Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

235

који ce састоји y стављању y једну хсутију, од стране сваког предузећа, анонимних пријава; најважнија од њих могу, по вољи, давати у одломцима њихове пријпве, да би избегли да буду лако идентификована“ (с. 44 —45). Што се тиче трећег аргумента отсуство интервенције у привреди аутор ставља следећи приговор: држави, иако не интервенише у привреди потребив су статистике да би могла оправдати своју пасивност у економској области и да би се могла бранити од тражегьа заинтересованих привредника; да би створила опште оквире у којима се крећу индивидуалне делатности; да би могла увести порезе на приходе предузећа и појединаца и да би могла водити трговинске преговоре са страним државама; да je статистика неопходна у монополском, етатистичком режиму из два разлога: први je разлог: отсуство аутоматског механизма цена услед чега се статистика намеће, други je разлог: неопходност статистике у диригованх/ј економској политици. У другом делу статистичка документации а и њена вредност код прикупљања података аутор изучава проблем централизације и децентрализације органа статистичке службе: добре стране једне и друге и мехдовити, француски систем; главке изворе статистичке документације; општа начела статистичке нотације и методе прикупльаньа података и централизацију опсервација; старе и скорашње резултате; контролу извора, узроке грешака приликом скупљања података; објективне и субјективне тешкоће код пописивача и информатора и приликом упоређивања статистичких података и контроле резултата; груписање по серијама и методе статистичкога претстављања, табеле и графиконе и класификацију графикона. У трећем делу статистичка техника аутор изучава статистичку анализу и њена средства: рад на упрошћавању који ce обавља путем „средина“ (аритметичке: просте и пондерисане, геометриске, медијане и модуса), рад на прецизирању (симетрија, дисиметрија и дисперсија) и рад на дисоцијацији; разне врсте варијација: случајне, сезонске, цикличке и дуготрајне и техника рада на дисоцијацији; затим статистичко упоређивање: варијација (корелација и зависност) и величина (регресија); најзад статистичко предвиђање и то са теориског аспекта: могућности предвиђања, врсте предвиђања (статистичка и економска предвиђања, аутоматска предвиђања и економска диј агностика), еволуција метода предвиђања; са техничког аспекта: покушаји пре рата и зачетци статистике, метода генералног индекса, методе „барометра“, чисто статистичка метода института у Харварду и метода релација функција Вагемана, системи предвиђања у модерној екбномској науци (комплексна историска метода Ъезсиге-а, економска диј агностика Sauvy-a и методе „модела“ Hansen, Samuelson, Kaldor, Lundberg, Tinbergen, Vincent). Аутор у свои раду доноси закључак у погледу употребе математике у статистики и у погледу статистичке службе. У заюьучхсу у погледу употребе математике у статистици он истине да се у првој фази свог развитка статистика састојала у прикупљању података и израчунавању средњих вредности и индекса, те није постојала опасност да се изгуби додир са стварношћу. У другој фази свог развитка статистика се састоји у употреби компликованих математичких операција у сврху анализе и предвиђања, те услед тога настаје опасност да се изгуби додир са стварношћу. Уколико je и у првој фази било потребно да се располаже са исправним подацима утолико je у другој фази то још потребније. „Прецизност резултата je донекле везана за прецизност података на којима се ради. Методе рачуњања, математички непогрешно, неће никада успети да компензирају непрецизност првобитних података. Под привидном ригуро-