Agrarna politika

разлика или супротност: две народности или две вере. Задругарство у Чешкој, Пољској, Словенијп, хранило се у великој мери националном и версном борбом са Немцима протестантима. Без ових душевних и емотивних елемената тешко би се објаснио његов тако брз успех и код радника и занатлија. Код сељака, он бп био немогућ и због тога што се, без тпх не-економских момената, не би за задругарство могла загрејатп интелигенција: а како бибез н.е сељади у опште почели да се удружују? Ипак остаје да је задруга једна економска организација , ноја задовољава материалне интересе својих чланова на трима главнпм пољпма: у набављању, у производњи или преради, и у продајн. Заједнички интерес је основнп разлог за удруживање у задругу, и то на првом месту материални, док други моменти долазе само да поткрепе заједницу материалних интереса. Важност ових последњих толика је да некима слика изгледа друкчпја: не служи вера или нација или партија задрузи, већ задруга служи вери, нацији или партпји. Није идеја мамац за задругу, већ је задруга мамац за припадништво вери. Не одржава на пр. у Словенији црква задругу, већ задруга цркву. То је претерано, јер је психолошки нетачно. Људи до свести о заједници у материалним стварима долазе врло касно: економски рационализам је сасвпм нова појава. Ако би материални интересбио јачи од свих других обзира, зашто се још нигдене виде заједничке задруге Србаи Немацау Војводшш,Чеха или Пољакаса Немцима у Чехословачкој и Пољској ? Зашто у Словенији у сваком селу пмапо две задруге исте врсте: једна клерикална, друга лкберална; а негде постоји и засебна социапистичка ? Материални моменат је главни мотив за стварање задруге , али нематериални , идејни елементи су од пресудног значаја за рекрутовање чланова , за њихов полет и дурашност у раду.

Обично се признаје да су задруге корисне установе: учемалељуде штедњи и рачуну, слози и љубави. Једни више наглашавају њихово морално и васпитно дејство; други их сматрају као средство класке одбране; трећи у њима виде ћелије будућег друштвеког реда. Ови г.оследњи сматрају да, поред чисто одбранбеног и консервативног циља, задруге имају и један офансивни и конструктивки: они говоре о кооперативизму, о задружној држави. Против тога схватања се буне присталице данашњег друштвеног поретка: „хоће кооперативе, примећује Шарл Жид, алинећекооперативизам, као средство друштвене обнове.“ Сигурно је да задругарство стоји између капитализма и социализма: по једном ногом је у свакоме, потпуно није ниу једном. Зато га н.ападају са две стране: капиталисти у њему виде авангарду социализма; комунисти га оптужују да шири капиталистички дух својине и штедње. Једни му замерају што буни; други га руже што стишава. Истина је у овоме: задругарство остварујг социализам у оној мери колико ct' то може учинити без револуције.

381

ЗЕМЉОРАДНИЧКН ЗАДРУГЕ