Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

494

• АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цији искључиво на страни најамнина. Он препоручује спровођење политике економско здравих најамшша, т.ј. да ce утврђивање висине најамнина повври специјалним и непристрасним институтима који би били једна врста економског судства. —■ Paul Rousseaux: Les critères d’appréciation du bien-être économique. Овај чланак, кае и претходни, био je предмет дискусије на конгресу економиста француског језика маја 1953 год. У главним потезима изложено je питаше еволуције економске мисли са гледишта sлагостан>а. Укратко су дриказане, y почетку, идеје класичара, као и појава тендендије да политичка економија од теорије благостања еволуира ка теорпји доброчинства. Затим je изложено како су Пигу и неокласичари, под утицајем .присталица маргиналне теорије, схватили овај проблем. Врло je мнтересантно приказано како су поједини аутори, полазећи од методе анализе Вилфреда Парета, разрадили принцип компензадије и каква je критика томе следовала. С обзиром да je проблем остао нерешен услед разилажеша која су наступила, наиме дали треба ггрибећи принципу компензације или пак приступити „праведнијој“ расподели. писац анализира питање функције благоставва позивајући ce на радове савремених америчких економиста. Он заступа шшљење да пзложена решења могу послужити као путоказ истраживанлма y будућности и закључује своју студију тврђењем да je утгркос слабих резултата, y изучавањима ескономије благостања постигнут стварни напредак. Р. М. Pradel: L’optimum d’investissement. Питање инвестиција сматра ce као јвдно од најактуелнијих било да ce помшпља на продуктивност националног дохотка било на политику пуног упослетва. Самим тим са разних ce гледишта може посматрати оггортуност инвестиције, a схватање њеног оптимума y зависности je од основних постулата. Писац, y овоме чланку, излаже постулате од којих су пошли поједини аутори и детаљно проучава критеријуме на основу којих они одређују оптимум, као што су: пропуктивност националног максимума, еластичност штедње и пуно упослење. Укратко су приказане тезе Кејнзове школе, присталица планске привреде и Оскара Лангеа. У друтом делу аутор покушава да веши проблем подударности објективно корисних инвестиција и субјектквно жељене штедње, тј. избегавање некорисних инвестиција и прибегавање слободној штедњи. Према његовом мишљењу само расподела y конкурентској привреди може осигурати ту подударност. Предложено решење писац je допунио анализом техничких и економских услова који су допринели повећању корисности инвестиција. Најзад, аутор ce пита да ли уохгште постоје два крајња система потпуна планска привреда и конкурентска привреда y којима ce може дефшотсати оптимум инвестиције, и унеколико натлашава како би ce могле отстранити извесне противречности садашњих метода.

М. Ј. Ж.

Revue trimestrielle de Droit civil, Paris, No 2, Avril-Juin, 1953P. Kayser: Судска astreinte u грађанска одговорност. За разлику од ентлеског права, које осигурава извршење облигације на тај начин што y случају неизвршења судске пресуде примењује против дужника кривичну санкцију (ако je кривица дужника доста тешка и озбшвна да би неизвршеше претстављало преступ „омаловажавања суда‘ ; који ce кажњава-затвором), француско гграво, судећи по сада-