Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

ној олободи њвговој неможе бити речи већ и због мира у коме ое налазио још увек велики део руске земље* Реформа је Iббl ,год твк а године 1917 дећиће рвводуција под Керенокш ко ја ће ту реформу дефинитивно да оврш. к&о жто т виде* до ола. кжања сељ&ковог подожаза додази се редовно пооде р&това, ито нарочито кад су неуспешни. 3& времв првога Кримског& рата (18 54) којш оу водиле француеке трупвЈ осетили су руоки вдаотодр шци д& морају да учине нежто за народ* Руске трупе оу дошле у додир са француокЕМ трупама* -Тај додир био је прилично опао&н јвр је са ове стране била олобода 3 а оа оне отране ропотзо^Тад« * оу руоки властодршцЕ ооетшли д& ја једна земља гд« Ј# ропотво неможе да ратује са Једном зенљом где је олобода- Они оу мора* јш да даду извеоне реформвЈ оолободили оу од прилике половину оењачкв земљв* Млз. да додамо одмах* заЈедничка овојнна мира Ј©ш није била такнута<. Тек ја Столжпжнова реформа уопела да п ©крњн-и најзад бошиевичка реформа га ј©, изгледа ћотпуно униш* те Је тако, можда дефинитивно., установа мира првживела своЈе времев 1906 год- 3 оsет после несрећног Јапанокогђј рата, Столшшнова реформа омогућила Је да још један део сељачког нма&а уз известан откуп пређе у приватну &ај©дно са извеоним делом руског мира. У осталом као потзрда онога тт< омо раније реклн, руски мир већ је почео, да се сам крњи* Око 160.000 опжтина било је у којима већ одавно земља неје у ства ри покова била дељека сваке 4. или 5. године- Свеки је гледао да очува онај део који је био добио. Приватна своЈина дакле бе је била уотановљека. Столшшнова рефорна само џе потврдила Iедно фак-тићкр стањв« Еао резултат то реформе .било је отварање 5 1/2 милиона ситн№>ж||вих сапственика . Дугози о стпали и изведена је чх.т&Ђа једна унутт>ашња колонизација којо V -• ■ - "се има захвалити што је до 1914 год позршина од 11 милиона ари била стварно у рукама сазвака = 1917 год. 9 . н&Јвећи део прел

42