Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

84

бити код граници или у Пештк* Такође у њкхоззм програму била је забрана барзаиске трговине оа зенљорадничжжм цроизводт:ас ' , $ Поол© рата цраврвдно организовање оељажтва прчиње добијати један коз карактер, и оно даје нагаем времену јадан нарочити печат» ЗбМЈБора,дници почињу увиђати потребу да ое органкзују отал©жки 3 стручно* Они се мало по мало оолобађавају и партикулариотичког дуиа који је обележавао псидологију сељака и од њега чинио је-дан. отатиотички, непо :-личан, коиоервативан и реакционаран едвменат« Рат је прожаопреко позва и оела, и убио је мкого од ранијег анархичког индивкдуализмач Велике буре које оу лрегрмеле преко гдава,•пробудиле оу једно осећање оолидарности о коме раннје ни.lе могло би ■ти речи* То вани не оаио за богате сењаке, који су дакас много СБбониЈИ својих интврвоа,ввћ и за најмање раднике у зешворадњи / ■ којк се нагло почињу-оргавввоваги, нарочито у Франдуокој, Разу мјбиео је, пгто су поовдници земзЕв дошли први до идеј© о организ&цнји: њихоз виши ооциални ниво допулггао им је да се онађу у дружтвеним односима ида виде ово је 'ввтр.ебе.■ ја бС § о затхФз много мањ!4 и они се лакше окушвају у синдикатз и сав©зе: Зато су моглф дићи и до земаљокв или надконалне оргакизаци 4 е у границама читаве јадне државе* Радначка .организатш је на_селу новијег оу датума:' шк управо нема пре почетка н.аше#т века« Жорфб је да им пред.lСoДlречит и поучан "ример различдти?: оиндиката у вароишма. У Немачкоl те организације оу 1909 године добиле политкчко и партаоно обелекЈо социалне демократије, док се,1918 године нису претвориле у хришћанско-социадисгтдчке оиндиката« Н>ихово развијање т је било зрло тегако«- Взлози простора и пскхолошки узроциј” каже Вкаlиеll;, опречавали оу р&звијање синдиката на оелу # » 3емзвораднички радеиицк су раотурени иреко цела државе на шт-