Agrarna politika

«ојачати економски слабе, п помоћи духовно и морално добро чланова». Задруга даје кредит, али она чини впше: учи људе и води их. Зато у њима велика места заузимају учитељ и свештеник.

2. Већега замаха ове задруге су добиле тек кад су се измениле у два гравца: I) специализовале се све више у кредитирању, 2) месне задруге удружиле су се у обласне савезе, и после-створиле централни савез, било саме, било са другим слииним установама у читавој земљи. Најбоља организација ових задруга гзведена јеу Немачкој, отаџбини пољоиривредног кредитног задругарства. После многих перииетија н комбинација, тамо је најзад основана Рајфајзенова Банка А. Д. у Берлину, чијн акционари су искључиво задруге основане на Рајфајзеновим начелима,и чланови угравног и надзорног одбора тих задруга. Једно време су овој банци били придодати и сви послови са робом, али су пред Рат издвојени у засебне заводе. У ову задружну банку притичу све готовине задруга, а она шаље креднте сви.ма који требају новаца. Истн посао ради, и ако нешто друкчије, Царевннски Савез Немачких Пољопривредних Задруга, који има под собом 25 центрачких каса.

Кредитних задруга (пољопривредних) пма у Немачкој свега око 17.000, са мплпон п по чланова. Од тога је већпна организована у Земаљски Савез Пољопр. Задруга и Генерални Савез Рајфајзенових Задруга, док су осталеусиндпкалном Рајхсландбунду или су слободне. Све их је страшно погодпло срозавање марке за време дефлације, алп су се после валутне реформе (1924) нагло опоравпле. Оспм задружнпх савеза, као главни кредитор немачког задругарства појављује се велики државнп завод Пруска Централна Задружна Каса. 31. децембра 1927, она је од задруга потраживала мплпјарду п 150 милиона марака, од чега скоро милпјарда отпада само на кредптне задруге. Чак се може рећи да је ова Централна Каса искључиви кредитор задруга, пошто су њпховп властити капитали минимални: то је најслабија тачка немачког задругарства. Тек у последње време раде оне на стварању већпх капитала одсељачке штедње, или примајући у чланство и саме велепоседнпке. Осим Немачке, земљораднпчке кредптне задруге развпјено су у земљама Средње и Источне Европе, где нпје било добро органпзованих јавних кредитних завода, које немају тако велпку сељачку штедњу као Француска, где, најзад, банкарски кредит није тако јевтпн као у Енглеској и Сједињеним Државама. Нарочпто се истичу земље бпвше Аустроугарске: Чехословачка, Аустрпја, Мађарска, Пољока. Чеси пмају свој тпп кредитне задруге: «кампеличка», по др. Ф. Ц. Кампелику, којп је 1890 почео оснивати запруге по угледу на Рајфајзена. 1899 тих задруга је било 377, а 1925 4052, са скоро 3 милијарде круна

386

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЈБОПРИВРЕДНИКА