Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ако услов не буде испуњен, акт постаје дефинитиван, а ако се, напротив, услов испуни, он je ретроактивно поништен. Отуда, за време трајана овог услова, тј. пре него што службеник изјави да прихвата или одбија доставлене, дејство акта постављења je потпуно остварено и службеник постаје носилац драва и обавеза. Услед тога акт постављења не може бити повучен, осим ако je неправилан. Ако се ипак жели да повуче овај акт, то се може учинити само у форми отпуштана из службе. Погрешна je страна ове варијанте, како наводе њени противници, што једно лице постаје службеник пре него што да свој приотанак на постављење, па следствено томе потпада под дисципликски режим службеника, мада још није ни ушло у службу. Па другој варијанти, акт постављења je једностран акт, само je валаност и перфектност овог акта условлена наступанем једног услова: да поставлено лице прими своје наименовање (11). Отуда, одбијање пријема наименована од стране кандидата, претставла само један недостатак формалног услова, битног за пуноважност административног акта наименована. Ако недостаје изјава воле кандидата која се огледа у пријему наименована, значи да je сам акт о наименовану донет без ове битне форме коју закон тражи. Тако, у отсуству ове битне форме, акт наименована не може никад постати потпун и валан. Из оваквог схватана произилази то да пријем наименована долази после издавана административног акта наименована. Све до момента пријема, овај акт je непотпун и може бити повучен од органа који га je донео, те не би била потребна никаква форма отпуштања. Стварно би овде имали случај повлачена непотпуног акта а не отпуштана, јер отпуштане може бити само према службеницима, а лице које још није изјавило пријем акта о наименовану. није још постало службеник. Од момента пријема, у принципу, отпочине служба службеника. У стварности, овај се пријем пристанак кандидата манифестује у различитим формама које предвиђају доједина позитивна законодавства. Врло често je случај прећутног пријема који се изражава ступанем на дужност поставленог службеника, када по правилу отпочине и само вршење функције. 11. Да ли наш закон о државним службеницима прихвата коју од изложених теорија о правној природи акта поставлена? Одмах се може реки да je позитивно право, обично, врло неодређено и да не даје директан одговор на ово питане, јер оно само нормира, ане поставла теориске конструкције и дефиниције (12). Отуда, решене треба тражити посредним путем, тј. анализом одговарајућих .правних прописа. Тако, наш Закон о државним службеницима изричито не озаконује ни једну од наведених теорија. Али, он са-

(11) В.: Р. Stainof; op. cit., р. 70—79, којн je најпотпуније разрадио ову варијанту.

(12) Др. Ђ. Тасић: Приказ кшиге ~Le Fonctionnaire” од П. Стајнова, „Архив за правые и друштвене науке”, бр. 4/33, Београд, стр. 331, N. 1.