Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

15

извесг-ш људи успели дсгоабити већи или мањи комад зеш»е . или су се примиди да олужв онима који ,је имазу,.Францускн економист Ш*Хид к&жш да, ? нема ни Iедног првдвла на & земљиној површини који није у било у које доба силом оово јен 6д становника који су га држали да би био приграбЈ&ен од освајача,- да Ови нису . осво|или ј,§д_ан предео, да би сами радили на њему. него баш з&то да сами не би морали радити и да би љ.уде ко.lп' радв на том зешlииту своlлм н-ајами. кцима.l у том дш&у су им одузимали с4ободу,ј А мазући за себв. ■ закрнску својину. они%стае.љали евљацима располагање зетол. стим да севаци раде у аихову корист то распдагањв земљом м ♦ кндвЈsанsео6илрадоиивотко и нестуђиво, -затим дсдније кад јс нас-илни осваЈач који ј.е ту овмљу дрхао из било којих ра злога изгубио своју моћ, сељаци коlи су зешу обрађЈгвади лреузели оу зе сасвим У* своју рласт _то ле у неколико речи и.сторијалаграрне евоЈглшЈе V поглвду одо лше. Фе режим. јо-ш нидв потпуно изумро, итонв е само у нашоз зежи; он има трагова и у м-ногим другим звмљама Да и ке говоримо о русити где ;]е тек посде рата нестао, или о Угарској где још постоји; него можемо чак и у самоз пзмачкој да видимо великих грофовђких имања, па к' у самој Енглеск.оз§Једна од најкарактеркстичнијих пој.ава у модерном свету јесте да у само:; ;Iн.глеској, земља пр пр&ву де јуре, припада сва Ураљу то ]е врло занимЈ&ква етвар ла никв у Кнглеској, бар по закону ке коже да каже да з® еопс твеник ;овога или онога оемљидтајер сва земља прилада Кру ни,Солотв еници земке имају лраво држања, док Краљ остаје » једини правни господар Сд врло велике је важноати да тачпо охватите аграрнр односв у прошлости- Пре него што пређемфа саме односе између оних који држе зеш&у и који обрађују зе мљу, ја ћу покушати да Вам изкеоом пред очи о.ну Историјску