Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ НАСЕЉА

135

су радые земље изнад кућа а испод кућа им je море, које je такође у неку руку привредна површина. Тип и пап je овакав распоред насеља изнад луке у Гружу код Дубровника. б) Ако су, у областима крша, радне земле у неком пољицу, село се својим насељима распореди у венцу око пољица. Ако стране изнад тога венца кућа нису много стрме, онда изнад тога венца има и други, концентрични, венац кућа, подигнутих испод стрмих страна у којима више не може бити радне земле. Ови су округли низови насеља поремећени, ако се неко ребро косе протеже дубоко у ове кругове. Онда се с једне и с друге стране те косе групише део кућа који je тој коси ближи. На тај начин je један део сеоског насеља у округластом низу око поља, а други део у издуженим низовима с једне и с друге стране коса. Типично je такво насеље у Жуни Дубровачкој. У планинским крајевима и ван области крша има таквих насеља, постављених у венцу испод коса а око неке површи. Таква су, например, Кремна ужичка. в) Сеоска насеља су често заснивана у долинама потока, ако долине нису сасвим пусте и стране изнад долина много окомите. Сеоско насеље je и ту на додирној линији неједнаких привредних површина. Многа сеоска насеља и остану тако, нарочито ако поток на изласку у равницу насипа велике просторије землишта шлунком и песком,-те се сеоско насеље доцније, када се развије, не може да преноси на дно долине потока, на уток потока у равницу. Сеоско населье се обично и не заснжва на таквом месту него мало повучено уз поток. Типична су таква поточка сеоска насеља у Доњим Васојевићима и муслиманска сеоска насеља у Босни и Санцаку. Некада их je било доста и у Шумадији. Ова су сеоска насеља прилично груписана. Како се иде низ долину, сеоско насеље je све шире. Лиштја потока je добра основица свих комуникација и у сеоском насељу и у атару. Главнина кућа je у једвој протегнутој улици. Оваквим распоредом сеоско насеље има добру везу са косама с обе наспрамне стране, те има и пашу и гору с обе стране. Пошто наспрамне косе морају бити неједнако изложене сунцу, то дају услове за оне разне крупније и ситније сеоске привреде, од којих некима треба усунчито место а некима осојно. Тако положена сеоска насеља су заклоњена од ветрова и ближе .су води. Или имају бољу могућност да ископају бунаре. Землишта у самој долини потока маиье су и плавна. Обично се таква сеоска насеља шире више низ поток до места где се долина потока спушта у равницу, али ипак остану у долини потока. Или се цела преместе низ поток. Или се, што je било нарочито често у Шумадији, издижу у заравни ниских коса око потока. Типичан су пример таквих сеоских насеља и нижа заглавска сеоска насеља (Горњи Тимок). Она су се осула скоро сва низ потоке, Како се иде низ долинице потока, свако je све шире. Испод њих су пола поред Тимока. Између сеоских насеља су косе и ниске заравни. На шима виногради, омагье шуме и воћњаци, који дају пре-