Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

жалац земље. Погрешно узима одлука да je држалац земље, и то једини држалац, Алекса. Додуше и он би уживао државинску заштиту као „држалац права“ закупа по горњем схватакьу и по прэкси аустриских и наших предратних судова, ако би био сметан. Но Радисав својом радњом није сметао Алексу као закупца они су земљу заједно узели у закуп већ je управо сметао Петра као држаоца земље (иако je дритежање, детенцију, те земље имао Алекса). То што je он обрађивао земљу коју je Пегар имао у државини на основу закупног уговора склопљеног са Општином Б. не одузима његовој радњи својство , сметања државине Петра. Петра као држаопа, у државинском спору, то не интересује. Власник (уколико je Оппггина у Б. заиста орган управљања друштвене својине) може да склопи закупил уговор (као што може да склони и купопродајни уговор) али тај уговор не може да оствари док нема државину ствари. Услов за извршење уговора je државина са стране закуподавца, jep кад нема државину не може да преда закупцу ствар у притежање. А народни одбор као претставник Општине Б. овде није имао државину. Према томе Радисав je могао извршити, и стварно je извршио сметање државине према Петру, те je због тога наведени део горње одлуке цогрешан. Уколико je сматрала да стварно има право управљања над спорним поседом, Општина je имала да дође до државине поседа (извршеаем управног акта, покретањем реивиндикационе тужбе или неким другим начином, што зависи од конкретне ситуације), па тек би онда могла остварити према Радисаву своју обавезу из закупног уговора. А Радисав то није могао самовласно учинити. Иначе тврдша одлуке да je у овом спору само Општина Б. могла извршити сметање државине, ако већ сметања има, није тачна. Акт народног одбора Општине Б. могао би евентуално бити сметање својине (разлог за негаторну тужбу) а не акт сметања државине. Кад je већ реч о „државини права“, узгред напомшьемо да je то једна застарела и нелогична конструкција. Модерна права напупгтају то схватање и уводе, као што je познато, појам својинске и употребне и посредне и непосредне државине (например §§ 868 и 872 Немачког грађанског законика) или појам оригинарне и изведене државине (чл. 920 Швајцарског грађанског законика). У конкретном случају Петар би био својински и посредни држалац (по немачком праву) или оригинарни држалац (по швајцарском праву) а Алекса употребни и непосредни (по немачком праву) или изведени држалац (по швајцарском праву). Но битно je то да и један и други одмах и непосредно могу тражити државинску заштиту, обојица су држаоци „ствари“, само у разним својствима. Сматрамо да би наша судска пракса могла прихватити ово схватање као тачније, једноставније и корисније. 3. Трећи проблем, сукоб располагања држаоца и власника (односно органа управљаша) о истој ствари je само додирнут a није расправлен у горњој одлуци, али није ни требало да буде расправлен, И ми користимо прилику да и о том проблему нешто кажемо.