Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ситуација се назива 'реципирањем права за разливу од декретирања и кодифицирања. Реципирање je дакле по своме поријеклу у ствари кодифицираьье, а по своме ефекту декретирање. С обзиром на неуједначеност друштвеног развитка, најчешћи je случај да конкретна нормативна дјелатност државе садржи како декреторне тако и кодификаторне и рецепторне елементе ко je се могу утврдити анализом. Кад je потпуно развијена нормативна функција државе и кад се она јавља као једини формални извор права, имамо даљи, виши степей у развитку права, jep оно редуцира све гране права на посебне случајеве нормативне функције. Посебни прописи који се доносе нису ништа друто него вршење опће нормативне функције државе која се претставља као опће према посебном пропису (8). Појава нормативне функције државе као даљег вишег ступња у развитку права условл>ава и појаву науке о праву без које би свако нормативно а поготово декреторно захватање у друштвени живот било врло отежано ако не и немогуће. Да би се могло прописивати (декретирати, кодифицирати, реципирати), мора се имати мање или више систематизовано знање о свим категоријама права.

(8) На овом мјесту треба нагласити да постоји још једна правка категорија која je условљена појавом нормативне функције државе и правног декрета. To je категорија т у м а ч е хь а правке норме. Док се право развија спонтано, нема потребе за тумачењем. У тој фази доминира практично политичко гледиште које диктира овакву или онакву државну мјеру. Ту дакле тежиште лежи на анализи случајева кретања својине у којима држава интервенише а не у анализи норме. Упоређивање једног прецедента са новим конкретним случајем врши се лако јер су прецедент и нови случај сасвим конкретни. Конкретно се дакле мјери конкретним. Међутим, кад се прецеденти ыамноже, примјена прецедената као мјерила постаје све тежа, јер треба вршити многобројна појединачна упоређивања прецедената са конкретним случајевима. Притом се нужно издваја оно што je заједничко код свих прецедената у односу на конкретни случај и тако се формира апстрактно правно правило које онда служи као опће мјерило за све конкретне случајеве У тој фази развитка појављује се и потреба за тумачегьем апстрактне норме, тј. поред анализе конкретног случаја треба анализирати и саму норму да би се схватио хьен смисао. Треба дакле премостити понор који раздваја апстрактно од конкретног. У фази претежног формирагьа спонтаног права то није тако тежак посао. јер правно правило непрестано извире из саме праксе те се конкретни случај сразмјерно лако уклапа у општост правног правила. Међутим. - појавом декретираног права, примјена норме постаје много тежим послом jep je сад стварно реч о томе да се схвати мисао законодавца коту треба реализовати, тј. претворили у друштвено кретахье. Исти je случај са догматизираном нормом која je додуше настала из праксе али се већ одвојила од живота из којег je настала. У овој фази прелази дакле тежиште код примјене правке норме на анализу саме норме, а анализа конкретног случаја постаје споредна ствар. У хьему се тражи само оно што се налази већ формулисано у правној норми а не материјална суштина самог случаја. Тиме се читага ствар постав.льа на главу, тј. норма постаје све, а конкретни случај сасвим споредна ствар. Сад пракса државних интервенција тражи школоване правнике, познаваоце права, те се појављују професионални правници. практичари и научехьаци. Ствао? се јуриспруденција која врши посредничку улогу између правке норме и друштвеног живота. Из супротности стабилне правке норме и лромјехвивог друштвеног живота рађа се и једно ново спонтано право на основу прецедената државне јурисдикције (у првом реду судова) која примјехвује дате правке норме, тј. стваоа се једно ново спонтано право које тоетира као нормативно, али које се уствари ослахьа на анализу материјалног друштвеног кретахьа поеко конкретних случајева. У томе долази до изражаја сукоб обтектив’шх закона кретахьа својине и норме која има претензију на непромјењивост. На тај се начин пракса државних санкција ипак пробија као основни извор права и поред декрета и других норми, ма какав ауторитет они имали.