Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОГРАНИЧАВАЊЕ РАЪАВЬА ДЕЦЕ НА СЕЛУ

3

даде приметит. А откако се тај додатак почео давати, тако je од Словеније до Македоније. Ни радници, који живе у граду, свакако немају магье деце него сељаци. Изгледа да шак имаЈу мало више. Али ни у сељака у тим облас'гима, ни у сељака који су и раднипи фабрички,- ни у радника који живе у градовима рађања више нису неограничена како су била некада. Неограничена су у муслимана скоро свуда, у Арбанаса и у Цигана. Ступањ развитка овога процеса у поједином селу или у селима суседним прилично je уједначен. Мале су разлике између бракова богатих и сиромашних. Ни по другом чему нема великих разлика. У градовима уопште раније се почело ограничавати рађање деце него у селима. Ограыичава се и у градовима оних области, у којима у селима тога нема. Ограничавање je у градовима увек много мавье уједначено. У једно исто време нема га у неким слојевима истога града, у некима има али ублажено, и то неједнако ублажено, у некима je слојевима ограничавање сасвим оштро. И узроци, због којих се ограничава рађање у граду су мање уједначени него на селу. Како изгледа кад je ограничавање рађања устаљено и потпуно уопштено, може ce видети врло јасна слика у селима у горњем Тимоку. Та су села ратарска од старина. Обично се, и пре ограничавања рађања, у њима радовало мушком детету много више него женском. Али je било често да воле да имају и једно женско дете, ако већ имају мушке, да би и по тој лози стекли рриј ателье, сроднике и везе. Понос je кад неко о свечаности седи са пријател>има и зетовима. Од назад 50 : —60 година рађања се ограничавају. Уопште нема породице са више од четверо деце. Па и толико je сасвим ретко. Из ових села већ и пре Другог светског рата много je мање печалбара, а ван наше државе већ не иду нимало. Из њих je врло мало ђака на средњем и вишем хшшловагьу, у њима je врло мало- занатлија који су из ових села родом и врло мало шегрта за сеоске и друге занате. Врло мало службеника. Побачај je све досад остао главно спречавање рађања. По селима je доста жена стручних за то и сасвим спретних. Раде рукама. То je као занат ипак презрено. Раде га често жене које су биле неморалне. Пре Другог светског рата плаћало се за такву услугу 100 —300 динара. За сасвим добру и дискретну услугу још и „бошчалук“. Млађи нараштаји нимало не осуђују побацивање; старији још осуђују понеколико, Непосредно после Другог светског рата као да je било неког налог појачања рађања. Имало je и да обнављају рађања жене које су биле то зауставиле, Уплашиле су се и оне и људи од прилично честих случајева да су многи родитељи који нису имали сем ,по једно или два детета, у овоме рату остали самохрани, Упоредо са ограничавањем рађања иде боља негй и мања смртност деце. Више се иде лекару ради дегињих болести. У тимочким селима има случајева да донесу здраво дете лекару да му извади слепо црево. Xohe да се обезбеде, jep им je јединче. Мања смртност деце ипак шгје ни близу довольна да накнади мањак рађања. Због мањег рађања деце сређују се домаћинства и стабилизују има-