Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

82

отзари претечв кооперативизма,. У некlш земљама они делају упоредо са кооперативама* у другим, кооперативе успевају да их з&мене, ако не да их оасвш постиону* У Немачко ј„ исто тако организују се земљораднички поеедниди оеобито као послодавди особито као послодавци.' 1 Пре сввтокога рата B њикове организадије имале оу као једини циљ отадез®бу узајамну помоћ (пруске ћагЛзсћаП-е створио је сам Фридркз ВеЈгаки)* у борбвна оруђа против радника на селу. Кад су о© пак укинула сва огракичења која 6 у отежавала удрулжвања свњачких радкшса 3 почели су.се стварати помоћни поолодавачкж еаввзн, у B даревински Савез немачких аемзворадничкжх ж лунароких поолодавачких организацаја*. Дшб овога Савеза је; заштита вајвднжчких послодавачких интереоа s одржавање добрих однооа нзмеђу послодавада и радника, одбрана од неправичних захтева ових последњих, заотупав© зешБорадничких интереоа црвд властша и у з вмљорадничким коморама, помагањв чланова саввтом и делок приликом радничких покрета за поправљење над\ ница, чланови не омеју узимати у слукбу радник© који су од другог члана отпуштени без повоњног мшшвења, одређивање зајвдничких услова рада у делој зеlПви Ф Број таквих Сазеза износио 1921.год.' Цравенских 28 и 7 земаљских« 4 У Аустрији налазимо кешто слично, али ту оиндикална организација еењака у ствари народна уотанбва, него пре з©дна устакова више полузваничџог карактера. која пе ниче из народа већ долази Савез Поз&опривредника ко« ји је у Аустрији основан 1893. год*, и ииа за цш& не само аа пропаганду, него и ствара чисто прквредан рад, Он има једап Аисекан прогрш који задире у оаме основе државн© политике: не само тражи да буде на равној нози са вароишма него често пута захтева да заповеда и диригује самш државшш пословжмаР, / Тироду се* 1Ш& год., увео у праксу један до тада ш..џхагвттанх закон сд 190В1 год ч ., о обаввашш от&ч&ш задртпа&а."