Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

207

мери ABHOJ и његов извршни орган развили своју делатност као претставыичка тела која су стварно имала низ обележја највишег органа власти. Са тог разлога, пре него што пређемо на излагаше неких досада необјављених докумената, сматрамо потребним, макар и најкраће, изнети основне црте докумената објављених у поменуТОЈ ШЬИЗИ. О раду управног отсека имамо извештај упущен Претседнипггву АВНОЈ-а (Прво и Друго заседание..B5 —86). У извештају се истине како je отсек посветио пажњу организации и фушщионисагьу народноослободилачких одбора на ослобођеној територији. Констатује се да резултати још нису задовољавајући и наводе се разлози за такво стање. Посебно се истине значај избора као услова за консолидовање народноослободилачких одбора. У извештају се предложу мере које би требало предузети у циљу што успешније организадије народне власти: измене у Упутству о начину избора и устројству народноослободилачких одбора; бољу административно територијалну поделу ради остварења бол>е сарадгье између грађанских и војних власти, итд. Привредно-финансиски отсек, у оквиру своје делатности, био je предвидео израду финансиско-привредног плана за делу слободку територију, тежећи на тај начин да оствари њено привредно јединство и оживи производњу и размену. Поред тога, отсек je, како се то износи у шеговом извештају (исто, 87 —90), решавао и низ проблема као; о положају и запослењу чиновника, наплаћивању кирија и такса, обради земље, управљању привредним ггредузећима и др. Настојао je да издавањем нарочитих бонова, као платежног средства, реши питање размене. На својој седници од 28 децембра 1942, Извршни одбор донео je одређене одлуке о низу ових привредних проблема (исто, 109 112). У току јануара 1943, донео je Уредбу о Зајму народног ослобођења у износу од 500 милиона динара, односно куна (исто, 115 119). Рад здравственог отсека (исто, 75—84; 94 —97) огледао се у остварењу његовог основног задатка „чуваша и подизаньа здравственог стања најширих народних слојева“. Поред низа мера предузетих у том погледу, отсек je организовао здравствене секције које су имале да буду „средишта хигијенско-просвјетнот и осталог здравственог рада на свои подручју“. Секције су предвиђене при сеоским, општинским и среским нарадноослободилачким одборима, као њихови помоћни органи у заштити здравља. Најважније социјално питање у то време било je збрињавање и смештај избеглица и погорелаца као и деце без родитеља. У извештају социјалног отсека одређује се начин на који треба да се реше сва ова питањаl Основни задатак просветних органа на ослобођеној територији претстављало je уклањање неписмености, Просветни отсек, према његовом извештају (исто, 98), организовао je и омогућио рад три врсте школа: народне основне школе, течајеви за неписмене и на-