Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

теријум државности право независног вршења власти у погледу сопствених задатака, онда заиста наше републике имају ово право”. Поред тога, постоји и политички разлог да се републике сматрају државама найме, наши народи још имају „јако осећање националне индивидуалности”, има још хетерогености, и политички би било штетно не тврдити да су републике државе, тим пре што уставни текстови омогућују овакво тумачење. Напротив, народни одбори нису државе, јер, иако врше власт самостално, ипак морају ту власт „вршити у оквиру општих интереса, тј. у складу с основним начелима правног поретка ФНРЈ и с основним правцем њеног социјалистичког развитка”, и јер виши органи могу ништити одлуке народног одбора и одборе распуштати, што не могу у односу на републике.

Проф. др. Ђорђевић каже да и сада, иако нема одредбз сличне чл. 9 и 10 Устава од 1946, „федерација штити и брани суверена права народних република у извесном смислу”. Одмах потом, он каже: „Истина, та „суверена права”, или „суверенитет народне републике”, не односе се на класични тип државног суверенитета, нарочито уколико се тај суверенитет изражава у међународноправном индивидуалитету”, Проф. Ћорђевић најзад закључује: „Али из тога свега закључити да наш Уставни закон одбацује у целини и у сваком аспекту питање суверености у вези са народним републикама, било би прерано и нетачно, јер сам члан 1 Уставног закона истине да je Југославија држава суверених народа”. Поред тога, ни у једној федерацији нема неограничене суверености држава-чланица, као што су и државе уопште ограничене међународним правом. „Извесни ограничени суверенитет наших народних република имао би свој основ у суверенитету њихових народа, а материјалну потврду у праву радног народа републике на националну територију, на пуну равноправност у савезној држави, на самостално формирање органа власти републике, на законодавна права и т.сл. Републике су државе, а државе без суверених права не могу бити”. Из свега овога није јасно како др. Ђорђевић уопште схвата сувереност државе, тј. шта сматра сувереношћу државе, иако je јасно да мисли да сувереност република (истина, не потпуна) ипак постоји. Такође се не види да ли и др. Ђорђавић, као др. Шнудерл, сматра да ФНРЈ, одн. „федерација”, има само спол>ну сувереност, или, пак, супротно томе, мисли да има и унутрашњу. Он, додуше. каже да je међународни индивидуалитет код нас „оличен у Југославији као савезној држави и федерацији као претставнику суверенитета у међународним односима”. Из тога би изишло да je ФНРЈ носилац суверености, a „федерација” претставник те сувереиости у међународном погледу, што би значило да ни ФНРЈ ни „федерација" немају унутрашњу сувереност. Али, то ипак није сигурно, jep се др Ђорђевић није изрично изјаснио у том смислу.