих чланоза« Оне су жш набављачке (потрошачке) или продајне То оу два глазна типа кооператива, око кјоЈеж ће ое ово ти* Кмамо један нарочнти тип гд@ кооператжзе ниоу чисто тртовачка предузећа. У француској и то је кар&ктержотжчно за ову зешву, оне завиое од сЕндиката, који оу ©кономоке и скоро полжтичке организацнЗ©. Ла би видели развој и надира&е кооперативв, ја ћу ват датж неколико от&тиотичкжк иодатака за Немачку н Ј&пан. У Немачпсој 1890 год. било је 1789. кредапшл ксн онератива, 537 набазљачкил коопер&тжва, 639 за прераду млека, разних кооператива .101» §§ мдааа доцније 1980 год. било ј®