Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

Штж брак и да ов мо&е кретати« Као зажан датум за гврманске народе можвмр узв ти 18р? кад је изашао један пруоки адикт који је дао оло боду з&нимања и слободу наодеђив&њае Поола оу дожде још неке реформе, едикт од 1811^декд^рација од 1816« Оаљацима помогућа■ ■ * . ■ ' но д& се откупе на тај качин што ће један део овоје земља(soуотупити вЛаотелина: у ствари ое оезв&Е претворио у олобод ног мазамЕЈ-гка и влаетелнн у крушог капиталнотичког пооедника зеуиа* Други важан датум # то ј© 7 еоептамбар 18 48 год®, 4 н 7 I .■! | м-гп ’"* ■ ГТГ~Г~ј Ј П7~>~ -.1 п |. - | •ј' ‘ и 5 август 1649#од г кад су се раочиотилн опахиски одкоои Севаци су добили личну олободу и ово ју зешЈ? уколико је већ раније нису аадобили откупо и s и првтворили оа олободне најамзи ке« Отпало је оудство и администрациза, али ја такођ© отпала г свака об&ваза господара« Гооподар низ© зиже д&вао ону зашмгеу, ■ козу ја ранијв давао оаљацима* Око половине 19 века читава јад на маоа људи, који оу дотле били на оалима казавују у варрж, Т жјер више ниоу налазили оне заштите, коlе оу добијали на зеликим добрима властелина 3 Тако оу тк људи били готова индуотриока војска, често на запоолека и незадовот&на. Око године 1848 која к&о што зкате,година револудије у Француској и Оредљоз Звропи, з’едан велики оеооки пролатаризат био ое зећ излио на варошио Пре са за њага нија ни знало., а није ни ногло бнти оличних револуционарних покрета маса ? јер низа могло бити то.ш ко скокдентрисаног незадовољетва* Због тсга су неки пиоци ш сматрали агреарку реформу као зедну зер з‘е она одузвла заштите зедном великом 6 роју сељака Прена томе није се од_ мах могло оа сигуношћу рећи да ли је та реформа учинила зкше добра или зла« У Ауотриз’и, тек 1868 годице утзрђено је свуда начело елободног •каолеђивања* Пре агреарни односи у поје диним покраинама били су врло разноврсни, ма да је феудални

40