Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ова два мишљења о природи и карактеру упоредног права обично се супротстављају једно другом, jep се и основице њиховог формулисања (новина резултата, одн. посебност и самосталност предмета) супротстављају једна другој од стране досадашњих заступника једног и другог становишта. Међутим, овакво поступайте не чини нам се потпуно правилно. Погледајмо најпре проблематику самих основа на којима се заснивају ова два гледишта: да ли су њихове полазне поставке потпуно тачне.

Неоспорно je да je специфичност предмета основни критеријум систематизације наука и у наукама. Сваком посебном предмету, чија je самосталност одређена по једном заједничком критеријуму (21), треба да одговара посебна наука, одн. конкретно (22) за предмет нашег посматрања, посебна грана права и правке науке. Међутим, маколико да je та основна полазна поставка тачна, она je то само у основи и у принципу. Појава извесних специфичности у оквиру једног те истог предмета доводи до издвајања појединих делова у систему права и правних наука, и то делова који —■ иако стварно изведених добијају исти значај и положа) као и они делови из којих су они изведени (например трговачко право у односу на грађанско). То већ претставља изузетак који се, у односу на полазни критеријум, чини при одређивању делова система права и правке науке. Но с друге стране сам начин приступања праву, као таквом или појединим проблемима, може да доведе до таквих нових резултата да се они формирају као посебна целина добијајући посебно и самостално место у систему правних наука (не и позитивног права сваке поједине државе). Такав je, например, случај са општом теоријом права и, по нашем мишљењу, са филозофијом права. Ове две, мислимо неспорно правне дисциплине са характером самосталних правних наука, немају у крајњој линији никакав „свој”, нови и самостални предмет проучавања који не би био већ предмет проучавања неке од постојећих грана права и правне науке. Али начин на који општа теорија права и филозофија права прилазе тим предметима je специфичан, и он je довољан да их учини самосталним правним дисциплинама, да им да посебно и паралелно место поред других грана правне науке. Отуда сам начин, облик прилажегьа проблемима, нарочито онда ако се он односи на проблеме заједничке већем броју правних грана или на проблеме макар и у истој грани заједничке већем броју права разних држава, доводи до такве специфичности у једној области правне

(21) При чему тај критеријум није увек по својоЈ ширини исти, тако да се на чшъеници његове ширине заснива разрађеност зграде научног система као целине и сваке поједине науке као самосталног дела у оквиру те целине.

(22) Разуме се у односу на целину система наука, али join увек генерално и уопштено у односу на право као самосталан део тога система.