Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

другое схваташа вредности, схватања које je у употреби у свакодневном животу, a које са економским појмом вредности нема ништа друго заједничко осим имена. Та вредност схваћена у свом вулгарном, неекономском значешу првенствено je психолошки и индивидуална процена, a њен објективни друпггвени израз може бити jeдино тржишна цена. Отуда и вулгарна претстава о идентичности ова два појма, мада питаше квантификације психолошке стране и подрупггвљења индивидуалне стране овако схваћене вредности остаје нерешено. Идентификоваше вредности и тржишне цене довело je ауторе Методологще до противречног решеша проблема обрачуна друштвенога произвола и нарсдног дохотка које се манифестовало у следећем облику: ако се материјална производила везује само за сферу у којима се ствара вредност робе (у њеном теориском и економском значешу), а на другој страни економска активност у тим делатностима се ,изражава кроз тржишне цене које су одређене и елементима који делују изван делатности обухваћених материјалном произведшем, тада се у економском изразу друштвеног произвола односно народное дохотка појављује једна разлика коју Методологией не може да објасни. Та разлика ,је последица разлике између суштинског квантификационог израза економских односа вредности и њеног појавног облика, тржишне цене. Отуда и критика од стране бранилада ширег, екстензивнијег схваташа друштвене производње да се дри израчунавашу друштвеног произвола према обрачуну који даје наша званична статистика уствари даје нижа оцена економске активности у земли. За решење ове противречности у методологији постоје две алтернативе: прва, ако je појам материјалне производње узет као оперативки . по јам за израчунаваше друштвеног произвола и народног дохотка, тада се квантификација економских односа мора извести на бази вредности односно вредносне цене. Другим речима, нужно je извршити трансформацију текућих цена у шихов теориски израз - у вредности. (Не улазимо у питање да ли je ова трансформација теориски могућа.) Друга алтернатива, ако je за квантификациони критериј економских односа узета тржишна цена, тада се као примарно питање не може поставити питаше извора доходака, већ питање што потпунијег обухваташа доходака, реализованих кроз тржишне цене у различитим областима друштвене активности. Дакле, нужно je модификовати појам производите и саобразити га са дојавним облицима, са делатностима у којима се реализују дохоци. Аутори Методологще, као што смо видели, нису прихватили ни једну алтернативу за методолошко решење обрачуна друштвеног производа, већ су теориски појам материјалне производше спојили са практичним, са гледишта теорије појавним ~заједничким именитељем“ тржишном ценом. Друго схватање обрачуна друштвеног производа народног дохотка заступа са највише система др. Г. Грђић у својој студији о народном дохотку. По њему појам производше не може се дефи-

15о

ИЗРАЧУНАВАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПРОИЗВОДА