Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јасни да je могуће наћи њихов стабилан привни израз у облику једне систематске и трајне кодификације Мислимо да се на овакво поставлено питање, уколико се тиче кодификовања наших нових привредних прописа, може несумњиво дати дотврдан одговор. Ово нарочито вам за оне друштвено-економске и правне односе чији je стожерни субјект наше привредно предузеће односно наш радни колектив. Ти прописи найме чине уистини један „заокружен систем“, тј. једну довољно једнородну и хомогену идејну и правку целину, —■ што je иначе потребно за сваку кодификацију. До оваквог закључка можемо доста лако доћи баш на основу једне брижљиве анализе тих односа и .прописа, у вези и са другим основним установама нашега новог привредног и правног система. Taj систем je већ досада, тј. у међувремену од доношења Закона о управљању предузећима из 1950 до данас, и са чисто правног гледишта довољно обрађен и проучен како у теориском, тако и у практичном погледу. Искуства стечена у току примене тога система пружају нам довољно сигурности за једно свеобухватније и трајније законодавно дело и у овој области друштвеног и привредног живота наше земље. Познато je пак да je за могућност и успех једне кодификације потребно да, поред осталога, буду испушене углавном две трупе прет,поставки и услова, од којих су једни више друштвено-политичког а други пак правног характера. Једну групу од тих услова чини управо развијеност друштвено-политичких односа уопште у једној земљи, а посебно економских; другу пак групу чини једна одређена, макар и минимална, развијеност права и правних норми, тј. развијеност правног живота у дотичној земљи. (Ови и други слични услови и претпоставке за кодификацију су врло нрегледко и зналачки дриказани и проучени, са одговарајућом документацијом односно правном литературой, у чланку др Радомира Лукића; О неким проблемима кодификације, Архив, бр. 2/1954, стр. 121 —143). Према томе, када говоримо о могућности и потреби кодификације нашега привредног права, и када кажемо да за то постоје и сви нужни услови и претпоставке, то значи да наше привредно право у сваком погледу претставља једну систематску и у себи довольно усклађену целину, и да je већ толико обращено и развијено да се може са успехом приступити изради једнога привредног кодекса. Томе пак и таквом развоју нашега привредног права, као и нашег имовинског права уопште, доприыела je умногоме и наша правна теорија и пракса, нарочито пракса наше државне арбитраже. Затим je томе допринело и познато нам претходно доношење потребних појединачних закона, односно уредаба са законском снагом и других правних прописа, чија je дримена већ досад омогућила да се благовремено уоче и отклоне извесни пролазни недостачи нашега новог привредног и правног система, што ће нароцито у многоме олакшати дальи рад на изради једнога привредног кодекса за ову правку грану као целину. Истина je да би се из досадаштьих доста обимних и честих измена или укидања наших правних прописа, нарочито оних из