Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

407

ПРИЛОГ СИСТКМАТИЗАЦЙ.) И ПРАВА

и оно je основа, као и посљедица, посебној грани администрације финансијама (5). Процесно право. Примјена материја.лних правила као норма, тј. као руководстава за праксу државних органа и понашања грађана изазива још један друти специфични, секундарни облик праксе државних органа који примјењују материјалну правку норму и понашања правних субјеката који учествују код примјене те норме. То кретање je процес (поступав:) примјене правке норме. Процесна правила нису друго до организацща или поредак примјене матери јалних правних норми од стране државних органа, односно она одређују форму те праксе. Због тога се процесна правила у односу на материјална правила појавл>ују као' тзв. формално право. Процесна правила су правка правила о томе како се имају примјењивати материјалне правые норме-, тј. она су правка правила над правним правилима, односно секундарна правка правила. По томе се процесна правила квалитативно разликују од материјалних правних правила због чега се она у једној систематизацией права не могу ставши у исти ред са материјалним правилима. Историски je најприје морало бити развијено материјално правно правило да би шегово кретање као норме, односно његова примена могла постати основа за развитак процесног права. Без материјалног правила као норме нема ни процесног правила. Морало je дакле једанпут постојати материјално правило а да формалног, процесног правила још није било, односно да je било у зачетку. Морало je дакле постојати раздобље у коме je свако на евој начин примјењивао већ постојеће материјално правило, кад дакле ггримјена тог правила join није била организована као процес, кад je дакле сваки сам себи правио „кратки процес“ или свако сам себи „кројио правду”, тј. вријеме самопомоћи и самоодбране. То вријеме описује Енгелс овако;

~На извјесном врло писком ступњу друштвеног развитка јавља се потреба да се акти производње, расподјеле и размјене производа које се свакодневно појављују, обухвате једвим олћим правилом, да се стара о томе да се појединац потчињава опћим условима производње и размјене. Ово правило, првобитно обичај, постаје убрзо закон. Са законом настају нужно органи којима je повјерено његово одржавање настаје јавна власг, држава“ (К. Маркс и Ф. Енгесл; Изабрана дјела, св. I, стр. 601),

(5) Постоји још једна државиа функција коју не можемо убрајати у класичне јер није настала тек појавом државе. To je војна функција. Старо гентилно друштво je имало своју војску која није била класни инструмент и коју je сачшьавао наоружани народ. У класном друштву, војска, разумије се, има класни карактер. У н>ој командује владајућа класа и она je главно улориште владајуће класе која се у сваком моменту може претворили у орган унутрашше репресије. Стога, државиа армија није класичан државни орган, те, према томе, ни правки прописи и мјере у вези са функционисањем армије нису класична администрација, нити спадају у класично административно право.