Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

401

ПРИЛОГ СИСТЕМАТИЗАЦИЯМ ПРАВА

б) Други облик кретања својине јесте прелаз својине са једне генерације власника на другу услијед смрти. И ово je законити облик кретања својине уколико je смрт биолошки законита појава, а својина се не може одржати нити репродуцирати без обновљених власника. в) Трећи облик кретања својине јесте кретање директно супротно закону вриједности, као што су крађе, разбојништва, пљачке г преваре, утаје и слична дјела која ce квалификују као кривична дјела због тога што су y директној супротности са материјалним законом вриједности. To je незаконити облик кретања својине. г) Четвр'ги облик кретагва својине јесте политичко кретање својине. To je порез који служи за издржавање државног апарата, Узимање пореза, иако се врши принудно и неметаморфозно ипак je законити облик кретања својине уколико je и држава материјално объективна и законита друштвена појава. Држава се нужно појављује да би обезбедила законито-метаморфозно кретање својине било принудним довршавашем прекинутих метаморфоза било спрјечавањем прогуметаморфозних кретања својине, а сама појава државе изазива политичко кретање својине, тј. пореза. д) Кроз наведена четири облика кретања својине врши се истовремено и непрестано централизација својине на све маньи број власника коју увијек прати и истовремена децентрализација употребе или коришћења својине. Наиме својина, као монопол, нужно изазива конкурентску борбу власника у којој јачи експропише слабијег. Услијед тога се својииа централизује у рукама најјочих власника. Међутим, централизација својине преко извјесних граница онемогућује непосредно коришћење те својине од стране власника. Ситан власник може и лично користити и употребљавати својину, али кад својина пређе извјесну мјеру то постаје немогуће. Крупни власници су због тога принуђени да употребу и коришћење својине децентралишу на разне начине и то било формирањем релативно самосталних организационих јединица, факторија, домена, предузећа и сл. у којима се затим укорјењују релативно самостални подвласници (управитељи, мајордомуси, вазали, директори, управители и сл.), или се пак децентрализација врши путем привременог отуђивања употребе својине у облику закупа, најма, зајма и сл. У свакој друштвено-економској формацији у којој се формиpao одређен тип својине врши се цеПтрализација и децентрализација својине на један за ту друштвену формацију специфичан начин. Тако напр. центр ализаци ja земљишне својине и новца у рукама гентилне аристокрације у старој Атини, или крупних робовласничких мануфактура у старом Риму, праћени су истовременом децентрализацијом употребе било у облику хипотецираних имања која остају у употреби задужених ситних сопственика, било у облику мреже организационих јединица (радионица, вила, и сл.) којима! су управљали подвласници разних врста, било пак давањем у за—