Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

гтривилегија, у Француској је изврзтбна као што рекох најрадиБЛд нијво Ноћу 4® августа 1789«год« 9 кад оу у Скупжтини племићж ус тали заједно оа кад оу ое сввчано одрвзда овојих привжлвгжЈа <sио је један од најлепших геотова оу учнњени у човечанотвуо У моменту кад оу видвли да ће ое |их нривелегија морати одрвћи оилом ? они су ое одрекли драговошно« У току идућих година узшнуте оу и друге и друга пр&ва ? као на пр* ратно право, и то без изгакве оштете* Тоје од првкх олучајева кад ј@ оољак оолобођен терета ? кад мује враћена земља без икакв©'оштет©« Затим, оељаци су дугов&ли много новаца. разне дажбине у ш-гури, и да би се и тога оолобо дили* све књиге дуговања биле оу опакене« Један од првих пооло ,ј - - ' № ва рфвулуцнарног з&жонодавца бно је да задовозш захтезе анаржи I ■ чког и кбнобрвативног С&ВВЖТШ& које јф морло бнтн оабиана опа® нсст аа успеке ЈВеволуцијев Први акз. Конотитуакте био де укада“ њ© от&леж&з изједн&чење свих гр&ђака у правима & н&рочито уда зсбин&ма СељаштЕО је већ пре ма каквог законског текота почело овоје оолобођење? палило је власталиноке дворце. швачкало; жх, и одрицало сваку зрсту дадбина е кулука- Тада 1с интервекжоала Констикту&нта и потврдила ова већ отот«, права 9 укннула читав низ Блаотолинокик прав&Слов на оешачксм имаву итдо), црквеии десетак, док је за сва отзарна права проглаоила право сдкупа,., не одређујући ничим виоину ожтете ( Декрет од 11® августа 1789 потпиоан од краља 3 новембра ) Bраво отк.уп& г -ко је је Кокотнтуа нта још неко време, наилазило је на великк от#ор оељ љака* тако да з*е 1768 год Законодавна вкухштина укинула маоу сељачких обавеза без икакве наккаде. док 1793 Еонвент ниде уки нуо сва права влаотелина на кметовокој зеиљкр и сељак поотао пуноправан влаоник вешве коју је обрађивао Држава је са своје отране конфиоковала велики део црквеног имања и емиграндоке зе иље. те з‘е раепродала нојединпима, од којих оу многи били сеља

38