Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

78

да je бцо скраћено издање аустриског законика од 1811, прилагођено унеколико српској друштвеној стварности са одликама схватања једног космополите, сасвим у духу филозофије која je прожимала друштвена и културна стремљења доба. Тада je припреман и први закон о школама Србије који je итекако узео y обзир важну правку облает за факултетску настану на Лицеју. Стварно, на основу Устројенија наставни рад je могао почети школске 1845/46 године. Доцније, школске 1847/48 године „Законик грађански у полгодиппьем школском теченију толковал je“ ученицима друге године права од професора Максима Симоновића. Он je тада имао тринаест слушалаца, од којих je само један из Београда (1). О томе шта je у овом предмету обрађивано, које су теме биле, нема података, тако да нам недостаје преглед наставне материје. Исте школске године предавао je професор Игњатије Станимировић „Мудрословно право криминално“ у друтој класи „правословаца“. Његова предаваша je слушало дванаест редовних и jeдан „изванредни“ слушалац. Станимировић je тада, као оно од раније, предавао и Статистику којом je започео своју професуру на Лидеју. Шаљући списан слушалаца за прво полугодиште 1847/48, професор Игњатије Станимировић дао je и преглед предаваног предмета. „Мудрословно право криминално“ захватало je увод у коме je изложено: „Обште цоњатије права криминалног или казнословног. Основ права криминалног. Право казни je природно, па зато како у држави тако и ван ове подат се. Полза и разделеније права криминалног.“ У даљем излагању овај предмет je обухватио две „части”, и то прва „О злочинству и казни у обште“, и дурга „О наособном праву криминалном,“ Прва „част“ садржи шест глава, од којих су три савлађиване током првог полутодишта друге године, а остале током друтог полугодишта, заједно са „наособним правом криминалним.“ Предмет прве главе je „познаније и разделеније злочинства“. Овде je узето у обзир; „Изјасненије злочинства у обште. Определеније строгбправословног злочинства наособ. Разделеније и по овоме наименованије разни злочинстава, и то: а) по призренију на злочин твор имајућем, б) по призренију на закон и предмет повређени, в) по призренију на последујући казн.“ Глава друга бави се „подлогом, предметом и начином злочинства.” У њој се третира: „О подлогу правословног злочинства насоб. О предмету злочинства с наособним примечанијама. О начину злочинства по грубом свом виду, и то: а) по спољном твору, коим je злочинац на зло дело притекао. При овом опет нарочито дејствовати се има: О стицању на злочинство, и то наименде: сезаклјатију и ајдуклуку. б) О начину злочинства по внутреној злочинца сведомости и неправедном и противзаконом делу свом. Извори и од куда последујући степени.

(1) Државна архива у Београду, одељ. Минист. просвете, Ф I, 15 —1848.