Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

грађанскоправној одговорности привредних организација и установа и заштити огтштенародне имовине. Једна од општих примедаба која бл се могла учинити нашим новим привредним прорисима могла би ce несумшиво састојати у томе што у њима није систематски обухваћено и решено питање грађанскоправне одговорности радних колектива односно привредних организација према друштвеној заједници, уколико ce тиче оштећења општенародне имовине којом управљају. Одредбе и прописи које се тичу ове одговорности требало je систематски обухватити једном посебном уредбом, чиме би ce, поред осталога, унеколико боље припремио и олакшао и рад нашега законодавца на будућој кодификацији нових привредних npoписа о којима je овде реч. Једна ,пак од најважнијих функција новога привредног законика, као и нашег имовинског законодавства и права уопште, треба несумњиво да буде заштита друштвене својине односно општенародне имовине. 5. Кодификација по основним установама и правцима друштвено-економске изградње наше земље. Проблеми кодификддаје су уствари проблеми друштвено-економске и политичке изградње наше земље, Ови пак проблеми као и метода и правда њиховога решавања обележени су основним одредбама нашега позитивног права, а посебно нашега Устава и Уставног закона. Познато je пак да наш Уставни закон (чл. 4) у ред таквих основних установа убраја на првом месту; 1) друштвену својину на средствима за производњу; 2) самоуррављање произвођача у привреди; и 3) самоуправљање радног народа у општини, граду и срезу. Наш Уставни закон за ове три правке уетанове каже управо да су оне „основа друштвеног и политичког уређења земље“ (чл. 4, ст. 1), па затим у својим даљим одредбама (чл. 6 и 7) даје ближу дефиницију појма права самоуправљања произвођача у привреди и самоуправљаша радног народа у општини, граду и срезу, наводећи и поближе, мада разумљиво je не и исцрпно, у чему се једно и друго самоудрављање састоји. Овим и сличним законским односно уставним одредбама обележене су, дакле, и јасно одређене основне смернице даље друштвено-економске и политичке изградње наше земље. Уставни закон затим у својим основним и првим одредбама (чл. 5) ко je се тичу друштвено-економског и политичког уређења земље, истиче и три посебне категорије основних права радних људи („радног народа“), као и права човека и грађанина која су нарочито зајемчена, а то су, као што je познато; 1) слободно удруживање радног народа ради остваривања демократских, политичких, економских, социјалних, научних и других заједничких интереса; 2) личне слободе и друга основна права човека и грађанина; и 3) право на рад. Овде треба истаћи и оне основне установе из оквира друштвено-економског уређеша наше земље које су предвиђене Уставом од 1946 (чл. 18 и 19), a које и Уставним законом нису у основи измењене. Од тих пак установа, са гледишта питања и проблема кодификације нашега права и којој je овде реч нарочито су интересантне: