Agrarna politika

низма и национализације земљишта), за дељење земље сељацима, за напредну социалну политпку, за равнотежу продуктивних снага у трговинској политици, за учешће у влади, за зздругарство и синдикализам (којима оставља пољопривредну политику (agricole), задржавајући за странку аграрну полнтику (agraire). l Позива све сопственике земље, земљораднике, закупце, наполичаре, пољопривредне раднике, сеоске занатлије Као симпатизере прима и друге становнике села. Главног противника внди у комуннстичкој партпјп, али се служи њеним методом «ћелија» за стварање покрета. Орган је Глас Земље (La voix de la terre), a значка детелина ca четири листа,као п код свих чланова Зелене Интернационале. —• У 8 швајцарских кантона постоје засебне сељачке странке. Циљ им је сачување и појачање средње класе, борба против социалистнчког догматпзма, али не против радничке класе, и против индустриског и трговачког калитализма, за једнакост пољопрпвреде са осталим гранама. Странка има 31 посланика у Народном Савету н 3 у Савету Држава.

Норвешка је још 1811 добила Пољопрпвредну Академију, доцније Удружење земљорадника, а 1910 Лигу земљорадника‘ која на изборима 1917 добпја неколико мандата. 1921 спаја се са другом сељачком странком, и 1924 добија 191.000 гласова, а 1927 26 мантада за сенат а 150 за доњи дом: долази на друго место, после соцпалиста.

У Грчкој, 1925 основана је Консерватпвна аграрна странка, а 1926 се издваја Соцпалистичка аграрна странка. И једна п друга су још сасвпм слабе.

4. Југославија је до 6. јануара 1929 имала неколико сељачких странака, са одређеним сељачким програмом. Пошто је 80% пољопривредна и сељачка земља, све њене странке још увек имају сељачки карактер, бар по масама које гласају за њнх. Стога је значајно да су браћа Радићи стварали политички сељачки покрет пре него што је хрватско сељаштво имало право гласа (1905). У исто време пада први сличан покушај у Србији: Саљачка Слога. Хрватска Сељачка Странка је пре рата имала мало посланика (1, па 3, па 9, па опет 3), а Сељачка Слога је свега један пут имала једнога. У рату, гибање сељака постало је живље. Ослобођење је донело опште право гласа и аграрну реформу. Више него класно-сталешки захтеви сељака у Словенији н Србији, бујале су аграрне тежње кметова и пољопривредних радника у Босни н Војводини, и кључало је социално незадовољство маса у Хрватској. Покрет је био силнији него организација. Али у колико се више удаљавало од рата, аграрна реформа се више

1 Билтен, 1929, стр. 42—62, 141-147.

428

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА