Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

18

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

потребе за доношешем једнога посебног закона о овој материји, о којој —■ као што знамо већ постоји један посебан законски нацрт. Регулисање ове материје иначе несумњиво претставља један од најважнијих разлога за што скорије доношење нашега општег имовинског законика (општег у смислу његове релативне свеобухватности). 3. Кодификацща грађанског права. Проблем кодификације грађанеког права поетавља се нарочито у вези са ошптим дитагьем кодификације нашег имовинског права. И грађанско право je као што je познато по своме предмету и својој садржини утлавном имовинско право, јер његов предмет чине утлавном имовински и привредни или тзв/ робно-новчани односи. Али грађанско право, ма колико да je имовинског карактера, никако се не може потпуно изједначити са имовинским или привредним правом, као што се никада није могло изједначити ни са тзв. приватним .правом. Што je иловинскоправно није ни у систему тзв. приватног права било увек и грађанскоправно. И зато се може са основой говорити само о њиховој већој или машој сличности, али не и о шиховој апсолутној истоветности, пошто je код тзв. имовинског права као и код привредног реч „о основним односима управл.ања имовином, правима на имовини и правном промету који се односи на имовине“... Међутим, код грађанског права се, напротив, у великом броју случајева, ако не баш и увек или по правилу, практично регулисагье имовинских односа врпш с обзиром и на одређена лица као субјекте .права и .обавеза. И због тога, појам и термин имовинско право односно имовински _ законик нжје нити може би-ги у свему истоветан са појмом и термином грађанско право односно грађански законик. . Уосталом, и мишљења наших правника односно правних писаца по питашу евентуалног одбацивагьа термина „грађанско право“ и шеговој потпуној или делимичној замени термином „имовинско право“ подељена су. Ту неравно није реч само о терминима већ о ономе што ти тершши стварно ,претставл>ају и значе. Ми пак сматрамо да je термин „грађанско право“ као назив једне посебне гране нашега права, па отуда и једне посебне гране у систему нашега законодавства, у основи својој потребан и прихватљив, али неравно не са његовом досадашњом правном садржином. Грађанско право треба, дакле, и далье да остане као једна посебна грана нашега правног и законодавног система, с тим да се унеколико друкчије постави и систематизира, јер оно као такво и данас, у нашој новој стварности, друштвеној и привредној, има сзоју посебну улогу и функцију, па отуда и своје стварно оправдање. Уосталом, извесне коренитије измене у нашем досадаппьем .правном систему су и иначе неопходне, нарочито уколико се тиче питања имовинских или привредних организација и шима одговарајућих правних норми. Самим пак системой грађанског права, па отуда и системом евентуалног грађанског законика, требало би првенствено да буду обухваћени: прво, сви односи и прописи који се тичу личне слободе