Agrarna politika

И овде се очптује минимализам сељачких маса: «шта је да је», «дај шта даш». Са изузетком Бугарске, где су прплике биле изванредне, те је Земљоделски Савез спасавао државу од расула, од комунизма и од тешких репарација, нигде сељачка странка није дошла на власт сама,нигде није завела своју диктатуру. Сељаци за тим ине чезну: доста им Је учешће у властн. Власт сељаци замишљаЈу као трпезу, за коЈом свако треба по мало да седи.

Ова три елемента земља, новац и власт одређуЈу и њихове мтоде борбе. Све сељачке странке, видели смо, изЈашњавају се против револуције и против сваке диктатуре. То је разумљиво: оне су npoтив авантура, против ризика, против изненађења. Њихов покрет : е лаган и поетупан. Зацело, на дну сељакове душе, нарочито док нема земљу, тиња Један огањ, живи једна тајна жеља, вапи Једна освета... Али то осећање Је хаотично, непрецизно: гласно га ретко признаје, у програм га никад не ставља, и као званичну тактику не одобрава.

Сељачки покрет,поред свих разлика,ипак највише личи на раднички. И Један и други значе цепање од буржоазије. Ова је за себе искорпстила слободу, извојевану после Француске Револуције заједно са радницима и сељацима, а место браства и једнакости установила експлоатацију над њима. Први су се одвоЈили радници: створили су свој класпи покрет и своје класне странке. Онда је изгледало да ће сељаци остати са бужоазијом; социалисти су зато листом били против њих. Тек у новије време, кад су видели да сељачк.а газдинства не пропадају, они су стали да прилазе сељацима, и да се отимају око њихове душе. Из крајње мржње, прешли су у крајњу љубав: прво су нх изЈедначавали са бужоазијом, сада их изједначују са радницима. И једно и друго је погрешно. Сељаци имају свој посебни менталитет, своју психологију, свој привредни и политички програм, своје методе борбе. Све то још није довољно јасно изражено, али постоји. Негде узраднички покрет, негде против њега; овдекао савезник ондекао противник буржоазиЈе, - сељачки покрет већ данас има толико одређену индивидуалност да се с њиммора рачунати. Сељачке масе имају својих посебних одлика: више су истрајне него борбене; бољесууодбрани негоу нападу; скромне су у захтевима, али тврдоглавеу основним циљевима; споре су, али достижне. Сељаци су задовољни и с малим; не воле авантуре, и могу дуго да трпе; компромиснн су и савитљиви. Али они преброде све невоље и надживе све силе: вечни су као Земља и неопходни као Рад. 1

1 Жнв. Балугџић, „Борба око сељакове душе", Срп. Књиж. Гласник, 16 март 1928; D-r Sigismund Gargas, Die Griine Internationale. Халберштат, 1927; D-г France Veber, Idejni lemelji slovanskego agrarizma. Ljubijana, 1927. П. Coрокин, Идеологија аграризма. Загреб, 1924 и наше чланке у Раду, 1926,1927,1928.

432

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА