Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Промена у наталитету на селу није нека промена издвојена од оста лих. Не штрчи, jep je дошла упоредо и заједно са осталим променама. Где није сасвим скорашња, уклонила се у цео моралям и друштвени живот, исто као што се уклопила у економски живот. Као да je тако било од вајкада. За чудо je колико се уклопила, а за кратко време. Када се човек уживи у такво село, у прилике и односе, и кад гледа само из тога села, он и сам осеги заједно са сељанима, како су лакомислене породице, у којима се рађања не контролишу, или не контролишу довољно оштро. Осеги како би повратак на неконтролисана рађања, а у досадапньим приликама, пореметио и догоршао цело економско статье села. Осеги да се са досадашњим средствима и могућностима тога села конкретно, па ма какво оно било, против ове појаве већ више и не може борити. Треба неких нових услова, којих у томе селу нема, па да се може надати успеху. И то само ублажењу контроле рађања, само да се пређе са система једнога или два детета на систем четверо или троје 'деце. У неким селима неконтролисано рађање изгледа као прича из какве неповратне и прилично далеке прошлости. Замисао да се, због највећег и најважнијег интереса нације, мора тражити начина да се контрола рађања ублажи, може се створити тек ако се ослободи утисака стечених у коме било таквом селу конкретном и не гледа више из оквира таквог села. Чудновато je како се село за тако мало времена про'менило и ово ограничавање рађања морално усвојило. Чак се много пре морално сазри за то, него што се научи техника тога посла. Ово je један знак да су узроци због којих се рађања ограничавају врло јаки. У областима у којима још нема ограничаваша рађања, нема га углавном због тога што се не зна техника тога посла, а много мање због тога што се село морално противи томе. Такав се утисак добија из разговора и посматраньа, а да се поуздано провери je ли овај утисак тачан, нема начина. И у нас, и у другим народима, у којима овог ограничавања рађаша има, у вези са овом појавом говори се и о дегенерацији народа. Извесне дегенерације има и она уистину има везе са ограничавањем рађања деце. Народ због тога и због дужег просечног трајања живота постане стар, има у њему већи постотак с'гараца и старица. Али je та дегенерација последица мањег рађања и наше смртности. Истина и она доприноси да буде мањи постотак рађања, али узрок томе није. Да ли и у нас није узрок нека биолошка дегенерација? Не може бита већ по томе што овде није посреди смањење рађања само по себи, него спречавање рађања. Да je ту нека биолошка дегенерација, изразила би се више у смртности деце него у смањешу рађања, А смртност je деце и релативно најмања баш у селима оних области, у којима je ограничавања рађања највише, a највећа, и апсолутно и релативно, у оним областима, у којима ограничавања рађања нема. Издржљивост пак сељака из области, у којима се ограничава рађање деце, била je у свима последњим ратовима таква да je она сама довољан доказ да тај сељак није дегенерисао. Не узимајући у рачун ништа друго што чини квалитет je-

5

ОГРАНИЧАВАНзЕ РАЂАЊА ДЕЦЕ НА СЕЛУ