Agrarna politika

себржи успех. Ондасе набављају веће количине машина, справа, приплодне стоке или селекционираног семена.ито се раздаје сељацима по цени коштања или сасвим бесплатно. Тако се радило 1929 у Румунији и Бугарској; плугови, бране, култиватори, ваљци, сејалице и млатилице уступане су задругама уз попуст од 20%, а кезадругарима уз попуст од 15%, на трогодишњу отплату. У Совјетској Унији, дељени су трактори и друге машине, нарочито колхозима и задругама.

Код нас, 1929, подељене су велике количкне селекциониране пшенице: ужитарским крајевима, срезови су добили по 100 —200 м. ц. такве пшенпце са Беља, с тим да на јесен сваки сељак врати цсту количпну своје пшенице. Ово се ради у намери да се доцније забрани сејање другог семена. Тако би се добила стандардизована пшеница: само неколико врста, место данашњих 200 врста у Југославији. Исто ће се чинити, рекао је мпнистар Пољопривреде, иса стоком и са живином. Општинама које још не познају боље врсте, даваће се расплодњаци: «народ ће впдети да са истом крмом добије више млека, да је стока гојазнпја, да се брже развија и да се лакше може продати само теле, јер већ кад дође на свет оно може имати 50 кгр., док наше има 15 —20 кгр.» Кад народ то увиди, «онда ћемо поштројити све њихове расплодњаке, а даћемо ове које смо ми добилил) 1 Исто тако, даваће се одабрана јаја запроизводњу живине, или ће се сељацима делити одабрани петлови у замену за њихове, но с тим да ове више не смеју држати: тако се могу добити нокоши које носе по 130 —140 јаја годишње, тешка до 75 гр., и пилиће тешке по 1.5 кгр. за седам недеља, што се видело на осјечкој кзложби.

Награде су згодан мамац за такмичење на изложбама. Оне се употребљавају и иначе. Код нас су награђени на пр. они који су први почели бележити на јајима датум кад су била снесена. Награде се дају и друштвима, у облику помоћи за њихов рад, или ослобођавањем од царина артикала које она увозе, или нижом подвозком тарифом, а доста им је често кад се само упрости поступак око набавке минералних дестилата,кад се ослободе поштарине, или кад им се бесплатно контролише семе, вештачко гнојиво, и т. д.

У Амеркци се дају премије за кзвоз; 21 цент по бзчпелу. Код нас,стварно постоји премија на извоз вина и др. алкохолних пића, пошто на извезене количине држава не наплаћује трошарину, кад се извезе више од 100 хп. Све ове мере за унапређење у много већој мери практикују се у индустрији: индустриалци су организованији и боље умеју да штите своје интересе него пољопривредници, растурени и партикуларисти.

2. Негативне или полициске мере заштићују пољопривреду од штета које јој могу нанети сами људи и животиње, као и разне

1 Изјава др. О. Франгеша на Конгресу привредних комора, 9. септ. 1929.

363

ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ