Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РАЗВИТАК ЗАДРУЖНИХ ЕКОНОМИЈА

j единице у оквиру сипите земљорадничке задруге, Многе економије су не само у почетку него и касније своју земљу обрађивале плаћеном или добровољном радном снагом, при чему се нису могли очекивати неки велики резултати, пошто ни плаћени радници ни добровољни учесници у раду нису показивали неки карочити интерес за посао који су обављали. Било je чак случајева да су поједине економије давале на обраду своју землу и по систему наполице (6), или су je давале у закуп (напр. У Словенији). С друге стране, ни сталнн чланови задружних економија, чак и кад су сами радили на својим економијама, чак и кад су радили по бригадно-грудном систему, нису били довольно стимулирани за што боли и савеснији рад и за хнто веће резултате тога рада. Они нису показивали доволан интерес за све ово зато што задружне економије често нису биле организационо ни економски доволно издвојене из опште земљорадшгчке задруге у чијем су оквиру деловале, тако да су понекад приходи са економија служили за покривање губитака задруга у другим делатностима. А и када je то издвајање било изведено углавном на задовољавајући начин, ни онда чланови економија нису увек имали довольно интереса за рад и успех тих економија, пошто су по правилу велики износи од остварених прихода ишли на проширење производите, на набавку справа, машина итд. на самим економијама, а тек мањи део био je оставлен за деобу између чланова економија на име уложеног рада и евентуално на име закупнине за унету земљу. тако да су они у малој мери могли осетити непосредну корист од свога чланства и рада у задружној економији, 11. —■ Прве задружне економије почеле су се јављати у Србији (у низу села у околини Светозарева, Параћина, Алексинца, Соко Бање итд.), и то крајем 1947 и почетном 1948 (7). Не може се доћи до додатака колико je задружних економија било основано у 1947, али je у том времену њихов број свакако био релативно мали. Тек у 1948 настаје масовно оснивање задружних економија. Тако je, према непотпуним подацима, на крају 1948 било око 2500 задружних економија са 143.950 ха земле (8). Од тога само у Србији било je основано 858 економија са око 70.000 ха земле (9), у Хрватској 410 економија са 43.482 ха (10), а у Македонији 176 економија (11).

(6) Мијалко Тодоровић: Експозе у Народно) скупштини ФНРЈ одржан 27 децембра 1948, „Народно задругарство”, бр. 1/1949, стр. 18.

(7) Михаиле Вучковић: Улога земљорадничке задруге у подизању пољопривредне производае, „Економист“, бр. 1/1948, стр. 47; М.: Прве задружне економије, „Народно задругарство“, бр. 2/1948, стр. 73 и 76.

(8) Едвард Кардељ; Задаци наше политике на селу, „Комунист”, бр. 2 од 1949, стр. 51; Мијалко Тодоровић: Експозе у Народно) скупштини ФНРЈ, „Народно задругарство“, бр. 1/1949, стр. 17.

(9) „Народно задругарство“, бр. 2/1949, стр. 60.

(10) Душан Бркић: Социјалистички преображај пољопривреде и наше задругарство, „Социјалистичкн фронт“, бр. 1/1948, стр. 44.

(11) Аритон Усещанов: О неким проблемима земљорадничких задруга општег типа у HP Македонией, „Народно задругарство' 1 , бр. 7—B/1950, стр. 53 и 54,