Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

479

ПРИКАЗ!!

Р. Лугер: О правилима привредних организацией. Писац расправља питаше ко je овлашћен да доноси таква правила и каква има да буде њихова садржина. Др. В. Иванчевић: Управни спор пуне јурисдикције с нарочитом'обзиром на план 40/3 Закона о управним споровима. Према пракси Врховног суда HP Хрватске писац обрађује питање спора пуне јурисдикције из области социјалног осигурања. Др. Р. Бићанић: Појал сектора у економици. У врло занимљивој расправи писац утврђује појам сектора у еконоМици и гьихове три врете, односно три начина одређивања; функционални, институционални и'нормативни. Др. О. Мандић: Друштвена функцща права. Право се дуго изучавало чисто правним методом. На друштвену страну ньегову обраћало се мало пажње. Данае се све више обраћа пахн-ьа н * ту страну права. Чак и нормативистичка „чисто“ правка теорија Келзенова мора признати важност друштвених елемената за право. Међутим, чак и код нас, иако се признаје друштвени карактер права, не иде се даље у истраживање веза права, и друштва. Отуд, иако се право мора везати за државу, сама држава се схвата уско, „само као средство класне принуде, као скуп органа којима je еврха осигуравати цшьеве класе која држи власт“. Насупрот томе држава се мора схватити као организација „која стоји над становништвом, подијељеним на класе, и која има своје одређфче циљеве“. Ти се циљеви најчешће подударају с интересима већине становништва, па стога држава „мора заузети одређен став према односима, који постоје на њеном територију. И то одређивање њезина става према тим односима проводи се спомоћу правних норма, ко je она прописује“. Иако право зависи од других друштвених појава, ипак je оно релативно самостално, што се одражава у његовом систему, који мора да се ствара „по категоријама, у којима долазе до изражаја опће особине правних појава, а не према класификацијама економских система“. Зато je погрешно Класификовање држава и права по класним типовима. Право регулише друштвене односе. Koje? Оне који су од важности за остварегье цшьева државе. То су већином економски, политички, културни и идеолошки (док се лични односи не нормирају правом). Ти односи тако постају правним. Правки односи су форма „за одвијање друштвених односа“. Нема друштвеног односа који не би могао постати правним. Многи друштвени односи не би могли да се појаве без права. С друге стране, помоћу правних норми држава утиче да друштвени живот тече онако како одговара владајућој класи. Ове две функције права могу се назвати правном (састоји се у томе „да у шој предвиђени друштвени односи буду подвргнуги контроли државних органа“) и политичном (састоји се у томе „да се том новом нормой друштвени односи регулирају на такав начин, који .. . највише погодује .. . циљу” државе). Чланак обилује занимљивим мислима. Али, те мисли би морале бити свакако много подробније разрађвне да би ce могле схватити као иепротивречна и јасна целина. Овако нам ce чини да се неке од тьих тешко могу примити као, например, она да je држава нешто друго но скуп органа, при чему се долази у опасност да се држава помета с друштвом; или она да je право воља државе у случају кад се ова не слаже .с већином, из чега би изишло да код нас нема права, јер влада већина; или да je погрешна класификација држава на типове. Слажемо се, међутим, с пишчевом критиком да се (ни код нас) не обраћа довольно пажнье на друштвену страну права. Али нам се чини да ни писац ни je дошао до суштински нових резултата, jep да je право, с једне стране, одраз и форма друнггвеиих односа који су дати, а, с друге стране, политичко средство за њихово усклађивање с интересом владајуће