Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

409

ПРИЛОГ СИСТЕМАТИЗАЦИИ ЈИ ПРАВА

теријално дравно правило се, међутим, и даље непрестано кристалише из кретања својине кроз сукобе и спорове које сада рјешавају државни органи, те се из праксе државних органа кристалишу уопћавањем не само материјална правка правила већ и процесна. Будући да се процесно правило развија из праксе примјене материјалних правних правила, слиједи да постоји толико облика процесног права колико има облика материјалног права, дакле грађански, кривични и разне врете административное процеса, од којих сваки има своје специфичности које одговарају специфично стима материјалног права на чијој основи су формирани. С обзиром на то да се грађанско и кривично право развијају због кретања својине коде je независно од државе, ово кретање намеће држави не само грађанска и кривична материдална правила већ грађанску и кривичну процедуру, и то тим више што je правосудна функција (иако подржављена) увјек са формалне стране непосредно друштвена функција у кодој нема поданичког односа. Другачије je са административним процесом. Он се развија тек релативнс касно у епоси прогресивног капиталистичког развитка кад роона производња и робно-новчани односи постају у друштву

санкција издваја од кривичне. Цивилна санкција je сад довољна да се обезбиједи нормални ток метаморфозе својине у складу са законом вриједности. Кад се класно друштво почиње да развија на својој властитој основи, тј. кад су мање или више ликвидирани заостаци гентилног друштвеног уређења, као што je то било са робовласничким друштвом касне антике, у периоду царства у Риму, државни апарат који je у том периоду постигао висок степей централизације, преузима потпуно у своје руке све правосудие функције у којима je дотада држава само била помагач странака у конфликту. Тек тад судске функције постају потпуно државне функције. Ликвидацијом остатака гентилног демократизма у правосуђу ликвидира се и само правосуђе као посебна издвојена друштвена функција и оно се претвара у привјесак, у споредну функцију централизованог државног апарата поред осталих гьегових функција, Али и у таквој ситуацији, заштита метаморфозног кретања својине (грађански спорови) коју држава пружа, врши се само по иницијативи погођених власника који своје спорове износе пред државне органе, гдје се онда води борба између њих ради утврђивагьа чињеничног стања. Материјална снага закона вриједнбсти толика je да намеће и у условима потпуне ликвидације гентилног демократизма, нове, магье више слободне процесуалне облике за примјену грађанскоправних правила. Иако суди државни чиновник, његова самовоља je ограничена снагом метаморфозног кретања својине које у грађанском спору непосредно долази до изражаја. Принцип тзв. слободне диспозиције странака у грађанском 1 спору увијек се суверено пробија без обзира на сам характер државне власти која врши правосуђе и против административног изопачаваньа метаморфозног кретања својине.

Другачије je са кривичним процесом y тој фази развитка. Укидањем остатака гентилног демократизма укида се и акузаторни принцип, тј. јавиа тужба и јавно извођење доказа ради утврђивања чињеничног стања. Све прелази у руке државног апарата, како ислијеђивање, тако и оптуживање, доказивање, изрицање пресуде и њеио извршење и то без икакве контроле јавности, Све остаје у тами канцеларија државног апарата. To je тзв. и н к в и з и ц и о н и процес. Тортура постаје процесно средство ко je се примјењује и против слободних льуди а не само против робова као раније. Међутим, увођење инквизиционог процеса за кривичне ствари имало je и своју хи сто риски позитивну страну, jep je тек тиме издвојеиа цивилна саикција из своје комплексе заједнице са кривичном. Тек отада je цивилни процес ишао само за принудним довршавањем метаморфозе у кретаньу својине без кажњавања. Али инквизициони процес дјелује у своме развитку обратно на цивилни процес те кочи и спријечава развитак i-ьегових иманентних демократских елемената на разие начине. Тако напр. укидагьем јавиости расправльарьа, формализмима у извођењу доказа и гвиховој оцјени. Осим тога подмитљивост бирократског апарата увелико омета уиутрашњу сврху грађанског правосуђа, односно обезбјеђење метаморфозе својиие.