Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

ни, дотле кеото сута агреарнк дају мишљвња о општвм привредним питањимаЈ као што је на пр» пробдом валутеßкоји ее ткче и другкх привредних али ое донзкле тпио и земљорадншса* Да би влада донела правилну осцшухшју Ж шта њу, она ће зб-Штати земЈвораднички оавет г поред осталкх савета и комора* Ја иотичем сву интервенцију земљорадничкик с&вета у законодавству због тога што је улога њикова у тој облаоти вели ка у германским земљшаа. Међутим код нао их нема, илж је улога налшз: шљопривредник организашја уггравс ништ&вна. У К©мачкој нкједан закоискж акт ое на доноси ? док ое не узму отручна мишвења свил пољопривредних комораПитање говљавања, поред псмелитог в&дутног питањ&Ј тагсође ће бкти једно шгтање које се ке односи само на прсизводњу, на пољопривредуЈ иш где ће ос такође узвестк мишњење пољопривредник оавета* Ј Немачкој оу ти оавети оаветодавни органи надвише власти. О&м Жзмачки цар имао де отручЦакегТо су његови дзороки саветнкци Хофрг.ти, којж су лица оа зва њима чисто почаони: отручнаци* професорк Унихерзитета,виђени оопотвешши* То су његовк лични о&ветшци» Нар&вно да ое ти ли чни саветници претвараду чеото пу-та у владике оаветнике, и шхова 'мижљења ое узкмаду у обзир ■ ожоро редовкоЈ, нарочито кад оу израженаколективно, кад не долазе од јбдког одређеног лицаs него кад су та лжца удружена у дедан оапОт, ксди даде отручна мижњења. У овима државама Немачке и ттри рата било де тих оавата®И ако де њихово звање било почаско, ипак оу ош примали извеоне приликом заоедања , приликом путовања, То* <уу бмли у отвари државнн чиновннцк вижега реда« Оно што би могло да с® примети, то Је да у оавету, тих овиж савета, кграо де олучад врло велжку улогу; мислим воља подвдиннх взликаша, препору ке дедног дворанина, па чак и дичне сичатиса владареве. Кеђутим у интересу де само уотанове пољопривредних савета да тн у дћ буду изаб-|ишж по оводод опрлми,& не -гто симчатпдана ксде у, к