Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

отоке за клаве 3 једино их вкдимо у Немачкој (112 кооператиза) кооператива за продају производа живинаротва.јаја и живине 9 би ло је у Америци 15 док у Европк тих кооператива ина више е 7 Нв мачкој у Данској (ту ћемо Допг срести говорећи о овш о-тварима) 5 40<-> 7 Шведокод 200, а у Холандијк 80ф Најзад кооператива з& продају вуне има скоро иокључиво у o једиаеним Америчким Државсока и у Канаду* Т@к у току рата Јављају ое на кооперативнин тржиштима вуне Нова Звдандиј& и Ауотрапкја. Мвђутим глобаж но 1919 год# тех коонератива за продају вуне бидо је у Америци 95 или 66,4% од целокупног броја тих кооттератива на ОБбту, у Еанади 43 или 53« б%* Прена" томе видите да оу Америка ш Канада екоро моноподизовадв за оебе кооперативну прбдаЈу отоке за клање и вуне в Међутим европоке земље које поменули. 'А међу којима прво меото заузима Данок%, квнаов на шгјацу и живину, али се цела њижова трговина упућуЈе ка Јрндонску пнV) јацу Та два. дакта траба добр© забадежитнЈ да зе кооперативнз трговина стоке за кдаље и вуке монополизовака од страно Америке п Енаде, и да ЕвропсЈса ксопаратжвна трговина жиг.инбм и ЏјШ на ова тежи Локдоноксм ТржИжту,. & да гдаођу : врсло кш втл-ама прво место .Дакока. То су чињоннцб, коsф се мОрају ** и... .... д/.-' Т ■' ј виду када ое говори р коопаратнвнс-з продази ■ про■ '4 ■ и звода .=■ * / Акс најпре копитамо ксоперативку продају неоа. зидећемо да је сна у Еврогш врдс одаба. 'Тохословачка ина 14 та квии кооператЕва Енглеока 8 :? Нвмачка раније 132 а данас 138Међутим Сједињене Америчк© Државе су у том погдеду врдб далеко отижде« Ми ћемо покуташи да објаонимо откуда је то да псрод своје ввлике трговине жнта Сједињене Амвричке Државе иш«.јУ ћ зешку трговину меоа* Пре свега вадЕкин в&квЕх шг де на свету нена у Амер?lци ? гаји ое тако многобројка. да. Амержка мозке да испуни први.„уо.дрв продајнв трговине ко* ■ , јш је ! издиаше робо ■ тј ■ робе коју оама оемља

150